Bosna i Hercegovina pod pažnjom EU – upozorenja, zabrinutosti i politički izazovi
U svetlu rastućih političkih tenzija i bezbednosnih pretnji u Bosni i Hercegovini, region Zapadnog Balkana ponovo dolazi u fokus evropske političke javnosti. Poseta Antonija Coste, novog predsednika Evropskog saveta, Bosni i Hercegovini dolazi u ključnom trenutku kada se evropski putevi regiona nalaze na raskršću. U Sarajevu je Costa razgovarao sa članovima Predsedništva BiH, a taj susret je iznedrio ozbiljna upozorenja i otvorene poruke o stanju u zemlji.
Posebno se istakao istup Denisa Bećirovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, koji je bez uvijanja ukazao na opasnosti koje prete ne samo njegovoj državi, već i stabilnosti šireg evropskog prostora. Njegove reči odjeknule su kao snažna politička poruka u trenutku kada se sve više govori o geopolitičkom uticaju Rusije na Balkanu, kao i o narastajućem separatizmu u Republici Srpskoj.
Politički alarmi iz Sarajeva i evropske dileme
Bećirovićevo upozorenje: Separatizam kao pretnja miru
Tokom obraćanja nakon sastanka sa Costom, Denis Bećirović je otvoreno identifikovao prorusku politiku vlasti u Republici Srpskoj (RS) kao centralni uzrok najdublje krize u BiH još od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Njegove reči nisu bile diplomatične, već su nosile ton ozbiljne zabrinutosti i direktnog optuživanja.
Prema Bećiroviću:
„Proruska, separatistička politika rukovodstva RS predstavlja srž destabilizacije. Ne smemo to relativizovati niti uvijati u politički celofan. To nije samo unutrašnji problem BiH, već i ozbiljna pretnja za EU.“
Na taj način, član Predsedništva jasno je označio Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, kao političkog aktera koji deluje u interesu Moskve, a ne građana Bosne i Hercegovine. Ova izjava implicira da se destabilizacija BiH ne dešava spontano, već je deo šire geopolitičke strategije Kremlja, u cilju širenja nestabilnosti na evropskom tlu.
Potencijal oružanog sukoba: Tema koju više niko ne ignoriše
Jedan od najšokantnijih momenata Bećirovićevog obraćanja bio je direktno upozorenje na mogućnost oružanog sukoba. Prvi put nakon rata, jedan visoki državni funkcioner javno iznosi mogućnost da dođe do konfrontacije između legalnih državnih struktura i separatističkih snaga na entitetskom nivou.
Bećirović je naveo da:
-
Postoji realna opasnost od sukoba između institucija BiH i „odmetnutih elemenata“ u Republici Srpskoj.
-
Evropska unija je svesna te opasnosti, što se ogleda u uvođenju sankcija.
Ovo upozorenje trebalo bi da bude signal za uzbunu, ne samo za političke strukture u BiH, već i za međunarodne partnere. Bećirović je poručio da EU mora pokazati odlučnost i snagu u zaštiti mira i teritorijalnog integriteta BiH, umesto da zauzima neutralnu poziciju koja, kako smatra, samo ohrabruje destruktivne snage.
Diskriminacija srpskog naroda – ili politička manipulacija?
Posebno važna Bećirovićeva napomena odnosila se na razlikovanje između naroda i političkih struktura. On je jasno odbacio tvrdnje da neko u BiH pokušava da ugrozi srpski narod, ističući da su prave mete kritike određeni politički akteri, a ne građani srpske nacionalnosti.
Bećirović tvrdi:
„Neistina je da neko napada srpski narod. Naša kritika je usmerena ka onima koji ruše državu, a ne ka narodu kojeg ti političari navodno predstavljaju.“
Ova distinkcija je izuzetno značajna u složenom etničko-političkom kontekstu BiH, gde se često političke kritike tumače kao etničke uvrede.
Komšićeve zamerke: EU integracije u zastoju
Nakon Bećirovića, reč je preuzeo Željko Komšić, član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda. Iako se njegova poruka tematski razlikovala, sadržala je jednaku dozu kritike – ovaj put usmerenu ka domaćim vlastima i nesposobnosti da ispune ključne evropske uslove.
Komšić je ukazao na sledeće:
-
Brojni zakoni se donose kako bi zadovoljili EU forme, ali suština često izostaje.
-
Postoje kašnjenja u ispunjavanju formalnih uslova za otpočinjanje pregovora, kao što su:
-
Imenovanje glavnog pregovarača sa EU
-
Usvajanje Plana rasta
-
„Desi se da neko predstavi zakon kao evropski standard, ali iz Brisela stigne hladan tuš – to nije dovoljno.“ – rekao je Komšić.
Komšić je svojim istupom ukazao da BiH ne može očekivati podršku i otvaranje evropskih vrata ako unutar institucija ne postoji stvarna politička volja za reforme. Njegove reči podsećaju na to da su potrebni ne samo simbolični potezi, već sistemske promene koje će imati efekta u praksi.
Evropa pred izborom, Bosna i Hercegovina pred iskušenjem
Poseta Antonija Coste Bosni i Hercegovini nije bila samo protokolarna – ona je otvorila mnoga pitanja i pokazala da se EU i BiH nalaze u osetljivom trenutku međusobnih odnosa. Dok Bećirović šalje ozbiljna upozorenja o mogućim bezbednosnim incidentima, Komšić ukazuje na institucionalni zastoj i birokratsku inertnost koja ugrožava evropski put BiH.
Ključne poruke iz Sarajeva mogu se sažeti na sledeći način:
-
Proruski uticaj u RS predstavlja direktnu pretnju miru i stabilnosti BiH i regiona.
-
EU mora zauzeti jasniji i odlučniji stav prema političkim strukturama koje ruše dejtonski poredak.
-
Oružani sukobi nisu isključeni ako se nastavi političko odvajanje entiteta.
-
Reforme unutar BiH su neophodne, ali kasne zbog nedostatka političkog konsenzusa.
-
Građani ne smeju biti taoci politika koje funkcionišu na osnovu etničkog straha i manipulacije.
Ono što ostaje kao otvoreno pitanje jeste: da li će Evropska unija pokazati političku hrabrost i kapacitet da reaguje na vreme, ili će, kao i mnogo puta ranije, dopustiti da Balkan opet postane žarište koje preti celokupnom evropskom miru?
