Bolna ispovest Žike Jakšića: Ako mi Bog podari…. Riječi koje kidaju dušu, ovo nismo očekivali!!

Životna filozofija jednog iskusnog čoveka

U vremenu u kojem nas svakodnevno bombarduju informacijama, pritiscima i obavezama, teško je pronaći mir i autentičnost. Ipak, postoje ljudi čije životne priče uspevaju da nas podsete na ono što je zaista važno. Jedan od takvih je Žika, čovek koji iza sebe ima decenije iskustva, raznovrsne uspone i neizbežne padove, ali koji danas zrači mudrošću i unutrašnjim mirom.

Njegova ispovest ne govori samo o ličnoj borbi i sazrevanju, već i o univerzalnim istinama koje često prekasno uvidimo. U vremenu kada ne zna da li će imati snage da se pojavi u finalu emisije, ono što je najbitnije jeste činjenica da njegovo zdravstveno stanje ide nabolje. Međutim, to nije priča o bolesti – to je priča o ponovnom pronalaženju sebe, o shvatanju vrednosti trenutka i važnosti života koji je u skladu sa sopstvenim ritmom.

Put ka unutrašnjem miru

Iskustvo koje donosi spoznaju

Kroz decenije života, Žika je naučio ono što mnogi ne stignu da shvate – da je vreme najdragoceniji resurs koji imamo. Nažalost, kako i sam priznaje, tek u poznim godinama razumeo je njegovu pravu vrednost. Danas, sa navršenih 60 godina, on jasno uviđa da su mnoge stvari ostale iza njega, dok se pred njim prostire ograničeno vreme koje sada koristi svesno i promišljeno.

Vreme, kako kaže, ljudi često poistovećuju sa novcem, svodeći ga na nešto materijalno. Međutim, prava vrednost vremena leži u njegovoj nepovratnosti. Ne možete ga sačuvati, zaraditi ili vratiti – možete ga samo živeti.

Sloboda kao novo bogatstvo

Jedan od najvažnijih pomaka koje je Žika napravio jeste prelazak u režim života u kojem je sam sebi gospodar. Više ne pristaje na spoljašnje pritiske, besmislene obaveze i tuđa očekivanja. Umesto toga, živi u skladu sa sobom, prati ritam svog tela i duha:

• Spava dok mu je potrebno, bez žurbe.

• Radi kad mu odgovara, bez nametnutih termina.

• Odmara bez osećaja krivice, jer zna da je zdravlje temelj svega.

Ovaj novi životni stil za njega nije luksuz, već suštinska sloboda. Ona nije došla preko noći, već je stečena dugogodišnjim iskustvom, brojnim pogrešnim izborima i, najzad, unutaršnjim uvidima koji menjaju čoveka iz temelja.

Porodica kao oslonac i svetionik

Pričajući o svom detinjstvu, Žika se sa posebnom toplinom osvrnuo na majku, ženu koja mu je bila ne samo roditelj, već i emotivni oslonac. Kao učiteljica, bila je nežna, blaga, strpljiva – žena koja je zračila ljubavlju i razumevanjem. Njena prisutnost bila je ključna, posebno kada je otac, Dušan, često bio odsutan zbog posla.

Ipak, i otac je imao ogromnu ulogu u njegovom formiranju kao osobe. Bio je uravnotežen, dostojanstven i smiren čovek, koji je prema supruzi pokazivao izuzetno poštovanje. Nikada nije vikao, stvarao tenziju, niti unosio negativnost u kuću. Taj sklad između roditelja ostavio je dubok trag u Žiki.

Njihov odnos bio je škola ljubavi i međusobnog poštovanja, a upravo taj model ponašanja poslužio mu je kasnije kao kompas u sopstvenom životu. Naučio je koliko je važno:

• Poštovati partnera.

• Negovati bliskost i nežnost.

• Graditi mirno porodično okruženje.

Aleksandrovac – mesto detinjstva i slobode

Žikino detinjstvo odvijalo se u Aleksandrovcu, mestu koje i danas pamti po osećaju slobode, igre i bezbrižnosti. Iako je bio izuzetno uspešan u školi – vukovac, odgovoran, posvećen – nikada nije zapostavio one dečje radosti koje su ga činile srećnim.

Taj balans između obaveza i zadovoljstava bio je presudan. Roditelji su mu znali postaviti granice, ali su mu istovremeno dali dovoljno prostora da istražuje, uči i razvija se kao slobodna ličnost.

Životne vrednosti – novo poglavlje

Danas, iz perspektive čoveka koji je prošao mnogo toga, Žika jasno razlikuje važno od nevažnog. Više ne trpi:

• Lažne ljude.

• Prazne razgovore.

• Obaveze koje ne donose mir.

Umesto toga, bira da se okruži iskrenim odnosima, da čuva svoje zdravlje i da uživa u malim stvarima koje znače. Zdravstveni izazovi koje je nedavno prošao dodatno su ga učvrstili u toj filozofiji – nema više vremena za površnosti. Svaki dan koji proživi sada, proživljava svesno, zahvalno i smireno.

Slušajte sebe dok još imate vremena

Žikina priča je mnogo više od autobiografskog osvrta – to je životna lekcija za svakoga od nas. U svetu u kojem smo stalno „zauzeti“, gde čekamo penziju da bismo konačno živeli, njegov primer nas podseća:

Ne čekajte. Ne odlažite. Živite sada.

On danas ne zna hoće li se pojaviti u narednoj emisiji – ali zna da neće raditi ništa što ne oseća duboko i iskreno. Naučio je da sluša sebe, i to mu je donelo ono što mnogi nikada ne pronađu – unutrašnji mir.

Njegova završna poruka odzvanja jednostavno, ali snažno:

“Naučite da cenite vreme, jer ono ne vraća ono što uzme. Naučite da slušate sebe, jer samo tada možete biti iskreno srećni. A sve ostalo? To dođe i prođe. Mir u duši i poštovanje onih koji vas vole – to je ono što na kraju ostaje.”