U današnjem članku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču ili možemo nazvat anegdotu koju nam je ispračao vlasnik jednog kafića u Tunisu, i time nasmijao cijeli svijet.Za ljude sa prostora bivše Jugoslavije često se vežu brojni komentari od toga da su otvoreni, srdačni i direktni, do ljubavi prema hrani, piću i muzici.
Sredozemni susreti i balkanski identitet u očima jednog domaćina
U jednom živopisnom kutku Sjeverne Afrike, daleko od planina i dolina Balkana, jedan čovjek je razvio neobičnu i fascinantnu sposobnost. Na prometnim ulicama Tunisa, u centru turističkog kvarta, nalazi se kafić koji nije poznat samo po kafi i atmosferi, već i po svom vlasniku – Naufelu. Ovaj domaćin, koji već godinama svakodnevno dočekuje goste iz svih krajeva sveta, ističe se izuzetno izraženom intuicijom kada su u pitanju ljudi sa Balkana.
Dok ih mnogi u svetu posmatraju kao strastvene, ponekad impulsivne, ali srčane ljude, Naufel ide korak dalje – tvrdi da može bez greške prepoznati Srbe, Hrvate, Bosance, pa čak i Slovence – i to samo na osnovu njihove pojave, ponašanja i načina komunikacije. Njegova zapažanja, koja iznosi sa šarmom i duhom, nude jedinstven pogled na kulturne nijanse naroda bivše Jugoslavije.
Portreti naroda kroz oči jednog tuniskog ugostitelja
Naufel i njegova sposobnost prepoznavanja gostiju s Balkana
Jednog dana, tokom neobaveznog razgovora sa novinarom, Naufel je u svom prepoznatljivom stilu bez imalo sumnje identifikovao jednog gosta kao Srbina. Pozvao ga je da se smesti, a kada je gost izrazio razočaranje što nema soka od šljiva, Naufel se iskreno nasmijao.
“Znao sam čim je tražio šljivu da je iz tog kraja,” rekao je uz osmeh.
Ova scena je bila uvod u niz anegdota i opažanja koje je podelio o različitim narodima Balkana, a govorio je sa toplinom, bez osude, sa dozom humora i istinske znatiželje.
1. Srpkinje – šarm kroz kontrast
Za žene iz Srbije, Naufel nije skrivao divljenje. Opisao ih je kao izuzetno atraktivne, naglašavajući velike oči i tamniji ten kao glavne karakteristike.
“Taj kontrast svetlih očiju i tamnijeg tena jednostavno očarava,” dodao je.
Za njega, njihova harizma i sigurnost u nastupu ne ostaju neprimećeni.
2. Hrvati – visina, sport i stil
Kad su u pitanju Hrvati, odmah je istakao njihov sportski duh i visinu.
-
Često ih opisuje kao visoke ljude s pjegicama, što im daje prepoznatljiv izgled.
-
Pohvalio je njihovu sposobnost u rukometu, rekavši da mnogi sportisti koji ga posjećuju imaju atletsku građu i često se prepoznaju kao Hrvati po svom držanju i govoru.
3. Slovenci – ozbiljnost i diskretnost
Za Slovence, Naufel je dao opasku kroz humor, opisujući ih kao niže i krupnije, ali i kao ozbiljnije u nastupu.
“Oni su uvek nekako tihi, deluju zamišljeno,” kaže, ali dodaje da su veoma kulturni i precizni u ophođenju.
4. Bosanci – veselje, hrana i srdačnost
Kada je govorio o Bosanacima, nije skidao osmeh sa lica. Pokazujući na svoj vrat, uz šalu je rekao:
“Njima je najvažnija dobra hrana, a ponekad naruče više nego što mogu pojesti.”
Ovaj komentar nije imao prizvuk kritike, već prihvatanja i razumevanja. Opisao ih je kao otvorene ljude, spremne na šalu, i izuzetno gostoljubive.
Dodatna zapažanja: Širi pogled na evropske i svetske goste
Pored gostiju sa Balkana, Naufel je kroz godine sticao utiske i o posetiocima iz drugih delova sveta. Njegova zapažanja su često duhovita, ali i intrigantno precizna.
Rusi – drugačiji mentalitet
Smatra da su Rusi značajno različiti od ostatka Evrope. Ističe:
-
Postoji velika kulturološka razlika između istočnog i zapadnog sveta.
-
Rusi su zagonetni, ali srčani – umeju biti ozbiljni, ali i vrlo darežljivi.
Bugari – šarm nasledstva
Kada su jednog dana stigla dva autobusa sa gostima iz Bugarske, Naufel je bio impresioniran njihovim izgledom.
“Svi su bili jako zgodni i šarmantni. Valjda to nosim u genima – majka mi je bila bugarskog porijekla.”
Ova šala je bila način da izrazi svoju povezanost i poštovanje prema bugarskom narodu, koje, kaže, često nepravedno ostaje u senci.
Talijani – stil i površnost
Za Talijane, rekao je da su veoma moderni i stilizirani.
-
Vole modu, drže do izgleda, uvek su sređeni.
-
Ipak, često, po njegovom mišljenju, više brinu o izgledu nego o sadržaju.
Zdravlje na tanjiru: Šta kaže nauka o mesu?
U drugom delu razgovora dotaknuta je tema ishrane i njenog uticaja na zdravlje, koja je sve češće u fokusu i turista i lokalaca. Naufel priznaje da voli dobru hranu, ali da se sve češće susreće s gostima koji pričaju o zdravim navikama i istraživanjima.
Jedna od najnovijih studija, sprovedena na Oxfordu, bavila se povezanošću crvenog mesa i raka debelog crijeva.
Ključni nalazi istraživanja:
-
Istraživanje je obuhvatilo 475.000 ljudi.
-
Već jedna kriška slanine dnevno može povećati rizik od bolesti za 20%.
-
Statistika kaže:
-
Na 10.000 osoba koje dnevno konzumiraju 21 gram crvenog mesa, oboljeva 40.
-
Ako konzumacija poraste na 76 grama, broj raste na 48.
-
-
Preporuka britanskih stručnjaka: oni koji jedu oko 90 grama dnevno, trebalo bi da smanje na najviše 70 grama.
“Ne postoji univerzalan odgovor, ali jasno je da manje može značiti više kada je zdravlje u pitanju,” poručuju naučnici.
Kada turizam susretne kulturu i zdrav razum
Priča o Naufelu nije samo anegdota o prepoznavanju nacija po ponašanju – to je priča o čoveku koji posmatra svet očima domaćina, otvorenog i radoznalog. Njegova sposobnost da razlikuje Srbe od Hrvata, Bosance od Slovenaca, nije rezultat predrasuda, već godina iskustva, posmatranja i bliskog kontakta s ljudima.
U njegovim rečima ima šale, ali i poštovanja. Ono što možda turistima izgleda kao obična kafa na plaži, za Naufela je prilika da upozna svet, da nauči nešto novo i da, makar na kratko, bude deo nečije priče.
U eri kada se svet sve više okreće zdravlju, toleranciji i razumevanju razlika, priča ovog tuniskog ugostitelja podseća da je istinska mudrost često sakrivena u jednostavnim razgovorima – uz osmeh, šoljicu kafe i pažljivo posmatranje ljudi oko nas.
