Nova naučna istraživanja otkrivaju da pandemija COVID-19 nije ostavila posljedice samo na one koji su bili zaraženi, već i na ljude koji nikada nisu imali virus. Prema studiji objavljenoj u Nature Communications, mozak ljudi širom svijeta u prosjeku je ostario 5,5 mjeseci brže tokom pandemije.

Pandemija COVID-19 bila je jedno od najtežih globalnih iskustava u modernoj istoriji. Dok se javnost u početku najviše bavila samim virusom, njegovim širenjem i posledicama po fizičko zdravlje, nova naučna otkrića ukazuju da se pravi efekti pandemije ne svode samo na one koji su bili direktno zaraženi. Naime, pokazalo se da su i ljudi koji nikada nisu imali virus iskusili promene u funkcionisanju i starenju mozga. Ovo otkriće, predstavljeno u uglednom časopisu Nature Communications, otvara pitanje koliko je psihološki pritisak pandemije bio snažan i kakve posledice je ostavio na čitavo društvo.

Studija Univerziteta u Nottinghamu donela je iznenađujuće rezultate: prosečan ljudski mozak širom sveta „ostarijeo“ je za oko 5,5 meseci brže nego što bi se očekivalo u normalnim okolnostima. Ovaj fenomen nije posledica isključivo infekcije virusom, već pre svega kombinacije faktora kao što su izolacija, neizvesnost i stalni stres. Time se potvrđuje ono što su mnogi stručnjaci već intuitivno naslućivali – da mentalno zdravlje može biti pogođeno i u odsustvu same bolesti.

1. Naučna osnova istraživanja

Istraživači su koristili MRI snimke skoro hiljadu učesnika iz velike britanske baze podataka poznate kao Biobank. Ova baza predstavlja jedan od najobimnijih medicinskih resursa u svetu, sa podacima o stotinama hiljada ljudi. Naučnici su uporedili snimke mozga pre pandemije i nakon nje, što im je omogućilo jedinstveni uvid u to kako globalni događaji utiču na ljudsku neurobiologiju.

Rezultati su pokazali da je kod velikog broja učesnika došlo do znakova ubrzanog starenja mozga. Ono što je posebno značajno jeste da ovaj proces nije zavisio od toga da li je osoba imala COVID-19 ili ne. Dakle, iskustvo života u pandemiji, sa svim ograničenjima i brigama koje je nosila, bilo je dovoljno da izazove merljive promene.

2. Posledice za zaražene i nezaražene

Naravno, oni koji su preležali COVID-19 imali su dodatne probleme. Kod njih su naučnici zabeležili lošije rezultate na kognitivnim testovima – sposobnost koncentracije, pažnje i pamćenja bila je oslabljena. To se uklapa sa ranijim istraživanjima koja su ukazivala na post-COVID sindrom i produžene neurološke simptome.

Međutim, možda najšokantniji nalaz bio je da ni oni koji nisu bili zaraženi nisu ostali netaknuti. Njihovi mozgovi takođe su pokazali ubrzano starenje, iako nije bilo direktnog biološkog uticaja virusa. To jasno ukazuje na moć psiholoških faktora i na činjenicu da socijalna izolacija, strah od bolesti, gubitak rutine i stalna neizvesnost imaju dubok i opipljiv uticaj na ljudsku biologiju.

3. Reakcije stručnjaka

Vođa studije, dr. Ali-Reza Muhammadi-Najjad, naglasio je da je upravo univerzalnost ovog efekta bila najveće iznenađenje. Njegove reči jasno pokazuju koliko je iskustvo pandemije bilo teško:

„Najviše nas je iznenadilo što su i osobe koje nikada nisu prebolele Covid-19 imale ubrzano starenje mozga. To pokazuje koliko snažno iskustvo izolacije i nesigurnosti može uticati na mentalno zdravlje.“

Ovaj zaključak podvlači važnost šireg razumevanja zdravlja – ne svodi se sve na fiziološku bolest, već i na uslove života i psihološko stanje.

S druge strane, profesorica radiologije Dorothee Aue ponudila je zrno nade. Ona je istakla da mozak poseduje određenu sposobnost oporavka. Iako nije izvesno hoće li se sve promene potpuno povući, uz zdrav stil života i adekvatnu društvenu podršku moguće je delimično obnoviti funkcije mozga.

4. Šta sve može doprineti ubrzanom starenju mozga tokom pandemije?

Naučnici su identifikovali više faktora koji su mogli uticati na pojavu ovih promena. Neki od najvažnijih su:

• Socijalna izolacija – ograničen kontakt s prijateljima, porodicom i kolegama, što je kod mnogih izazvalo osećaj usamljenosti.

• Hronični stres – stalne brige oko zdravlja, finansijske nesigurnosti, budućnosti posla i obrazovanja.

• Nedostatak fizičke aktivnosti – zatvorene teretane, ograničenja kretanja i rad od kuće doveli su do manje kretanja.

• Poremećaj rutine spavanja – strah i neizvesnost poremetili su prirodni ritam spavanja kod velikog broja ljudi.

• Povećana konzumacija alkohola ili nezdrave hrane – mnogi su se tokom izolacije okrenuli nezdravim navikama kao načinu suočavanja sa stresom.

Kombinacija ovih faktora stvorila je okruženje koje je u velikoj meri pogodovalo ubrzanom starenju mozga, čak i u odsustvu direktne infekcije virusom.

5. Mogućnosti oporavka i budući izazovi

Iako rezultati istraživanja mogu zvučati zabrinjavajuće, važno je naglasiti da ljudski mozak ima neverovatnu sposobnost prilagođavanja. Stručnjaci veruju da sledeći elementi mogu pomoći u oporavku:

1. Zdrav stil života – redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kvalitetan san doprinose obnovi moždanih funkcija.

2. Društvena podrška – kontakti sa porodicom i prijateljima, kao i osećaj zajedništva, imaju ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja.

3. Mentalna stimulacija – čitanje, rešavanje problema, učenje novih veština ili jezika pomažu u održavanju kognitivnih sposobnosti.

4. Psihološka pomoć – terapija i savetovanje mogu ublažiti dugoročne efekte stresa i anksioznosti.

5. Prevencija u budućnosti – izgradnja jačih društvenih mreža i zdravstvenih sistema koji ne zanemaruju mentalno zdravlje.

Ove mere ne samo da mogu ublažiti posledice pandemije, već i ojačati otpornost društva u susret nekim budućim krizama.

Studija Univerziteta u Nottinghamu jasno je pokazala da pandemija COVID-19 nije bila samo medicinski izazov, već i globalni psihološki eksperiment čije posledice tek počinjemo da sagledavamo. Ubrzano starenje mozga, prosečno za 5,5 meseci, pogađa i zaražene i nezaražene osobe, što ukazuje na to da stres, izolacija i nesigurnost imaju moć da menjaju ljudsku biologiju.

Ovi rezultati imaju nekoliko važnih poruka:

• Zdravlje se ne može posmatrati isključivo kroz odsustvo bolesti – mentalno zdravlje je jednako važno.

• Globalne krize zahtevaju sveobuhvatne mere koje uključuju i psihološku podršku građanima.

• Mozak, iako ranjiv, poseduje sposobnost oporavka, što nam daje osnovu za optimizam.

U budućnosti, društva će morati da pronađu način da izgrade otpornost ne samo protiv virusa, već i protiv nevidljivih posledica koje ovakve krize ostavljaju. Ako nešto možemo naučiti iz ovih nalaza, to je da briga o mentalnom zdravlju treba da postane prioritet jednako važan kao i fizičko zdravlje. Samo na taj način možemo sprečiti da sledeća globalna kriza ostavi tako dubok trag na ljudski um.