Nenad Čanak, bivši lider Socijaldemokrata Vojvodine govorio je o brojnim aktuelnim temama u regionu.

Nenad Čanak o stanju u Srbiji, regionu i međunarodnoj zajednici

Bivši lider Socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, u svom nedavnom gostovanju govorio je o aktuelnim dešavanjima u Srbiji, protestima širom zemlje, ulozi vlasti, ali i o širim regionalnim i globalnim pitanjima. Njegovi stavovi, izneseni na veoma direktan i slikovit način, oslikavaju duboku zabrinutost zbog političkih prilika, ali i nedostatka međunarodne reakcije na krize koje potresaju Balkan.

Čanak je poznat po svom specifičnom izrazu i otvorenim kritikama, a ovoga puta posebno se osvrnuo na:

• proteste i sukobe u Srbiji,

• odnos vlasti i kriminalnih struktura,

• status Milorada Dodika i Republike Srpske,

• odnos međunarodne zajednice prema Ukrajini i Bosni i Hercegovini,

• te lične impresije iz Sarajeva.

Protesti u Srbiji i stanje na ulicama

Čanak je odmah na početku izlaganja istakao da se Srbija trenutno nalazi u neobjavljenom vanrednom stanju. Prema njegovim rečima, policija umesto da štiti građane i zakon, pruža zaštitu kriminalnim strukturama. On je naglasio da se sudovi oslobađaju sudija koji rade po zakonu, čime se dodatno urušava pravni sistem.

Govoreći o protestima koji su proteklih dana izbili u različitim delovima Srbije, Čanak tvrdi da su oni zapravo reakcija građana na sistemsku korupciju i pljačku. Kako kaže, vlast preko Srpske napredne stranke (SNS) obavezuje ljude da prisustvuju skupovima podrške, pokušavajući da prikaže sliku jedinstva i lojalnosti.

Njegova ključna poruka bila je da je suština protesta borba protiv korupcije, a ne samo sukob s vlastima.

Kriminalizacija države

Posebno je naglasio problem kriminalizacije policije i institucija. Čanak je istakao da se u poslednje vreme u uniformama policije pojavljuju i ljudi bez zvaničnih oznaka – među kojima su, prema njegovim tvrdnjama, i kriminalci i osobe sa spornom prošlošću.

Kao primer apsurdnosti političkog diskursa, naveo je izjave tadašnje premijerke Ane Brnabić, koja je urušavanje nadstrešnice nazvala „terorističkim aktom“ usmerenim protiv Vučića i SNS-a. Čanak je to prokomentarisao ironično, ističući da vlast svaku nesreću pokušava iskoristiti za propagandu i optuživanje protivnika.

Priroda režima

Za Nenada Čanka, vlast u Srbiji nije personifikovana samo u liku predsednika Aleksandra Vučića ili njegovog brata. On opisuje režim kao “klupče zmija u Beogradu”, gde različite interesne grupe deluju zajedno, ali istovremeno i međusobno ratuju.

Njegova metafora ukazuje na složenost sistema:

• ako se dirne u interes jedne grupe,

• svi akteri režima ustaju u odbranu celokupnog poretka.

Prema Čanku, problem leži mnogo dublje nego što se čini na prvi pogled, pa bi svaka ozbiljna promena zahtevala korenske reforme i suočavanje s celokupnim mehanizmom vlasti.

Status Milorada Dodika

Osvrćući se na Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, Čanak smatra da se situacija u BiH neće promeniti dok Dodik ne izgubi kontrolu nad ogromnim kapitalom kojim raspolaže. Naveo je cifru od tri milijarde i 100 miliona dolara, naglašavajući da taj novac omogućava Dodiku da korumpira, gradi sopstvene vojske i održava politički uticaj.

Za Čanka, to je suština problema – dokle god finansijska moć ostaje u rukama pojedinaca, političke promene su gotovo nemoguće.

Uloga građana i slika države

Jedna od ključnih poruka koje je Čanak poslao odnosi se na odnos građana prema državi. On tvrdi da ljudi često imaju pogrešno uverenje da je država sama po sebi najmoćnija institucija. Međutim, naglašava da državu čine građani, a ne rukovodstva.

Problem nastaje onda kada se državni aparati – od policije do pravosuđa – stave u funkciju ličnog bogaćenja političke elite, umesto da služe javnom interesu. Tada građani gube oslonac i nemaju više kome da se obrate za zaštitu.

Međunarodna zajednica i šire posledice

Poseban deo intervjua odnosio se na reakciju međunarodne zajednice. Čanak je istakao da se zvaničnici iz Evrope i sveta gotovo uopšte nisu oglasili povodom protesta u Srbiji, što smatra zabrinjavajućim.

Na globalnom nivou, njegov pogled je oštro kritičan:

• Putina je nazvao “psihopatskim ubicom”,

• Trampa “rasistom, pedofilom i ludakom”,

• dok je Evropsku uniju opisao kao zajednicu koja se uljuljkala u jeftine energente iz Rusije i zaštitu SAD-a.

Čanak upozorava da se trenutno razmatraju kompromisi koji podsećaju na istorijske greške iz vremena pre Drugog svetskog rata. Uporedio je moguće žrtvovanje dela Ukrajine zarad mira sa Čemberlenovom politikom prema Hitleru kada su mu ustupljeni Sudeti.

Prema njegovim rečima, ako se takva politika legalizuje u Ukrajini, posledice će biti pogubne i za Bosnu i Hercegovinu – jer bi to značilo da se otvara prostor za promenu granica silom.

Lično iskustvo iz Sarajeva

Govoreći o svom boravku na Sarajevo Film Festivalu, Čanak je istakao da su režimski mediji u Srbiji širili potpuno netačnu sliku Sarajeva. Opisivali su ga kao “evropski Teheran” i centar islamskog fundamentalizma, što je on nazvao apsolutnom laži.

Da bi ilustrovao kontrast između propagande i stvarnosti, ispričao je ličnu anegdotu – prilikom vožnje kroz Sarajevo, povezao ga je automobilom u kojem je bila pokrivena žena sa decom. Deca su se radovala što su upoznala njega, a on je tu situaciju opisao kao dirljivu i potpuno suprotnu stereotipima koje širi vlast u Beogradu.

Na kraju tog dela izlaganja, rekao je rečenicu koja je posebno odjeknula: “Sve za Bosnu, Bosnu ni za šta.”

Nenad Čanak je kroz ovo gostovanje ponudio vrlo pesimističnu, ali i realističnu sliku političkog i društvenog stanja u Srbiji i regionu. Njegove izjave ukazuju na nekoliko ključnih poruka:

1. Režim u Srbiji funkcioniše kao složena mreža interesa i kriminalnih veza, gde vlast i kriminal više nisu razdvojeni.

2. Građani su ti koji bi trebalo da čine državu, ali su sistematski obeshrabreni i obespravljeni.

3. Međunarodna zajednica često reaguje mlako ili ćutke, ostavljajući prostor da se ponove greške iz prošlosti.

4. Bosna i Hercegovina je i dalje u opasnosti od destabilizacije, posebno ako se nastavi politika tolerisanja agresije i menjanja granica.

5. Lično iskustvo iz Sarajeva pokazuje koliko su medijski narativi udaljeni od stvarnosti.

Na kraju, Čanakova poruka je jasna: borba za demokratiju i očuvanje regiona ne zavisi samo od političkih elita, već pre svega od građana i njihove spremnosti da se suprotstave nepravdi.