Uprkos pobedi na Pesmi Evrovizije kao jedini predstavnik Srbije, finansijska situacija pobednika nije se značajno poboljšala. Kao rezultat toga, tadašnji predsednik Srbije odlučio je da je počasti gestom priznanja, a ne novčanom nagradom. Pesma Evrovizije je veoma popularna u Srbiji i ima verne sledbenike kao vodeći muzički festival na kontinentu. I pored našeg velikog interesovanja, naša zemlja je do sada slavila samo jednu pobedu na takmičenju, kada je popularna pevačica Marija Šerifović 2007. godine zadivila Evropu svojim neverovatnim glasom i pesmom „Molitva“.
Pesma je pobedila na Pesmi Evrovizije i dovela takmičenje u njenu domovinu. Po povratku kući Marija se sastala sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem. Marija je rekla da ona i većina umjetnika koji su uspješni ne moraju nužno biti finansijski profitabilni. Kroz historiju rijetko se događalo da su oni koji su doprinijeli umjetnosti dobili adekvatnu naknadu. Međutim, ova činjenica Maria ne smeta. Najvažnijom nagradom smatra aplauze i zahvalnost dugogodišnjih navijača. Marija nije posebno zainteresovana za državnu podršku. Radije se oslanja na sebe i ne treba mu nikakav poseban tretman. Marija je ove izjave dala The Telegraphu. Tada se šuškalo da će Srbija Mariji Šerifović obeštetiti veliku sumu novca, koju je dobio i naš olimpijac. Međutim, ispostavilo se da je ova glasina bila lažna, a predsjednik joj je poslao samo zahvalnicu.
Pjevačica se prisjetila razgovora sa gospodinom Tjanićem, koji je sugerirao da Marija dobije bonus od 80.000 eura, slično onome što dobijaju olimpijci. Međutim, ovaj prijedlog nije ostvaren. Kasnije, na prijemu, pevačica se sastala i sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem i pitala ga da li može da pomogne. Pevač nije znao kako da odgovori jer je već učinio toliko za Tadićevo dobro. Na kraju su razmenili ljubaznosti, a pevač je kao zahvalnicu dobio kravatu i kutiju slatkiša. Ovo je pjevačeva verzija incidenta i istina. Nasmejala se i rekla svima da je dobila samo kutiju čokolade jer je duhovito objasnila da ne nosi kravatu. “Ja lično ne nosim kravatu jer je to uobičajeno za ljude na rukovodećim pozicijama. Kada je riječ o nagradama, zadovoljavam se jednostavnom poslasticom. Međutim, nisu bitne specifičnosti. Ono što je zaista bitno je da mi ne treba Hvala na mom ponašanju.
