Kiseljak u žalosti: Preminula 38-godišnja Andrea Brkić, radnica Tužilaštva BiH.
Kiseljak u tišini tuge – sećanje na Andreu Brkić
grad u neverici
Mali grad Kiseljak obavio je veo tuge nakon što je javnost pogodila vest o iznenadnoj smrti Andree Brkić, tridesetosmogodišnje sugrađanke, radnice Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
Njena smrt, koja se dogodila iznenada i pod još nerazjašnjenim okolnostima, izazvala je duboku bol ne samo u njenoj porodici, već i među prijateljima, kolegama i svim građanima koji su je poznavali.
Prema svedočenjima ljudi iz njenog okruženja, Andrea je bila blaga, skromna i nenametljiva osoba, neko ko je svojim prisustvom unosio mir u svakodnevicu. Zato je ova vest, objavljena jutro nakon tragičnog događaja, dočekana sa šokom i nevericom.
Za zajednicu poput Kiseljaka, gde se svi poznaju i dele svakodnevne trenutke, ovakav gubitak odjekuje poput tihe tragedije koja ostavlja duboku prazninu.
tragičan događaj i poslednji trenuci
1. Pronalazak u besvesnom stanju
Prema informacijama koje je potvrdio MUP Srednjobosanskog kantona, tragičan događaj odigrao se u večernjim satima, oko 19:11, u ulici Obala hrvatske mladeži.
Građani koji su se tu zatekli primetili su osobu koja je ležala bez svesti, a ubrzo se ispostavilo da je reč o Andrei Brkić.
Pozvana je Hitna pomoć, čiji su timovi brzo stigli na lice mesta i započeli reanimaciju.
Kako navodi izvor iz policije, lekari su učinili sve što su mogli — pokušali su da je stabilizuju i pripreme za transport prema Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu. Nažalost, i pored svih napora medicinskog osoblja, Andrea je preminula u vozilu Hitne pomoći, pre nego što je stigla do bolnice.
Ovaj trenutak označio je kraj jedne borbe koja je, iako kratka, bila ispunjena ljudskom nadom i željom da se spasi jedan život.
2. Policijska istraga i uviđaj
Na mesto događaja ubrzo su stigli pripadnici Policijske stanice Kiseljak, zajedno sa kantonalnim tužiocem, koji je rukovodio uviđajem.
Prema standardnim procedurama, obavljene su sve radnje predviđene zakonom – mesto je obezbeđeno, prikupljeni su tragovi, a razgovarano je sa svedocima koji su se zatekli u blizini.
Istraga je još u toku, a zvanični uzrok smrti još nije saopšten javnosti. Policija je najavila da će obdukcija i dodatne analize utvrditi tačne okolnosti pod kojima je došlo do ove tragedije.
Za sada, prema nezvaničnim navodima, ne postoje indikacije da se radi o nasilnom delu, ali će konačne informacije biti poznate tek po završetku istrage.
Ovakve situacije uvek unose zebnju i neizvesnost, jer svaka prerana smrt — posebno ona koja se dogodi iznenada — ostavlja prostor za pitanja na koja je teško odmah dati odgovore.
3. Andrea Brkić – skromnost kao životni put
U Tužilaštvu BiH, gde je Andrea Brkić radila, kolege su s nevericom primile vest o njenoj smrti.
Opisivali su je kao tihu, posvećenu i profesionalnu radnicu, osobu koja nikada nije tražila pažnju, ali je uvek bila spremna da pomogne.
“Andrea je bila jedno od onih lica koje svaki kolektiv pamti po blagosti. Nikada nije dizala glas, uvek je radila sa osmehom. Bila je stub poverenja,” izjavila je jedna od njenih koleginica.
Njena posvećenost poslu i smiren karakter učinili su je dragom među saradnicima. U kancelarijama Tužilaštva, gde svakodnevno vlada napetost i odgovornost, Andrea je bila simbol smirenosti i reda.
Njen odlazak ostavlja prazninu ne samo u instituciji, već i u srcima onih koji su svakodnevno delili radno okruženje s njom.
4. Porodica u suzama – poslednji oproštaj
Porodica Brkić prolazi kroz dane nezamislive tuge.
Njeni najbliži – otac Zdenko, majka Katarina, sestra Suzana, zet Aleksandar, sestrična Sara, i najmlađa, ali najvažnija, kćerka Ema – sada se suočavaju sa prazninom koju ništa ne može popuniti.
Oni su u zajedničkoj poruci istakli da im je Andrea bila “oslonac, tiha snaga doma i osoba koja je uvek donosila mir”.
Kroz suze su istakli i da će njen osmeh i toplina zauvek ostati u njihovom sećanju.
Sahrana i poslednji ispraćaj zakazani su za četvrtak na groblju Homolji, u župi Lepenica, mestu gde je odrasla i gde će biti sahranjena.
Prema planu:
-
Oproštaj u kapeli: od 13:30 sati
-
Sprovod i misa zadušnica: u 14:00 sati
Na groblju se očekuje veliki broj sugrađana, prijatelja, kolega i poznanika koji žele da se oproste od nje i odaju poslednju počast.
Kiseljak, inače mirno mesto, tih dana diše u jednom ritmu – ritmu tuge, solidarnosti i saosećanja.
5. Odjeci u zajednici i na društvenim mrežama
Nakon što se vest o njenoj smrti proširila, društvene mreže preplavile su poruke saučešća.
Na profilima Kiseljačana, ali i ljudi iz drugih gradova, pojavile su se fotografije i sećanja na Andreu, uz poruke poput:
“Teško je poverovati. Bila si simbol dobrote i osmeha.”
“Neka ti je laka zemlja, Andrea. Tvoj osmeh će nam nedostajati.”
“Bog uzima najbolje. Počivaj u miru.”
U vremenu kada se javni prostor često puni negativnim vestima, upravo ovakvi trenuci pokazuju koliko zajednica može biti ujedinjena u tugi.
Kiseljak je tih dana postao grad ćutanja – bez preteranih reči, ali pun iskrenih emocija.
6. Tuga u instituciji – kolege iz Tužilaštva u šoku
Kolege iz Tužilaštva BiH izrazile su duboku žalost.
Kako su naveli u internom saopštenju, Andrea Brkić bila je više od radnika – bila je prijatelj, oslonac i osoba na koju se moglo računati u svakoj situaciji.
U znak poštovanja, zaposleni su odlučili da se u trenutku njenog sahranjivanja održi minuta ćutanja u prostorijama Tužilaštva.
Mnogi su izjavili da će je pamtiti po jednostavnosti i blagosti – osobinama koje su, nažalost, u savremenom svetu retkost.
sećanje koje ostaje
Smrt Andree Brkić u 38. godini života podseća koliko je život nepredvidiv i krhak.
Otišla je tiho, kao što je i živela — bez pompe, bez reči, ali s dubokim tragom koji je ostavila u srcima onih koji su je voleli.
Kiseljak danas ne tuguje samo za izgubljenim životom, već i za vrednostima koje je Andrea nosila sa sobom: dobrotom, smirenošću, poštovanjem i skromnošću.
Njena priča nas uči da nije potrebno biti glasan da bi se bio primećen – dovoljno je biti dobar, iskren i prisutan.
Poruka zajednice
U znak sećanja na Andreu, sugrađani su pokrenuli nekoliko inicijativa, među kojima su:
-
Paljenje sveća i molitva ispred kapele u Kiseljaku, večer uoči sahrane;
-
Prikupljanje pomoći za njenu porodicu, posebno za njenu ćerku Emu;
-
Predlog da se jedna ulica u njenom naselju nazove po njoj, kao trajni znak sećanja na osobu koja je bila oličenje dobrote.
Ove inicijative pokazuju koliko je duboko Andrea dotakla ljude oko sebe.
Njena smrt nije samo gubitak jedne porodice, već i gubitak jednog dela duše zajednice.
