U današnjem članku pišemo o običajima vezanim za zadušnice, tradiciji koja ima poseban značaj u mnogim krajevima, a koja se ujedno slavi u okviru različitih verskih obreda.
- Zadušnice su dan kada se vernici podsećaju na preminule, mole za njihove duše i često obilaze grobove svojih voljenih. Ovo je vreme kada se zajednički okupljaju porodice i prijatelji, a posebnu pažnju posvećuju spomenima na one koji više nisu među nama.
Mitrovske zadušnice, koje ove godine padaju 1. novembra, imaju duboko ukorenjenu tradiciju u svim krajevima Balkana, a obeležavaju se uoči Svetog velikomučenika Dimitrija. Ovaj dan nosi naziv po Svetom Dimitriju, čiji je praznik zapravo u isto vreme kada i zadušnice. U crkvama se za ovo obeležje služi Sveta liturgija i parastos, na kojem se sveštenik vinom preliva žito, a nakon toga se vernici upućuju na groblje.
- Običaj obilaska grobova preminulih na Zadušnice vrlo je važan i simboličan. Na grobove se donose sveće, a sveštenici izvode parastose, čitaju molitve za duše preminulih i, ukoliko je moguće, izvršavaju obrede paljenja tamjana. Ukoliko neko nije u mogućnosti otići na grob, pomen se može obaviti i u crkvi. Prema hrišćanskoj tradiciji, Zadušnice su vreme kada se mole za pokoj duša umrlih, a istovremeno se i čini milostinja, kako bi se obezbedila večna spasenja za preminule.
Za Zadušnice je specifično da nikada ne padaju tokom posta, jer se uvek obeležavaju subotom. Tradiocionalno se peku kolači od belog brašna, poznati kao “prosfore”, a na stolu se mogu naći rakija, pivo, vino, voda, a u nekim krajevima i kuvano žito. Poseban akcenat stavlja se na broj sveća koje se pale za svaku osobu koja se pomene, jer to simbolizuje veru i molitve za duše preminulih.
U svim krajevima Srbije, bez obzira na razlike u običajima, izlazak na groblje je ključna aktivnost na Zadušnice. Tamo se ne samo obeležava sjećanje na pokojne, već se često organizuje i posluženje na grobu. Posluženje je u osnovi jednostavno, često se sastoji od pite, peciva, kafe i vode, a u nekim mestima čak se iznose kuvana jaja i pečenje. Čak iako nije organizovana velika trpeza, simboličan obrok se nosi kako bi se očuvala tradicija i odala počast onima koji više nisu sa nama. Zajedno sa rodbinom, na groblju se može poslužiti i neko ko nije član porodice, ali je tu kako bi odao počast preminulima. Odbijanje posluženja smatra se velikim grehom i uvredom, kako prema preminulima, tako i prema samoj tradiciji.
- Ovaj dan je više od običnog verničkog rituala; on je dan kada se porodice okupljaju u spomen svojim najbližima. Uz sve to, Zadušnice pružaju priliku da se podsetimo na sve lepe trenutke koje smo proveli sa preminulim osobama, da im se zahvalimo za sve što su nas naučili i da molimo za mir njihovih duša. Običaji koji prate ovaj dan često se prenose sa generacije na generaciju, čineći Zadušnice jednim od najsvetijih dana u životima onih koji ih slave.
