Stav Milorada Dodika o proglašenju Dana žalosti 11. jula u Bosni i Hercegovini

Uvod

U političkom ambijentu Bosne i Hercegovine, obilježavanje istorijskih događaja često je predmet dubokih nesuglasica među entitetima i etničkim zajednicama. Jedan od najosetljivijih datuma u toj sferi je 11. juli, dan kada se svake godine obeležava sećanje na žrtve masakra u Srebrenici. Ovaj događaj se u međunarodnoj javnosti prepoznaje kao genocid nad bošnjačkim stanovništvom, dok se u pojedinim delovima BiH ta interpretacija osporava.

U tom kontekstu, predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izneo je jasne stavove na konferenciji za medije održanoj u Banjoj Luci, povodom predloga da se 11. juli proglasi Danom žalosti u celoj Bosni i Hercegovini.

U nastavku se nalazi detaljno razrađena analiza njegovih izjava, osvetljena iz više uglova, kako bi se razumela suština poruke, političke posledice i širi društveni kontekst.

Odbijanje proglašenja 11. jula kao Dana žalosti na nivou cele BiH

Dodik je u svom obraćanju istakao da se Dan žalosti 11. jula neće proglasiti na nivou cele Bosne i Hercegovine, već da taj datum može biti priznat kao takav isključivo u Federaciji BiH (FBiH), ukoliko vlasti tog entiteta to odluče. Time je jasno podvukao razliku u pristupu ovom pitanju između entiteta, što dodatno oslikava institucionalnu fragmentaciju zemlje.

“Nemam ništa protiv da FBiH to učini, ali to se neće desiti na nivou cele BiH,” poručio je Dodik.

Ova izjava osvetljava političku tenziju koja traje godinama kada je u pitanju narativ o događajima iz jula 1995. godine. Dodik insistira na suverenosti entiteta po ovom pitanju i odbacuje svaku mogućnost da se od strane centralnih institucija BiH nameće zajednički stav o ovoj temi.

Dan žalosti u RS – 5. juli

Kao kontrapunkt predlogu o 11. julu, predsednik RS je najavio da će 5. juli biti proglašen Danom žalosti u Republici Srpskoj, u znak sećanja na ubijene Srbe u Podrinju. Ovim potezom želi se skrenuti pažnja na žrtve srpske nacionalnosti, koje se, kako tvrdi Dodik, često zaboravljaju ili ignorišu u javnom diskursu.

Ova odluka ima za cilj da:

• afirmiše srpski narativ o stradanju u ratu devedesetih;

• balansira dominantni narativ o Srebrenici, koji se pretežno odnosi na bošnjačke žrtve;

• pokaže institucionalnu autonomiju RS u odlučivanju o pitanjima istorijskog pamćenja.

Kritika institucija BiH i načina obeležavanja 11. jula

Dodik se osvrnuo i na organizaciju komemorativnog skupa 11. jula u Potočarima, iznoseći tvrdnju da se stvara lažna slika o tome da obeležavanje žrtava u Srebrenici dolazi od strane državnih institucija Bosne i Hercegovine. On tvrdi da su organizatori u suštini muslimanske organizacije i bošnjački politički akteri, a ne formalna tela na nivou BiH.

“Oduvek je postojala manipulacija – prikazuje se da institucije BiH stoje iza pozivanja stranih državnika. U stvarnosti, ti pozivi nikada nisu bili u ime BiH,” rekao je Dodik.

Prema njegovim rečima, nikada nije postojala zvanična odluka državnih organa BiH o obeležavanju 11. jula, niti se taj datum može smatrati državnim Danom žalosti. Time je želeo da oslabi argumentaciju onih koji tvrde da komemoracija ima državni karakter.

Pitanje narativa i interpretacije zločina

Poseban akcenat u svom izlaganju Dodik je stavio na ono što naziva “lažnim narativom o karakteru zločina u Srebrenici”. On smatra da je broj žrtava preuveličan i da se radi o politički motivisanoj konstrukciji, koju bošnjački političari koriste za međunarodnu promociju sopstvene istine o ratu.

Ipak, i pored svoje kritike, Dodik je uputio apel za mir tokom komemoracije 11. jula:

• Pozvao je sve učesnike da skup protekne mirno.

• Najavio je da će institucije RS preduzeti sve mere kako bi skup protekao bez incidenata.

• Izrazio je razumevanje za potrebu da bošnjačka zajednica obeleži taj dan, ali je odbacio mogućnost prihvatanja njihove verzije događaja kao obavezujuće za RS.

Političke implikacije i kontekst

Ova izjava dolazi u trenutku kada su međunacionalni odnosi u BiH na veoma niskom nivou. Sa jedne strane, međunarodna zajednica podržava obeležavanje 11. jula kao sećanja na genocid, dok deo domaće javnosti, naročito iz RS, taj događaj vidi kao ratni zločin koji je izuzet iz šire slike konflikta.

Dodikove izjave treba posmatrati i kao deo šire političke strategije, koja uključuje:

1. Jačanje unutrašnje kohezije RS kroz zajednički istorijski narativ.

2. Osporavanje legitimiteta državnih institucija BiH.

3. Umanjivanje međunarodnog pritiska putem relativizacije Srebrenice.

Iz izlaganja Milorada Dodika jasno se vidi duboka podvojenost u interpretaciji prošlosti između entiteta u Bosni i Hercegovini. Dok jedan deo zemlje teži ka zajedničkom priznavanju 11. jula kao Dana žalosti za sve žrtve genocida, drugi deo – oličen u institucijama Republike Srpske – odbacuje taj pristup kao nametanje političke i istorijske konstrukcije.

Ključne poruke koje proizilaze iz Dodikovih izjava su:

• Ne postoji jedinstveni državni stav o Srebrenici, već entitetski različiti narativi.

• Republika Srpska ima nameru da formira sopstveni kalendar sećanja, sa fokusom na srpske žrtve.

• Obeležavanje 11. jula će biti dozvoljeno, ali neće imati karakter državne žalosti u RS.

• Institucije BiH, prema Dodiku, ne mogu predstavljati ceo narod, jer ne postoji konsenzus o istorijskim činjenicama.

U krajnjoj liniji, ove izjave još jednom potvrđuju da Bosna i Hercegovina funkcioniše kao duboko podeljena država, ne samo politički, već i kroz različite vizije o prošlosti, što direktno utiče na njenu budućnost i mogućnost istinskog pomirenja.