Predsjednik entiteta Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je na obilježavanju 33. godišnjice probijanja koridora preko Posavine ka Srbiji da RS ima snagu i resurse i da se može odbraniti od eventualnog napada drugog bh. entiteta Federacije BiH.
Političke tenzije i bezbednosni narativ u savremenoj Bosni i Hercegovini
Na 33. godišnjicu proboja koridora kroz Posavinu, događaja od velikog značaja za srpsku zajednicu u Bosni i Hercegovini, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, iskoristio je priliku da se obrati javnosti i pošalje niz političkih poruka. Njegov govor nije bio tek puki podsetnik na istorijske okolnosti, već je u sebi nosio izražene bezbednosne, političke i ideološke stavove, s očiglednim ciljem – reafirmaciju pozicije Republike Srpske (RS) u okviru Bosne i Hercegovine (BiH), ali i na međunarodnoj sceni.
Dodikovo obraćanje bilo je snažno obojeno retorikom koja implicira krizu, konflikt potencijala, kao i distancu prema zapadnim silama i državnim institucijama Bosne i Hercegovine. U centru njegovog narativa nalazi se tvrdnja o samostalnosti RS-a, neprihvatanju trenutne forme BiH i pozivanje na vraćanje ustavnog poretka iz Daytona.
Analiza govora i političkog konteksta
Bezbednosna poruka i politička retorika
U svom obraćanju, Dodik je jasno poručio da Republika Srpska raspolaže sopstvenim kapacitetima za zaštitu svog teritorijalnog integriteta. U tom tonu izjavio je:
„RS ima resurse i sigurna je, možemo se odbraniti od bilo kakvog napada iz Federacije BiH.“
Ova izjava nosi višestruka značenja:
-
Bezbednosni aspekt: Isticanje sposobnosti entiteta da se brani implicira postojanje mogućnosti konflikta, što dodatno destabilizuje ionako krhke odnose između dva entiteta.
-
Politička poruka Federaciji: Poruka Federaciji BiH jeste jasna demonstracija moći i distanciranja od zajedničke državne politike.
-
Međunarodni signal: Ova izjava se može tumačiti i kao signal međunarodnoj zajednici da RS više ne želi biti pasivni učesnik u političkim tokovima BiH.
Pitanje statusa i ustavnosti BiH
Jedan od ključnih segmenata Dodikovog govora odnosi se na stav prema samoj državi Bosni i Hercegovini. Dodik navodi da ne prihvata BiH izvan onoga što piše u Ustavu, pri čemu aludira na Dejtonski mirovni sporazum, koji je uspostavio današnju državnu strukturu.
Istakao je:
„Mi smo protiv antiustavne BiH. Ako se složimo da se vratimo Ustavu, složićemo se i oko svega drugog.“
Time poručuje sledeće:
-
RS ne priznaje odluke koje izlaze van okvira ustavne nadležnosti.
-
Postojeće stanje u BiH se vidi kao devijacija od Dejtonskog sporazuma.
-
Prava RS-a treba biti obnovljena i zaštićena u onom obliku kako su prvobitno zamišljena.
Dodik time želi da naglasi da RS nije entitet koji traži više nego što mu pripada, već želi da mu se vrati ono što mu je oduzeto, implicirajući centralizaciju vlasti na nivou BiH kao osnovni problem.
Odbijanje priznavanja Kosova i percepcija Srba u regionu
Govoreći o međunarodnim odnosima i percepciji Zapada, Dodik je podvukao da se odnos prema Srbima u regionu nije bitno promenio, te da se još uvek smatraju remetilačkim faktorom. U tom kontekstu izneo je sledeću tvrdnju:
„Kako možete očekivati da Srbi priznaju Kosovo, dok od mene tražite da prihvatim BiH onako kako nije predviđeno Ustavom?“
Ova izjava povezuje dva ključna pitanja:
-
Kosovo kao simbol nepriznavanja jednostranih odluka.
-
Bosna i Hercegovina kao država čiji se okvir, po njegovom mišljenju, razvija mimo volje jednog od konstitutivnih naroda.
Stvaranje “nezavisne RS” – politička vizija
Jedna od najznačajnijih poruka u govoru bila je izjava da će RS postajati sve samostalnija i vremenom nezavisna. Dodik se ovom retorikom ponovo vratio ideji secesije, koja se godinama unazad koristi kao politički pritisak i mehanizam mobilizacije podrške.
On dodaje da svet više nije unipolaran, već multipolaran, što implicira:
-
Pad dominacije Zapada, posebno SAD-a i EU.
-
Pojavu novih globalnih aktera – Rusije, Kine i drugih zemalja koje podržavaju “princip suvereniteta” u širem smislu.
-
Traženje novih savezništava, koje može pomoći RS da “prođe kroz teško i izazovno vreme”.
Politička i pravna kriza – posledice sudske presude
Nakon što je Sud BiH osudio Milorada Dodika na jednu godinu zatvora i izrekao mu zabranu obavljanja funkcije predsednika RS na šest godina, politička situacija u zemlji dodatno se zaoštrila. Ova presuda imala je brojne posledice:
Odluke vlasti RS:
-
Usvajanje zakona koji zabranjuju delovanje državnih institucija (bezbednosnih i pravosudnih) na teritoriji RS.
-
Otvoreno ignorisanje odluka državnih tela.
Reakcija suda:
-
Ustavni sud BiH suspendovao je sporne zakone.
-
Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv Dodika i drugih čelnika entiteta zbog napada na ustavni poredak.
-
Sud BiH je čak izdao naredbu za pritvor protiv više funkcionera RS, uključujući premijera Viškovića i predsednika entitetske skupštine Nenada Stevandića.
Međunarodna dimenzija:
-
Interpol je odbio da raspiše poternicu protiv Dodika, što je viđeno kao značajan diplomatski signal i ohrabrenje za Dodika.
U kom pravcu ide Republika Srpska?
Dodikovo obraćanje na komemoraciji proboja koridora kroz Posavinu nije bilo samo podsećanje na prošlost, već politički manifest trenutnih i budućih ambicija RS-a. Njegove poruke jasno stavljaju do znanja da:
-
RS sebe vidi kao suvereni entitet u okviru BiH – ali samo u meri u kojoj to dozvoljava Ustav.
-
Teži se postepenoj samostalnosti i potencijalnoj nezavisnosti.
-
Postoji ozbiljan otpor prema centralizaciji države i oduzimanju ingerencija entitetima.
-
Politička, pravna i bezbednosna kriza u BiH se dodatno produbljuje.
