Đokovići su molili Lepu Brenu da uloži u Novaka: Odbila je iz jednog razloga i izgubila bogatstvo

Početak koji nije obećavao, ali je stvorio legendu

Priča o Novaku Đokoviću, jednom od najvećih tenisača svih vremena, ne može se ispričati bez dubljeg pogleda u pozadinu njegove karijere – onu porodičnu, tihu i često bolnu borbu izvan terena. Iza svakog poena, svakog osvojenog trofeja, stajala je porodica koja je žrtvovala sve, a u srcu te borbe bio je njegov otac – Srđan Đoković.

Srđan nije bio samo roditelj – bio je menadžer, vizionar, i što je najvažnije – nepokolebljivi vernik u Novakovu budućnost, čak i kada niko drugi nije verovao.

1. Godine borbe: Kada snovi koštaju više nego što porodica ima

Težina svakodnevnice

Kao što je Srđan više puta isticao u javnosti, porodični budžet u to vreme bio je gotovo nepostojeći. Novakovi prvi koraci ka profesionalnom tenisu desili su se u vremenu ratova, sankcija i siromaštva. Tenis, kao izrazito skup sport, podrazumeva:

• putovanja,

• opremu,

• trenere,

• smeštaj i ishranu u inostranstvu.

Za porodicu iz Beograda koja nije imala finansijsku zaleđinu, svaki trening bio je luksuz.

Srđan je u više navrata ponavljao da su uzimali kredite, posuđivali novac, a u nekim slučajevima čak se i zaduživali kod kamatara kako bi Novak mogao da trenira i učestvuje na turnirima. U jednom trenutku, kako je Đoković lično izjavio, porodici je ostalo svega 20.000 funti na stolu – i odlučili su da sve ulože u njegovu karijeru.

2. Pružena ruka koja nikada nije stigla

Pokušaji da se pronađu sponzori

Shvativši da više ne mogu sami, Srđan je pokušao da pronađe podršku kod imućnih i uticajnih ličnosti tog vremena. Među njima su bili i Lepa Brena i njen suprug Slobodan Boba Živojinović – tada poznat i kao bivši uspešni teniser i važna figura u sportskom životu Srbije.

Prema Srđanovim rečima:

„Ponudio sam im da ulože novac u Novakov razvoj. Da su tada prepoznali potencijal, danas bi od te investicije zaradili 18 miliona dolara.“

Ipak, pomoć nije stigla. Kako Srđan tvrdi, nije bilo ni poverenja – ni u Novaka, ni u njegovog oca. Ta epizoda ostala je urezana kao simbol propuštene prilike, i to ne samo finansijske, već i moralne.

3. Spas u poslednjem trenutku: Uloga Nikole Pilića

Jedan od ključnih momenata u Novakovo formativnom razdoblju bila je saradnja s Nikolom Pilićem, bivšim vrhunskim teniserom i osnivačem prestižne teniske akademije u Nemačkoj. Pilić je prepoznao ogroman potencijal u mladom Novaku, i učinio sve što je bilo u njegovoj moći da mu pomogne.

U tom procesu, Nikola i njegova supruga putovali su čak u Monako kako bi razgovarali sa poznatim biznismenom i filantropom Philipom Zepterom. Cilj: obezbediti finansiranje Novakove obuke na akademiji – iznos od oko 300.000 nemačkih maraka za četvorogodišnji period.

Zepter je, prema rečima Srđana, bio spreman da pomogne.

4. Prekretnica: Jedna rečenica koja je sve promenila

U tom odlučujućem trenutku, Zepter je potražio dodatno mišljenje. Obratio se Slobodanu Bobi Živojinoviću, koji je tada imao veliki uticaj u teniskim i društvenim krugovima. Tu, kako tvrdi Srđan Đoković, dolazi do šokantnog obrta.

Prema onome što je čuo od direktora Zeptera u Beogradu, Boba je Zepteru navodno rekao:

„Novak ima bolesno srce, bolesnu petu i oca s kojim je nemoguće sarađivati.“

Ta izjava, ako je tačna, odvraća Zeptera od ulaganja, a porodica Đoković gubi jedinu ozbiljnu šansu za pomoć u tom trenutku.

Srđan navodi da sve navedeno može potvrditi i Nikola Pilić, koji je bio direktni svedok svih pokušaja.

5. I pored svega – uspeli su

Uprkos svim preprekama – nepoverenju, odbijanjima, finansijskim nedaćama – porodica Đoković nije odustala. Njihova vera u Novaka bila je jača od svih „stručnih mišljenja“ i komentara.

Srđan, majka Dijana i Novakovi brat i rođaci činili su mali, ali posvećen tim koji je uložio sve što ima – emotivno i materijalno – kako bi jedan dečak iz Srbije stigao do vrha svetskog tenisa.

 Više od sporta – lekcija o veri, upornosti i porodičnoj snazi

Ova priča nije samo o tenisu. Ovo je priča o:

• porodici koja nije imala ništa osim vere,

• mladiću koji nije odustao,

• i o svetu koji je kasno shvatio šta je imao pred sobom.

Danas, Novak Đoković je jedan od najtrofejnijih sportista u istoriji, vlasnik više od 20 Grend slem titula, ambasador sporta, humanosti i discipline. Ali ono što njegov uspon čini istinski inspirativnim jeste što je došao ni iz čega, iz pepela sumnje i odbacivanja.

I možda baš zato – zato što nije imao tuđu ruku da ga povuče napred – Novak danas drži reket jače nego iko drugi. Jer zna da iza svakog udarca stoji godina borbe. I iza svakog trofeja – porodica koja nije dozvolila da san ostane samo san.