Mentalno zdravlje postaje sve značajnija tema u savremenom društvu, a javne ličnosti često koriste svoju platformu kako bi podigli svest o ovom važnom pitanju. Pevačica Indira Aradinović Indi otvoreno je podelila svoju borbu s bipolarnim afektivnim poremećajem, poznatim i kao manično-depresivna psihoza. Svojim emotivnim obraćanjem na društvenim mrežama, Indi je želela pokazati da je moguće živeti normalno uz adekvatnu terapiju i podršku.
Indi o svojoj borbi i dijagnozi
Indi je iskreno podelila s pratiocima svoju dijagnozu i izazove s kojima se suočava. Na svom Instagram profilu napisala je:
„Da li smo kao društvo oboleli na neki način i svako na svoj?! Duševnog bipolarnog oboljenja, da budem preciznija. Meni je ustanovljena dijagnoza F31.1.“
Pevačica je naglasila da trenutno prolazi kroz težak period, ali da nije želela ćutati o tome. Istakla je da bipolarni poremećaj može biti pod kontrolom uz odgovarajuću terapiju, kao i da je ključno potražiti pomoć stručnjaka. Njena poruka je jasna – oni koji se suočavaju s mentalnim problemima nisu sami i ne treba da se stide svog stanja.
Razlika između anksioznosti i bipolarnog poremećaja
Indi je istakla važnost razlikovanja bipolarnog poremećaja od anksioznosti, koja je danas veoma česta. Dok je anksioznost povezana s hroničnim stresom i brigama, bipolarni poremećaj uključuje:
- Manične epizode – povišeno raspoloženje, ubrzane misli, smanjena potreba za snom, preterana energičnost.
- Depresivne epizode – osećaj beznađa, gubitak energije, poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Budući da bipolarni poremećaj često ostaje neprepoznat u društvu, mnogi ljudi se suočavaju s pogrešnim tumačenjem svojih simptoma. Indi je istakla da ona već duže od godinu dana prolazi kroz teške faze i apelovala na sve koji se osećaju slično da potraže pomoć na vreme.
Šta je bipolarni poremećaj?
Bipolarni afektivni poremećaj je mentalni poremećaj koji karakterišu ekstremne promene raspoloženja. Ove promene mogu trajati danima, nedeljama ili mesecima, a mogu uključivati:
- Manične faze – izraženo povišeno raspoloženje, hiperaktivnost, impulsivne odluke.
- Depresivne faze – duboka tuga, povlačenje iz društva, gubitak motivacije.
Za razliku od drugih mentalnih problema, bipolarni poremećaj zahteva profesionalnu medicinsku pomoć i dugoročnu terapiju. Osobe koje pate od ove bolesti mogu imati stabilne periode, ali je važno da budu pod stalnim nadzorom stručnjaka.
Zdravstveni aspekt bipolarnog poremećaja
Bipolarni poremećaj može značajno uticati na kvalitet života obolelih. Statistike pokazuju da osobe s ovim poremećajem imaju veći rizik od samoubilačkih misli, posebno tokom depresivnih epizoda. Zato je ključno:
- Pravovremeno prepoznavanje simptoma
- Korišćenje adekvatne terapije (lekovi za stabilizaciju raspoloženja)
- Redovno savetovanje sa stručnjacima (psiholog ili psihijatar)
- Podrška porodice i prijatelja
Uz adekvatno lečenje i stabilnu podršku, osobe sa bipolarnim poremećajem mogu voditi kvalitetan i ispunjen život.
Zaključak
Indi Aradinović je svojim primerom podigla svest o mentalnom zdravlju i važnosti otvorenog razgovora o ovim temama. Njena poruka je jasna – mentalne bolesti nisu tabu i uz odgovarajuću terapiju moguće je živeti normalno. Društvo treba pokazati veću empatiju prema onima koji se bore s ovakvim izazovima i pružiti im podršku na putu ka ozdravljenju.
