Erdogan: Iran ima pravo na samoodbranu, Netanyahu je gori od Hitlera

Erdoganova izjava u svetlu rastućih napetosti na Bliskom istoku

U jeku sve veće nestabilnosti na prostoru Bliskog istoka, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan izneo je niz snažnih izjava koje su odjeknule širom međunarodne zajednice. Njegov govor održan tokom sednice parlamentarne grupe Stranke pravde i razvoja (AKP) u Ankari, osvrnuo se na eskalaciju sukoba između Izraela i Irana, ali i šireg regionalnog konteksta koji uključuje zemlje poput Sirije, Libana, Yemena i naravno, Palestine, tačnije pojasa Gaze.

Erdogan nije štedeo reči, upotrebivši izrazito oštru retoriku protiv izraelskog rukovodstva i politike, istovremeno podvukavši pravo Irana na samoodbranu u uslovima koje je opisao kao nelegalne i brutalne agresije.

 Ključne poruke Erdoganovog govora

1. Podrška Iranu u svetlu izraelske agresije

Turski predsednik jasno je stavio do znanja da njegova zemlja stoji iza prava Irana da se brani, posebno u kontekstu izraelskih napada koji, prema njegovim rečima, prelaze granice međunarodnog prava i osnovnih humanih principa.

„Prirodno je, legitimno i zakonito da Iran reaguje i brani se od izraelskog razbojništva i državnog terorizma.“

Ova izjava ukazuje na tursku poziciju kao branitelja suvereniteta i regionalne pravde, iako dolazi u trenutku kada su tenzije između Tel Aviva i Teherana na vrhuncu. Erdoganova podrška Iranu može se shvatiti i kao deo šireg geopolitičkog pozicioniranja Ankare u odnosu na saveznike i rivale u regionu.

2. Žestoka kritika izraelskog rukovodstva

U još oštrijem tonu, Erdogan je otvoreno napao izraelskog premijera Benjamina Netanyahua, uporedivši ga sa jednim od najmračnijih figura svetske istorije – Adolfom Hitlerom:

„Netanyahu je davno premašio Hitlera po pitanju genocida.“

Ovakva retorika, koja se retko čuje na međunarodnoj sceni, ukazuje na duboko ukorenjeno nezadovoljstvo i moralni revolt Turske prema izraelskim akcijama u Pojasu Gaze i drugim delovima Bliskog istoka. Erdogan ne samo da je optužio izraelsku vlast za genocid, već je to učinio sa istorijskim poređenjem koje se smatra najtežom mogućom optužbom u savremenom diskursu.

3. Osvrt na žrtve civilnog stanovništva

Jedan od najemotivnijih trenutaka Erdoganovog obraćanja bio je kada je govorio o stradanjima civila, posebno dece, u izraelskim vojnim operacijama. Ukazao je da odgovornost ne leži samo na onima koji direktno sprovode nasilje, već i na onima koji ga posmatraju bez reakcije.

„Krv ubijenih beba i dece nije samo na rukama onih koji vode izraelsku politiku, već i na onima koji sve to posmatraju i ćute.“

Time je ukazao na široku mrežu odgovornosti, gde se ćutanje i pasivnost međunarodne zajednice izjednačavaju sa saučesništvom. Erdogan je ovom porukom apelovao na svet da se probudi iz apatije i zauzme jasan stav protiv, kako ga on naziva, izraelske arogancije.

4. Briga za regionalnu stabilnost i bezbednost Turske

Turska nije ostala pasivna samo kao posmatrač. Erdogan je naglasio da su sve državne institucije u pripravnosti, jer se izraelski napadi na Iran i druge aktere regiona mogu preliti i na tursku teritoriju – bilo kroz izbegličke krize, ekonomske posledice ili čak direktnu bezbednosnu pretnju.

Evo nekoliko ključnih tačaka iz Erdoganove poruke domaćoj javnosti:

• Službe bezbednosti i vojske analiziraju svaki mogući scenario.

• Diplomatske i obaveštajne strukture prate razvoj događaja u realnom vremenu.

• Planovi kontingencije su izrađeni za sve moguće krizne varijante.

„Naša nacija može biti mirna. Vlada preduzima sve korake za zaštitu mira, jedinstva i bezbednosti naše države.“

Ovom izjavom, Erdogan pokušava da smiri domaće stanovništvo, ali i da pošalje poruku spoljnim akterima da Turska neće biti zatečena bilo kakvim nepredviđenim razvojem situacije.

Lista ključnih Erdoganovih poruka

U cilju jasnijeg sagledavanja Erdoganovog stava, možemo izdvojiti sledeće najvažnije poruke iz njegovog govora:

1. Iran ima pravo da se brani – Erdogan legitimizuje pravo Irana na vojnu reakciju kao odbranu od izraelske agresije.

2. Izrael vodi genocidnu politiku – Teške optužbe upućene izraelskom rukovodstvu, naročito Netanyahuu.

3. Ćutanje međunarodne zajednice je saučesništvo – Poziv na buđenje globalne savesti.

4. Turska pažljivo prati situaciju – Uvertira u moguće turske odgovore na širenje sukoba.

5. Zajedništvo i bezbednost Turske su prioritet – Uveravanje naroda u državnu spremnost i stabilnost.

 Erdogan kao glas protiv dominacije i agresije

Erdoganove reči nisu samo refleksija njegovih ličnih uverenja ili unutrašnjopolitičkog marketinga, već deo šire strategije Turske spoljne politike, koja poslednjih godina pokušava da balansira između Zapada i Istoka, između islamskog sveta i NATO saveza, između geopolitičke realnosti i ideoloških stavova.

Njegov istup protiv Izraela, u trenutku kada se mnoge države suzdržavaju od otvorene kritike, može se tumačiti kao pokušaj da Turska zauzme centralno mesto u regionalnoj diplomatiji i zaštiti svoj status sile koja ne pristaje na dvostruke standarde.

Ipak, ovakva politika nosi i rizike. Oštar jezik može dodatno narušiti odnose sa Izraelom, pogoršati poziciju Turske unutar međunarodnih savezništava i pojačati tenzije unutar same regije. Ipak, Erdogan, kako se čini, spreman je da preuzme te rizike zarad viših političkih i moralnih ciljeva.

U današnjem svetu, u kome dominiraju pragmatizam i diplomatska uzdržanost, Erdoganov istup predstavlja retku kombinaciju političke hrabrosti, retoričke oštrine i jasno definisanog ideološkog stava. Ostaje da se vidi kako će se ove izjave odraziti na konkretne diplomatske i bezbednosne tokove, ali jedno je sigurno – Turska više ne želi da ćuti.