Esma Redžepova – Glas koji je govorio ljubavlju, srce koje je živelo za druge

U bogatoj muzičkoj istoriji Balkana, malo je imena koja odjekuju sa tolikom snagom, poštovanjem i emocijom kao što je to ime Esme Redžepove. Ova ikonografska figura romske muzičke scene, žena čiji je glas pomerao granice žanrova i čiji je život bio neodvojiv od ideje ljubavi prema čoveku, ostavila je neizbrisiv trag ne samo na polju umetnosti, već i u sferi humanitarnog rada.

Poznata kao “kraljica romske muzike”, Esma je bila mnogo više od izvođača. Bila je simbol borbe protiv predrasuda, ambasador romske kulture, borac za prava dece, i – možda najvažnije – majka velikog broja dece, ne po biologiji, već po ljubavi.

Umjetnica koja je pomerila granice

Rođena sa izuzetnim talentom, Esma Redžepova je vrlo rano pokazala sklonost ka muzici, ali ono što ju je izdvajalo nije bio samo moćan vokal, već duboka emocionalna povezanost sa svakom pesmom koju je izvodila. Njena interpretacija nije bila puka tehnika – bila je to umetnost pretočena u emociju.

Kroz svoju karijeru, ostvarila je zavidne rezultate:

• Objavila je 20 albuma,

• Snimila više od 100 singlova,

• Pojavila se u 6 filmova,

• Održala preko 15.000 koncerata širom sveta,

• Od čega je više od 2.000 bilo humanitarnog karaktera.

Retko koja umetnica se može pohvaliti tolikim nivoom posvećenosti i nesebičnosti. Njen umetnički opus nije služio samo zabavi – on je bio alat u borbi za pravdu, jednakost i dostojanstvo marginalizovanih.

“Čaje šukarije” – himna jednog naroda

Jedna od najpoznatijih pesama koju je Esma izvela – “Čaje šukarije” – postala je sinonim za romsku muziku širom sveta. Snimljena 1961. godine, ova pesma je često pogrešno doživljavana kao narodna, ali u stvarnosti, autorka je sama Esma Redžepova.

Pesma je pevana na romskom jeziku, a u sebi nosi:

• Elemente tradicionalne romske melodike,

• Duh hindu i indijske muzike,

• Spoj drevnog i modernog.

Veza između romske i hindu kulture, koju je Esma često isticala, prisutna je u korenima jezika, melodije i duhovnosti, nagoveštavajući zajedničko poreklo. Ona je most između svetova – Balkana, Indije, Evrope i tradicije koja je mnogo dublja od geografije.

Humanost kao životni poziv

Pored izuzetne karijere, ono po čemu je Esma možda još više ostala upamćena jeste njena neiscrpna humanost. Zajedno sa suprugom, Stevom Teodosijevskim, usvojila je:

• 47 sinova

• 1 ćerku

Ukupno 48 dece. Ova brojka je zapanjujuća, ali još više zadivljuje činjenica da je o njima brinula kao o vlastitoj deci, bez trunke razlike.

U jednom intervjuu, Esma je sa ponosom izjavila:

„Možda nisam rađala, ali sam majka. I to kakva!“

Njena nesebična posvećenost bila je vodilja kroz život. Deci koju je odgajala obezbeđivala je:

• Obrazovanje,

• Topao dom,

• Moralnu i emocionalnu podršku,

• Umetnički razvoj za one koji su pokazivali afinitet prema muzici.

Elenora Mustafovska – ćerka i naslednica

Godine 2012., Esma je odlučila da usvoji i ćerku, Elenoru Mustafovsku – mladu devojku sa izraženim muzičkim talentom. Elenora je:

• Studirala solo pevanje na univerzitetu ESRA u Skoplju,

• Nastupala u sastavu “Esma’s Band”,

• Bila bliska sa Esmom do samog kraja njenog života.

Njihov odnos je bio duboko emotivan, pun poštovanja i privrženosti. Esma je više puta izjavila da Elenoru vidi kao svoju naslednicu, ne samo u porodičnom, već i u muzičkom i duhovnom smislu.

Zavet posle smrti i neispunjeno obećanje

Esma Redžepova preminula je 11. decembra 2016. godine, u 73. godini života, nakon teške bolesti. Iako nije imala biološku decu, do poslednjeg daha govorila je da se kao majka ostvarila više nego što je ikada mogla da zamisli.

Nakon njene smrti, otvoren je testament u kojem je jasno navedeno:

Celokupnu imovinu ostavlja državi Makedoniji, s namerom da se iz njene vile napravi muzej – mesto kulture i sećanja.

Njena poruka bila je jasna:

„Zaradila sam novac od naroda – koncertima i kartama. Taj novac želim da se vrati narodu.“

Nažalost, ta plemenita ideja danas nije realizovana.

Stanje nakon smrti – razočaranje i tuga

Uprkos jasnoj volji umetnice, kuća u kojoj je Esma živela danas je u očajnom stanju. Nekada luksuzna vila sada izgleda kao:

• Poluruševina,

• Razorena zgrada sa polomljenim prozorima i vratima,

• Ostavljena i zaboravljena imovina,

• Imanje zaraslo u korov,

• Lične stvari i fotografije razbacane i oštećene,

• Grob njenog supruga zapušten i zaboravljen.

Uzrok ovakvog stanja je pravni spor između države Severne Makedonije i naslednika koji osporavaju testament. Među njima je i Simeon Atanasov, jedan od usvojenih sinova, koji tvrdi:

„Postoje dva testamenta, oba potvrđuju Esminu volju da sve ostavi državi.“

On takođe apeluje da se ne sudi Esminoj deci, jer krivica leži u nemaru ministarstva kulture, a ne u deci koju je Esma podizala.

Esma Redžepova nije bila samo muzičarka. Bila je institucija – simbol duhovnosti, snage, majčinstva i ljubavi bez granica. Njen život je bio posveta umetnosti, ali i dokaz da jedan čovek može promeniti živote mnogih, ako to radi iz srca.

Njeno stvaralaštvo je ostalo, ali ono što je najvrednije – njena moralna zaostavština – danas je pod pretnjom zaborava. Umesto da njena kuća bude svetionik kulture i humanosti, ona danas propada, dok se njeni naslednici i institucije spore oko prava.

Ostaje nada da će se jednog dana njena želja ispuniti – da će njen dom postati muzej, a njeno ime zasijati tamo gde zaslužuje – u srcima ljudi, ne samo kroz pesme, već kroz dela.