FOTO Udala se za krpenu lutku s kojom ima troje krpene djece, a sada napada muža: “Varao me je!”

Ljubav koja prevazilazi granice stvarnosti

U svetu ispunjenom raznim ljubavnim pričama, gde emocije ne biraju ni vreme ni mesto, ponekad se pojavi priča koja pomera granice uobičajenog i otkriva nam koliko kompleksna može biti ljudska psiha. Emocionalne veze koje izlaze iz okvira standardnih društvenih normi često izazivaju lavinu komentara i podeljenih mišljenja. Jedna takva priča dolazi iz Brazila, gde je jedna žena svoj emotivni život odlučila da podeli s javnošću – i to ne bilo kakav ljubavni život.

Meirivone Rocha Moraes, 38-godišnja Brazilka, dospela je u žižu svetske javnosti zbog svoje neuobičajene romanse – udata je za krpenu lutku po imenu Marcelo. Iako ovo na prvi pogled može delovati kao satirični performans ili umetnička instalacija, Meirivone je veoma ozbiljna u svojim osećanjima i posvećenosti ovom neobičnom braku.

Brak sa lutkom – između stvarnosti i unutrašnjeg sveta

Ljubav prema neživim predmetima

Meirivone otvoreno govori o tome da pati od objektofilije, psihološke pojave u kojoj osoba oseća emocionalnu i/ili romantičnu privlačnost prema predmetima. U njenom slučaju, predmet ljubavi je Marcelo, lutka napravljena od tkanine, koju ona doživljava kao stvarnu osobu. Njihova ljubavna priča je počela iz, kako kaže, unutrašnje potrebe za emocionalnom povezanošću, a sve se završilo simboličnim venčanjem koje je izazvalo senzaciju na društvenim mrežama.

Meirivone je kroz vreme izgradila mali univerzum unutar svog doma, gde Marcelo nije jedini član porodice. Prema njenim rečima, par ima troje “dece”, takođe krpenih lutaka, a trenutno “čekaju četvrto dete”. Iako većina ljudi ovu izjavu može tumačiti kao čistu imaginaciju ili igru, za nju to ima duboko emotivno značenje.

Problemi u raju

Međutim, kako to obično biva i u konvencionalnim vezama, ni ovaj brak nije bez svojih izazova. Meirivone je nakon dužeg perioda medijskog zatišja priznala da njihova veza prolazi kroz ozbiljnu krizu. Navodi da je njen suprug više puta bio neveran, što je, prema njenim rečima, narušilo poverenje u njihov odnos.

“Varao me više puta, ali sam mu oprostila jer želim održati obitelj na okupu”, izjavila je u jednom intervjuu.

Ova izjava šokirala je mnoge, jer se postavlja pitanje: kako lutka može da prevari? Međutim, za Meirivone, Marcelo nije samo tkanina i konac – on je oličenje muškarca kojeg je zamislila, sa sopstvenim karakteristikama, manama i osobinama. Njena sposobnost da projektuje emocionalni sadržaj u neživi objekat svedoči o složenosti ljudske psihe i moći imaginacije.

Percepcija javnosti i reakcije

Meirivone nije anonimna osoba. Na društvenim mrežama je prati više od 834.000 ljudi, što jasno pokazuje koliko je njena priča privukla pažnju javnosti. Reakcije su, očekivano, podeljene:

• Podrška i razumevanje – Neki korisnici interneta izražavaju empatiju i dive se njenoj iskrenosti i doslednosti u životnim izborima.

• Ismevanje i sumnjičavost – Drugi izražavaju sumnju u njenu psihičku stabilnost i smatraju da je u pitanju medijski trik ili marketinški potez.

• Zabrinutost – Postoje i oni koji smatraju da bi Meirivone mogla imati ozbiljne psihološke potrebe koje bi trebalo da budu tretirane stručno.

Uočljive teme koje ova priča pokreće:

1. Granice ljubavi – Gde prestaje prihvatljivo, a počinje bizarno?

2. Psihološko zdravlje i potreba za povezanošću – Da li ovakvi izbori ukazuju na dublju emocionalnu prazninu?

3. Moć društvenih mreža – Kako internet publika oblikuje i podstiče ovakve fenomene?

4. Medijska eksploatacija – Da li se senzacionalizmom potiskuju istinske potrebe osobe?

 Ljubav izvan matrice stvarnosti

Priča o Meirivone i njenom suprugu Marcela ne može se svesti na jednostavan opis bizarnosti. Ona otvara vrata mnogim pitanjima o ljudskom identitetu, potrebama, snovima i načinu na koji se ljudi bore protiv usamljenosti. U svetu u kojem su mnogi ljudi izolovani, otuđeni i pod stresom, možda nije iznenađujuće što pojedinci nalaze utehu u izgradnji sopstvenih realnosti – čak i ako te realnosti uključuju brak sa lutkom.

Iako bi se moglo pomisliti da je ovo samo priča za naslovnice tabloida, dublje sagledavanje ukazuje na nešto mnogo složenije: ljudska potreba za ljubavlju i pripadanjem ne poznaje forme i često se izražava na najneočekivanije načine.

Na kraju, da li je zaista važno s kim neko odluči da podeli svoj svet, ukoliko to ne šteti drugima i donosi toj osobi sreću? Možda nas ovakve priče, koliko god neobične bile, podsećaju da je ljudska emocija fleksibilna, složena i ponekad – neobjašnjiva.

Kako će se razvijati ova nesvakidašnja ljubavna priča, ostaje da se vidi. Za sada, Meirivone i dalje pokušava da održi svoju porodicu na okupu, bez obzira na sve kritike i sumnje koje je okružuju. I to je, možda, ono što je čini najljudskijom u celoj ovoj neobičnoj priči.