Doktor Vlado Đajić ispričao je kako lek za Halidovu bolest je tražio svuda po svetu, od Rusije do Amerike, ali nije uspeo da ga pronađe, ali je srećan je što je mogao da mu produži devet godina života.
Priča o lekaru koji je produžio život legendi muzike
Priča o Halidu Bešliću, jednoj od najvećih legendi folk muzike na prostoru bivše Jugoslavije, i doktora Vlade Đajića, direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, više je od običnog medicinskog slučaja. Ona je svedočanstvo o prijateljstvu, humanosti i upornosti jednog lekara koji je, vođen profesionalnim i ljudskim idealima, uspeo da svom pacijentu pokloni ono najdragocenije – devet godina života.
Nakon što je Halid Bešlić preminuo 7. oktobra, region se ujedinio u tugi i sećanju. U moru priča o njegovoj dobroti, skromnosti i umetničkoj veličini, izdvojila se i priča doktora Đajića – čoveka koji je Halidu, kako sam kaže, pokušao pronaći lek „od Rusije do Amerike“, ali iako ga nije našao, uspeo je da pronađe način da mu pruži još gotovo deceniju života punog muzike, osmeha i ljubavi.
Susret lekara i umetnika
Prema rečima doktora Đajića, njihovo poznanstvo nije bilo samo profesionalno – između njih se rodilo pravo prijateljstvo. Kada je Bešlić počeo da oseća zdravstvene probleme, doktor Đajić je brzo reagovao i obavio temeljne preglede. Zahvaljujući pravovremenoj dijagnozi, otkriveno je ozbiljno suženje ključnog krvnog suda u vratu – stanje koje bi, da nije na vreme primećeno, gotovo sigurno dovelo do moždanog udara sa teškim posledicama.
Kako sam doktor kaže, za njega spasavanje života nije samo profesija, već poziv i izraz najdublje ljudskosti. U svom svedočenju naglasio je da u radu s pacijentima nikada nije gledao samo bolest, već i osobu ispred sebe. Upravo zbog takvog pristupa, Halid je u njemu prepoznao prijatelja, a ne samo lekara.
„Spasavanje života za mene nije posao, to je dužnost, poziv i izraz ljudskosti. Tako sam Halidu produžio život“, rekao je dr Đajić.
Njihov odnos se vremenom produbio. Halid, poznat po skromnosti i toplini, nije bio čovek koji je pravio razlike među ljudima. Kako je doktor istakao, pevao je s jednakim žarom bilo da je pred njim bilo pet ljudi ili dvadeset hiljada. Ta osobina – da svaki nastup doživljava kao priliku da pokloni emociju – činila ga je posebnim i voljenim.
Humanost i simbol prijateljstva: “Drvo života”
Kada je Halid kasnije završio na lečenju u sarajevskoj bolnici, na odeljenju onkologije, doktor Đajić ga je posetio. Nije došao praznih ruku – doneo mu je simbolično „Drvo života“, umetnički rad koji su napravila deca s posebnim potrebama iz jednog banjalučkog centra. To je bio poklon s dubokim značenjem, jer je Halid ranije pomagao toj deci i uvek se trudio da doprinese zajednici.
„Drvo života“ postalo je metafora njihove veze – lekara koji daje život i umetnika koji ga pesmom slavi. Iako je bolest bila teška, Halid nije gubio veru. Održavao je pozitivan duh, ohrabrivao sve oko sebe i govorio da će pobediti. Doktor Đajić i svi koji su ga poznavali nadali su se njegovom oporavku, ali sudbina je na kraju odlučila drugačije.
Trenutak oproštaja: Emotivne reči prijatelja
Kada je stigla vest da je Halid Bešlić preminuo, region je utihnuo u zajedničkoj tugi. Pesme koje su generacije pevale s njim sada su postale sećanje. Među onima koji su posebno teško podneli njegov odlazak bio je i doktor Đajić.
Na svom profilu na društvenim mrežama napisao je oproštajno pismo puno emocija, u kojem je istakao da je Halid otišao tiho, ali da je ostavio neizbrisiv trag:
„Tvoja dobrota, tvoj osmeh i tvoj glas utkani su u duše svih nas koji smo te poznavali i voleli. Beskrajno sam srećan što sam imao čast da ti pre devet godina spasem život i što sam te nedavno mogao posetiti u bolnici, provesti s tobom nekoliko sati u smehu, razgovoru i sećanjima.“
Te reči nisu bile samo izjava, već i svedočanstvo jednog dubokog prijateljstva koje je prevazilazilo granice profesije. Halid je, po Đajićevim rečima, bio oličenje skromnosti, čovek koji nije nikada zaboravio svoje korene i koji je, čak i u bolesti, zračio pozitivnošću i mirom.
Halidov poslednji koncert i simbolika pesme
Sudbina je, kako doktor kaže, htela da Halidov poslednji koncert bude održan upravo u Banjaluci – gradu u kojem su se njihovi putevi više puta ukrštali. Đajić se setio i jednog posebnog detalja iz njihovog odnosa – pesme „Ljubav pored Vrbasa“, koju je sam napisao.
U emotivnom oproštaju izrazio je želju da je Halid tada otpevao njen refren, jer je pesma, kako je istakao, posveta ljubavi prema gradu, ljudima i životu – svemu onome što je Bešlić umeo da prenese kroz svoju muziku.
„Voleo bih da si zapevao refren jedine pesme koju sam napisao – ‘Ljubav pored Vrbasa’. Verujem da će neko u budućnosti otpevati celu tu pesmu, kao simbol ljubavi prema gradu, ljudima i životu, baš onako kako si ti znao da preneseš emociju svakom rečju i notom.“
Ovaj citat je više od setne želje; on govori o tome koliko su njihovi životi bili povezani – lekara koji leči telo i umetnika koji leči dušu.
Halid kao simbol dobrote i skromnosti
Tokom svog života, Halid Bešlić je izgradio status ne samo velikog pevača, već i moralnog uzora. Njegovi prijatelji i saradnici često ističu tri osobine koje su ga definisale:
-
Skromnost – uprkos slavi, uvek je ostao isti, pristupačan i jednostavan.
-
Dobrota – pomagao je drugima, često tiho i bez publiciteta.
-
Humanost – posebno je bio vezan za decu i socijalno ugrožene.
Njegov način života pokazivao je da istinska veličina ne dolazi iz moći ili bogatstva, već iz spremnosti da se drugima pruži ruka.
Dr Vlado Đajić je to najbolje razumeo. Njegova svedočenja o Halidu nisu priče o bolesti, već o snazi duha. Čak i kada je znao da lek možda ne postoji, nije odustajao. Putovao je, konsultovao stručnjake širom sveta – od Rusije do Sjedinjenih Američkih Država – u potrazi za rešenjem. Iako ga nije pronašao, uspeo je da pronađe ono što je možda i važnije: način da pacijentu pokloni vreme, mir i nadu.
Lekcija o ljudskosti i posvećenosti
Iz ove priče mogu se izvući brojne životne pouke, a najvažnije su:
-
Ljudskost u medicini: pravi lekar ne leči samo telo, već i dušu pacijenta.
-
Snaga umetnosti: pesma i emocija mogu pružiti utehu i snagu čak i u najtežim trenucima.
-
Vrednost prijateljstva: iskrena veza između dva čoveka može nadživeti i samu smrt.
Doktor Đajić i Halid Bešlić su, svako na svoj način, simboli humanosti – jedan kroz lečenje, drugi kroz muziku. Njihov susret je dokaz da životi ispunjeni dobrotom uvek ostavljaju trag.
Nasleđe koje ostaje zauvek
Kada se pogleda unazad, priča o Halidu Bešliću i doktoru Vladi Đajiću nije samo medicinska anegdota – to je priča o snazi ljudske povezanosti. Doktor je uložio godine truda da pronađe lek, ali je, iako ga nije našao, poklonio Halidu ono što nijedan lek ne može dati – produžetak života ispunjenog smislenim trenucima.
Halid je, s druge strane, do poslednjeg daha ostao simbol dobrote, ljubavi i umetnosti. Njegove pesme i glas i dalje žive među ljudima, dok se sećanje na njegovo prijateljstvo s doktorom Đajićem prenosi kao dokaz da čak i u svetu bolesti i gubitaka postoji mesto za nadu, osmeh i zahvalnost.
Na kraju, reči doktora Đajića ostaju najlepši epitaf za legendu:
„Počivaj u miru, Halide. Tvoja pesma i tvoja dobrota živeće večno.“
