U večerašnjem tekstu možete pročitati izjavu Heleza o hapšenju Dodika.
Geopolitička tenzija i institucionalna nemoć
U svetlu najnovijih političkih dešavanja u Bosni i Hercegovini, ponovo se otvara pitanje efikasnosti međunarodnih i domaćih institucija u očuvanju pravne sigurnosti i političke stabilnosti. Izjava Zukana Heleza, ministra odbrane BiH, izazvala je značajnu pažnju javnosti, naročito u kontekstu njegovog razgovora sa komandantom EUFOR-a. Tema razgovora bila je potencijalna asistencija međunarodnih snaga u privođenju Milorada Dodika, predsednika entiteta Republika Srpska, protiv kojeg je već izdata centralna poternica. Međutim, odgovor koji je Helez dobio izazvao je zabrinutost i pokazao sve dublju krizu nadležnosti i delovanja.
Razgovor sa komandantom EUFOR-a: Jasno izražen stav
Ministar Helez je za medijsku kuću Hayat preneo sadržaj razgovora koji je vodio sa predstavnikom međunarodnih snaga u BiH. Tom prilikom, komandant EUFOR-a (misije koja je u zemlji prisutna kao naslednik NATO mirovnih snaga), jasno je rekao:
“Gospodine Helez, ja nemam mandat da se miješam u ovo. Ne da nemam mandat, nego imam naredbu da se ne miješam.“
Ova izjava svedoči o ograničenom opsegu delovanja EUFOR-a, koji, uprkos prisustvu u zemlji, nema ovlašćenja da interveniše u unutrašnje pravne i političke procese. Umesto delovanja, postoji naredba o pasivnom posmatranju, što implicira i širi međunarodni stav prema unutrašnjim političkim tenzijama u BiH.
Aktuelna situacija: Poternice bez efekta
Protiv Milorada Dodika, kao i još dvojice visokih zvaničnika iz Republike Srpske — Nenada Stevandića i Radovana Viškovića — već dva meseca na snazi je centralna poternica. Ovaj pravni instrument nalaže da pomenuta lica budu privedena i sprovedena pred pravosudne institucije BiH. Ono što dodatno ističe težinu problema jeste činjenica da:
-
Čak 16 različitih policijskih agencija u zemlji imaju zakonsko ovlašćenje da izvrše hapšenje;
-
Lica za kojima je raspisana poternica se slobodno kreću unutar entiteta Republika Srpska;
-
Pored toga, oni nesmetano prelaze državne granice;
-
Povremeno i posjećuju vojne objekte, uključujući kasarne Oružanih snaga BiH.
Ove činjenice ukazuju na ozbiljan institucionalni kolaps kada je reč o sprovođenju pravosudnih naloga u zemlji.
Zabrinjavajuća pasivnost međunarodne zajednice
Za mnoge političke aktere i građane u BiH, poražavajuća je činjenica da EUFOR, uprkos prisustvu na terenu, ostaje neutralan i neaktivan. Iako je ova misija deo šire evropske politike stabilizacije Balkana, njena uloga se sve više percipira kao dekorativna, a ne suštinska.
Već više od dva meseca, domaći političari, aktivisti i predstavnici nevladinog sektora upućuju apele međunarodnim institucijama, prvenstveno EUFOR-u i OHR-u (Kancelariji Visokog predstavnika), zahtevajući da preduzmu konkretne mere kako bi podržali provođenje zakona u BiH. Ipak, konkretna pomoć izostaje.
Institucionalna nemoć ili politički pritisak?
Postavlja se pitanje: Zašto nadležne policijske agencije ne reaguju? Mogući razlozi uključuju:
-
Politički pritisak unutar samih struktura vlasti, naročito u entitetu Republika Srpska;
-
Strah od izazivanja političke i sigurnosne krize, koja bi se mogla preliti i na druge delove zemlje;
-
Nedostatak jedinstva unutar bezbednosnih institucija, koje funkcionišu po etničkom principu;
-
Nepostojanje jasne podrške međunarodne zajednice, što dodatno obeshrabruje domaće institucije da preduzmu korake.
Dakle, iako formalno postoje svi elementi da se izvrši zakonsko hapšenje, u praksi dominira politički oportunizam i institucionalna paraliza.
Politička simbolika Dodikovih postupaka
Dodik, Stevandić i Višković ne samo da se slobodno kreću, već i demonstriraju političku moć kroz svoje javne nastupe i prisustvo na važnim lokacijama. Time se ne samo ignoriše zakon, već se i direktno šalje poruka o superiornosti entitetskih vlasti u odnosu na državne institucije. Posebno zabrinjava njihovo:
-
Prisustvo u vojnim objektima, što nosi simboliku kontrole nad bezbednosnim strukturama;
-
Putovanja preko granice, čime pokazuju nepostojanje međunarodnih barijera;
-
Medijski nastupi, u kojima otvoreno kritikuju državne vlasti i sudove.
Ovakvo ponašanje destabilizuje ionako krhki državni poredak i stvara osećaj nekažnjivosti.
Odgovornost međunarodnih i domaćih faktora
U ovako kompleksnoj situaciji, odgovornost ne leži samo na domaćim institucijama. Međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, snosi deo odgovornosti jer nije obezbedila mehanizme koji bi omogućili efikasno funkcionisanje države.
Takođe, domaće vlasti, naročito one iz Federacije BiH, često se oglašavaju saopštenjima i zahtevima, ali retko preduzimaju konkretne korake. Potrebna je:
-
Jača koordinacija između policijskih agencija;
-
Oslanjanje na pravne mehanizme i međunarodne partnere;
-
Sistematsko rešavanje političkog uticaja na pravosuđe i bezbednost.
Bez takvih poteza, sistem ostaje ranjiv, a pravna država dovedena u pitanje.
Kriza poverenja i legitimnosti
Ovaj slučaj osvetljava dublju krizu kroz koju Bosna i Hercegovina prolazi. Dok institucije pokušavaju da održe minimum pravnog poretka, politički lideri poput Dodika otvoreno testiraju granice tog sistema. Istovremeno, međunarodne snage ostaju po strani, pozivajući se na ograničen mandat i političku neutralnost.
Zukanu Helezu ostaje da prenosi poruke koje svedoče o nemoći saveznika, dok građani BiH, svedoci otvorenog kršenja zakona, sve više gube poverenje u sistem. Ako se ovakav trend nastavi, preti ozbiljna opasnost da se institucionalni autoritet potpuno uruši, čime bi se otvorio prostor za dublju političku krizu, pa čak i moguće sukobe.
Neophodno je da domaće i međunarodne snage pronađu zajednički jezik i formulišu konkretne mehanizme za očuvanje pravne države. Jer u suprotnom, Bosna i Hercegovina će ostati zarobljena između forme i suštine vlastite državnosti.
