U politički i bezbednosno složenom ambijentu Bosne i Hercegovine, odnosi između entitetskih i državnih institucija ne prestaju izazivati tenzije. Najnoviji incident u vezi sa pokušajem posete pojedinih visokih političkih figura Republici Srpskoj jednoj od vojnih baza Oružanih snaga BiH, uprkos izdatim zabranama, otvorio je niz pitanja o poštovanju zakonskih odluka, autoritetu državnih institucija i sve češćim tenzijama u zemlji. U ovom tekstu detaljno se osvrćemo na događaj koji je potresao političku scenu Bosne i Hercegovine i izazvao zabrinutost u vezi sa stabilnošću institucija.
Zabrana ulaska visokim političkim zvaničnicima RS
Pre samo nekoliko dana, Zukan Helez, ministar odbrane Bosne i Hercegovine, doneo je važnu odluku koja se odnosi na zaštitu vojnog integriteta države. Helez je izdao zvanično naređenje načelniku Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH, prema kojem se strogo zabranjuje ulazak određenim političarima na vojne lokacije u zemlji. Na spisku osoba kojima je onemogućen pristup vojnim objektima nalaze se:
-
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske,
-
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske,
-
Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske.
Naređenje je doneto u kontekstu sve učestalijih pokušaja podizanja političkih tenzija i ignorisanja odluka državnog nivoa vlasti. Cilj ovog poteza je, između ostalog, bio da se izbegne instrumentalizacija vojske u političke svrhe, što je suprotno osnovnim načelima funkcionisanja Oružanih snaga BiH.
Ignorisanje naređenja – poseta kasarni “Kozara”
Uprkos zvaničnoj zabrani, Radovan Višković se danas pojavljuje u kasarni Oružanih snaga BiH “Kozara”, koja se nalazi u blizini Banje Luke. Njegovo prisustvo u objektu koji je pod nadležnošću državnih oružanih snaga predstavlja otvoreno kršenje izdatog naređenja.
Nedugo zatim, na istom mestu se pojavio i Milorad Dodik, čime je dodatno podgrejana politička atmosfera. Njihovo pojavljivanje može se tumačiti kao simboličan gest osporavanja autoriteta državnih institucija, posebno Ministarstva odbrane i Tužilaštva BiH.
Povod okupljanja – Dan Vojske RS i Treći pješadijski puk
Razlog njihovog dolaska u kasarnu jeste obilježavanje Dana Vojske Republike Srpske, kao i svečanosti u čast Trećeg pješadijskog (RS) puka Oružanih snaga BiH. Ova manifestacija, iako formalno vojna, često se koristi i kao platforma za političke poruke i demonstraciju entitetskog identiteta unutar državnih struktura.
Treći pješadijski puk, koji nosi oznaku “RS” u svom nazivu, deo je Oružanih snaga BiH, ali ima simboličku i identitetsku ulogu u Republici Srpskoj. Ove svečanosti se redovno koriste da se ukaže na posebnost i autonomnost entiteta, što često ulazi u konflikt sa jedinstvenim državnim narativom.
Tužilaštvo BiH i potjernice
Još jedan značajan kontekst ovog događaja jeste činjenica da su za pomenutom trojicom političara – Dodikom, Stevandićem i Viškovićem – raspisane potjernice. Razlog za to je njihovo odbijanje da se odazovu na poziv Tužilaštva Bosne i Hercegovine, što predstavlja ozbiljno nepoštovanje pravosudnih institucija na državnom nivou.
Tužilaštvo je pokrenulo odgovarajuće postupke, ali i pored toga, pomenuti zvaničnici su nastavili sa redovnim javnim aktivnostima, uključujući i prisustvo na događajima za koje im je eksplicitno zabranjen pristup.
Političke posledice i reakcije
Ovakvo ponašanje političkih lidera Republike Srpske ima više dimenzija:
-
Institucionalno osporavanje autoriteta države BiH – time se šalje poruka da se odluke sa nivoa države mogu ignorisati.
-
Politička demonstracija sile – prisustvo u vojnim objektima šalje snažnu poruku podrške vojnim obeležjima entiteta i pokušaj njihovog pozicioniranja iznad državnih struktura.
-
Destabilizacija pravnog sistema – nepoštovanje Tužilaštva BiH dodatno urušava poverenje građana u vladavinu prava.
-
Polarizacija javnosti – građani BiH ponovo se suočavaju sa podelama koje izazivaju zabrinutost za budućnost suživota i funkcionisanja zajedničkih institucija.
Mnoge javne ličnosti, analitičari i predstavnici međunarodne zajednice već su izrazili zabrinutost zbog ovakvog ponašanja. Postavlja se pitanje – kakva je budućnost zemlje u kojoj pojedini funkcioneri odbijaju saradnju sa pravosudnim organima i otvoreno krše vojne i bezbednosne protokole?
Ovaj incident predstavlja još jedan u nizu pokušaja podrivanja državnog poretka u Bosni i Hercegovini. U trenutku kada je poverenje u institucije ključno za stabilnost i prosperitet zemlje, ponašanje pojedinih političkih lidera Republike Srpske deluje kao svesna provokacija i podrivanje državnog autoriteta.
Zukan Helez, kao ministar odbrane, pokušava da osigura poštovanje vojnih protokola i zaštitu neutralnosti Oružanih snaga. Međutim, njegovo naređenje je demonstrativno ignorisano, čime se otvara opasni presedan za buduće krize. Prisustvo Radovana Viškovića i Milorada Dodika u kasarni “Kozara” ne može se posmatrati izolovano – ono je deo šireg narativa o sukobu između entitetskog i državnog nivoa vlasti.
Ovo nas navodi na nekoliko ključnih pitanja koja će u narednim danima oblikovati političku dinamiku u BiH:
-
Da li će institucije BiH uspeti da sankcionišu ovakvo ponašanje?
-
Kako će međunarodna zajednica reagovati na otvoreno kršenje državnog poretka?
-
I najvažnije – može li Bosna i Hercegovina opstati kao funkcionalna država ako se ovakva ponašanja nastave?
U narednim danima i nedeljama, reakcije nadležnih tela i političkih aktera pokazaće da li država ima kapacitet da zaštiti sopstvene zakone i očuva minimum institucionalnog dostojanstva. Jer, ako se dozvoli da pojedini funkcioneri nesmetano ignorišu zakonske zabrane i poternice, to bi moglo značiti ozbiljan udar na ionako krhku demokratiju Bosne i Hercegovine.
