Hrvatska pjevačica i voditeljica Vlatka Pokos izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama kritikujući Thompsona i njegove koncerte. Osvrnula se i na vijest da je Austrija izdala novčane kazne za sve državljane ove zemlje koji su bili u Hrvatskoj na koncertu.

Vlatka Pokos i njene kontroverzne izjave o Hrvatima u BiH i Thompsonu

Hrvatska pevačica i voditeljica Vlatka Pokos ponovo je izazvala burne reakcije javnosti nakon što se oglasila na društvenim mrežama. Njeni komentari, usmereni na koncerte poznatog pevača Marka Perkovića Thompsona, kao i stavovi o Hrvatima u Bosni i Hercegovini, izazvali su snažne polemike u javnom prostoru.

Ono što je počelo kao kritika muzičkih događaja u Hrvatskoj ubrzo je preraslo u širu raspravu o identitetu, nacionalnoj pripadnosti i odnosima između država regiona. Pokos se direktno dotakla i odluke austrijskih vlasti da finansijski kazne svoje državljane koji su prisustvovali Thompsonovom koncertu u Hrvatskoj. Taj potez je ona otvoreno podržala, što je dodatno pojačalo kritike na njen račun.

Kritika Thompsonovih koncerata i reakcija javnosti

Prvi talas nezadovoljstva prema njenim stavovima usledio je nakon što je pozdravila odluku Austrije da kazni svoje građane koji su putovali na Thompsonov nastup u Hrvatsku. Vlatka je jasno dala do znanja da smatra kako takvi koncerti ne doprinose ni kulturi, ni pozitivnoj atmosferi u društvu, već naprotiv – podstiču negativne emocije i podele.

Time se ponovo otvorila rasprava o ulozi Thompsona i njegove muzike u društvu. Dok deo publike vidi njegove nastupe kao izraz patriotizma i ponosa, drugi deo smatra da se u njima često provlače elementi koji promovišu ekstremizam. Vlatkin stav je bio jasan – ona se svrstava u grupu onih koji kritički gledaju na ovaj fenomen.

Nakon njenih komentara, usledila je prava hajka na društvenim mrežama. Brojni korisnici uputili su joj uvrede, kritike i optužbe da ne razume narod ili da svesno pokušava da provocira. Ipak, Vlatka se nije povukla. Odgovorila je nizom novih objava, među kojima se posebno istakao jedan video u kojem govori o identitetu Hrvata iz Bosne i Hercegovine.

Hrvati u BiH – između identiteta i pripadnosti

U pomenutom video-snimku, Pokos je iznela niz tvrdnji koje su odmah izazvale oštre reakcije. Njena ključna poruka bila je sledeća: Hrvati iz Bosne i Hercegovine često govore o domoljublju, ali zanemaruju ljubav prema vlastitoj domovini – Bosni i Hercegovini.

Ona je naglasila da:

• Hrvati u BiH nisu klasična hrvatska dijaspora, već autohtoni narod u toj zemlji.

• Njihovo nacionalno deklarisanje kao Hrvata postalo je izraženije tek od 19. veka, pod uticajem tadašnjih nacionalnih pokreta.

• Pre tog perioda, mnogi su se prvenstveno identifikovali kao Bosanci i Hercegovci, bez jasne veze sa modernim nacionalnim podelama.

Vlatka je podsetila da Bosna i Hercegovina ima autentičnu istoriju dugu više od hiljadu godina i da težnje ka pripajanju susednim državama uvek izazivaju napetosti i probleme. Posebno je naglasila da i Srbi i Hrvati iz BiH od 19. veka pokazuju želju da se vežu za takozvane matične države, što, prema njenom mišljenju, otežava izgradnju stabilnog društva u samoj Bosni i Hercegovini.

„Ne mrzim nikoga, samo iznosim činjenice“

Svesna da su njene reči izazvale burne reakcije, Vlatka je u opisu svojih objava naglasila da nema mržnje prema bilo kome. Njena namera, kako tvrdi, bila je da ukaže na istorijske i društvene činjenice.

Posebno je istakla sledeće stavove:

1. Nerazumevanje odnosa prema domovini – Pokos ne može da prihvati činjenicu da pojedini Srbi i Hrvati iz BiH, prema njenim rečima, “mrze vlastitu državu”.

2. Istorijska odgovornost – Podsetila je da su neki od najvećih ekstremista i ratnih zločinaca u prošlom veku potekli upravo iz BiH, kako tokom Drugog svetskog rata, tako i za vreme sukoba devedesetih.

3. Potreba za naučnim objašnjenjem – Izrazila je želju da se sociolozi ozbiljnije pozabave ovom „neobičnom pojavom“, aludirajući na kompleksne identitetske dileme koje prate Hrvate u BiH.

Uz sve to, poslala je i poruku pomirenja. Naglasila je da su svi Hrvati dobrodošli u Hrvatsku, ali bez ustašofilije, agresivnog nacionalizma ili lažnog religijskog zanosa. Dodala je i da su dobrodošli svi ljudi bez obzira na etničku pripadnost – pod uslovom da su „dobri, pošteni i civilizovani“.

Društvene mreže kao prostor sukoba

Nije prvi put da javne ličnosti koriste društvene mreže kako bi otvorile pitanja koja inače retko dospevaju u tradicionalne medije. Međutim, ono što je specifično u ovom slučaju jeste intenzitet reakcija.

• Jedan deo javnosti pohvalio je hrabrost Vlatke Pokos, smatrajući da je iznela istinu koju mnogi ignorišu.

• Drugi deo je optužio za provokaciju, neznanje i nedostatak osećaja za složenost istorijskih procesa.

Ovaj slučaj pokazuje koliko je tema identiteta Hrvata u BiH i dalje osetljiva i kako svaka izjava na tu temu može pokrenuti lavinu emocija i reakcija.

Šira slika – pitanje identiteta na Balkanu

Vlatkine izjave zapravo otvaraju mnogo šire pitanje – kako ljudi na Balkanu razumeju svoj identitet. U regionu gde su granice često menjane, a istorija isprepletena ratovima i sukobima, nacionalna pripadnost se ne doživljava samo kao lični izbor, već i kao političko pitanje.

Hrvati u BiH tako se često nalaze u specifičnoj poziciji:

• Sa jedne strane, oni su deo hrvatskog kulturnog i nacionalnog korpusa.

• Sa druge strane, žive u zemlji koja ima svoju dugu istoriju i identitet, koji nije jednostavno svesti na pripadnost susednim narodima.

Vlatkina tvrdnja da se tek od 19. veka Hrvati i Srbi iz BiH snažnije identifikuju sa „maticama“ otvara prostor za debatu o tome koliko su nacionalni identiteti stvar tradicije, a koliko posledica političkih pokreta i ideologija.

Priča o Vlatki Pokos i njenim izjavama ponovo pokazuje koliko su pitanja identiteta, domoljublja i istorije osetljiva u regionu Balkana.

Njene reči o Thompsonu, kao i o Hrvatima iz BiH, podelile su javnost. Dok jedni smatraju da ona govori naglas ono što mnogi misle, drugi su je optužili za simplifikovanje i provokaciju.

Ipak, bez obzira na kontroverze, Vlatka je istakla da ne mrzi nikoga i da joj je cilj bio da podstakne raspravu. Poruka koju šalje je jasna: ljubav prema domovini ne bi smela biti zasnovana na mržnji prema drugima, već na poštovanju sopstvene istorije i zajedničkih vrednosti.

Na kraju, može se reći da je ovaj slučaj još jednom pokazao kako društvene mreže postaju glavni prostor za rasprave o identitetu i politici, ali i kako jedan lični stav može otvoriti široku debatu o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti regiona.