Otkako se jučer u javnost plasirala ideja da bi predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što mu istekne mandat 2027. godine (ako kojim slučajem ne ode ranije), mogao postaviti Milorada Dodika kao favorita za svog nasljednika, u javnosti se ne prestaju nizati reakcije.
Milorad Dodik kao potencijalni kandidat za predsjednika Srbije – politički scenario koji izaziva burne reakcije
Politički prostor Balkana gotovo nikada nije miran. Svaka izjava, ideja ili potencijalna promena na najvišem nivou vlasti u državama regiona otvara talas komentara, analiza i reakcija. Tako je i sa nedavnom informacijom da bi, nakon isteka drugog predsedničkog mandata Aleksandra Vučića 2027. godine, Milorad Dodik mogao biti kandidat za predsednika Srbije.
Iako ova ideja još uvek nije potvrđena od strane zvaničnika iz Beograda, njeno pojavljivanje u javnosti izazvalo je lavinu komentara – od onih koji smatraju da je to apsolutno nemoguće, do onih koji veruju da se takav scenario zaista priprema.
Kako je ideja dospela u javnost?
Prema izjavama pojedinih opozicionih političara u Srbiji, aktuelni predsednik Aleksandar Vučić navodno razmatra mogućnost da nakon završetka svog drugog mandata ustupi politički prostor Miloradu Dodiku, lideru SNSD-a i bivšem predsedniku Republike Srpske.
Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), u razgovoru za televiziju Nova istakao je da se ideja ozbiljno razmatra. On tvrdi da:
-
Vučić ne može da se kandiduje ponovo jer mu Ustav Srbije ne dozvoljava treći mandat,
-
planira da se vrati na funkciju premijera,
-
a da bi na njegovo mesto mogao postaviti Milorada Dodika, koji poseduje i srpsko državljanstvo.
Ova izjava dodatno je pojačala spekulacije u javnosti, naročito nakon što je Dodiku oduzet mandat predsednika Republike Srpske i kada je postalo jasno da njegova politička pozicija unutar BiH ulazi u novu fazu.
Ko je Milorad Dodik u ovom kontekstu?
Milorad Dodik, političar sa višedecenijskim stažom, jedan je od najuticajnijih i ujedno najkontroverznijih lidera u regionu. Tokom karijere obavljao je brojne funkcije, uključujući i premijersku i predsedničku u Republici Srpskoj.
Njegovo političko delovanje često se vezuje za:
-
naglašeni nacionalizam,
-
bliske odnose sa Beogradom i Moskvom,
-
konfliktne izjave prema Sarajevu i međunarodnoj zajednici.
Zbog svega toga, vest o njegovoj mogućoj kandidaturi za predsednika Srbije dobija poseban politički i simbolički značaj.
Banovićki paradoks – Dodik kao drugi Bosanac na čelu Srbije?
Interesantno je da se postavlja pitanje: da li bi Dodik postao drugi Bosanac na čelu Srbije? Naime, Aleksandar Vučić, iako rođen u Beogradu, vuče poreklo iz Bugojna u Bosni i Hercegovini. Ako bi Dodik zaista postao kandidat i eventualno predsednik, Srbija bi u modernoj istoriji imala dvojicu predsednika sa poreklom iz Bosne.
Ovakav scenario bio bi istorijski i istovremeno kontroverzan, jer bi dodatno otvorio pitanje političkih i etničkih veza u regionu, naročito u svetlu stalnih tenzija između Beograda i Sarajeva.
Reakcije političkih aktera
Čim se informacija pojavila, usledile su brojne reakcije.
-
Borko Stefanović (SSP) – tvrdi da se ozbiljno dogovara Vučićev plan da Dodik bude predsednički kandidat u Srbiji, dok bi sam Vučić preuzeo premijersku funkciju.
-
Nebojša Vukanović (Lista za pravdu i red) – njegov komentar bio je izrazito kritičan. Vukanović smatra da bi taj potez predstavljao „vrhunac ludila“ i nazvao ga čak „šizofrenom informacijom“. On ističe da Dodik ima reputaciju političara koji je „ogrezao u kriminal, beskrupulozan i potrošen“, te da ne veruje da bi građani Srbije podržali nekoga ko i dalje živi u Laktašima i ko nema kredibilitet u očima šire javnosti.
-
Ramiz Salkić (bivši potpredsednik RS, sada poslanik u NSRS) – još oštriji u stavu. On tvrdi da Dodik nikako ne bi smeo biti predsednik Srbije i da mu je mesto u zatvoru, a ne na najvišoj političkoj funkciji susedne države. Po njemu, brza promena vlasti u Beogradu je ključna kako bi se sprečilo da se ovakve ideje uopšte razmatraju.
Stavovi analitičara
Politički analitičari saglasni su u jednom: ideja o Dodiku kao predsedniku Srbije nosi sa sobom mnogo više od obične kandidature. To bi bio scenario sa dubokim implikacijama, jer:
-
otvara pitanje dvojnog državljanstva i mogućnosti da političar iz druge države vodi Srbiju,
-
potencijalno zaoštrava odnose unutar regiona,
-
stvara dilemu da li se na taj način pravi „politički eksperiment“ sa neizvesnim posledicama.
Neki smatraju da je sve samo deo političke igre Aleksandra Vučića, koji vešto plasira informacije kako bi testirao reakcije javnosti. Drugi, pak, upozoravaju da ovakav scenario nikako ne bi bio bezazlen.
Gde je u svemu tome Aleksandar Vučić?
Vučić je nedavno izjavio da se neće ponovo kandidovati za predsednika Srbije i da mu „ne pada na pamet da menja Ustav kako bi to sebi omogućio“. Ova izjava otvorila je prostor za spekulacije o njegovom povratku na premijersku poziciju.
Ako bi se taj plan ostvario, Dodik bi mogao da posluži kao „idealni kandidat“ koji bi, uz Vučićevu podršku, preuzeo formalnu funkciju predsednika, dok bi stvarna politička moć i dalje ostala u rukama Vučića.
Pravno i ustavno gledano
Sa formalne strane, ne postoje prepreke da Milorad Dodik bude kandidat za predsednika Srbije. On ima i srpsko i bosanskohercegovačko državljanstvo, što mu omogućava da se kandiduje.
Međutim, pitanje je koliko bi javnost Srbije zaista bila spremna da podrži nekoga ko dolazi iz političkog miljea Republike Srpske, a čija reputacija u širem regionalnom i međunarodnom kontekstu nije najbolja.
Ideja da bi Milorad Dodik mogao postati predsednik Srbije nakon isteka mandata Aleksandra Vučića 2027. godine izazvala je burne reakcije i podelila javnost. Dok jedni smatraju da je to nerealno i štetno, drugi ne isključuju mogućnost da se scenario zaista priprema u političkim krugovima Beograda.
Ovaj scenario otvara niz pitanja:
-
Da li bi Srbija zaista prihvatila Dodika kao lidera?
-
Da li bi to dodatno destabilizovalo odnose u regionu?
-
Ili je reč samo o još jednom političkom manevru Aleksandra Vučića?
Jedno je sigurno – sama ideja već sada utiče na političku klimu, a naredni meseci i godine pokazaće da li se radi o ozbiljnom planu ili samo o privremenom testiranju reakcija javnosti.
