Iransko ministarstvo vanjskih poslova izdalo je izjavu u kojoj oštro kritizira američke napade na svoja nuklearna postrojenja kao “grubo i neviđeno kršenje” međunarodnog prava te navodi da ima pravo oduprijeti se takvoj “agresiji”.
Rastuće tenzije: Iran optužuje SAD za nezakonitu agresiju, svet na ivici eskalacije
U trenutku kada svet još pokušava pronaći krhku ravnotežu između diplomatije i vojne sile, odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Islamske Republike Iran ponovo su dospeli u središte svetske pažnje. Ovaj put, povod je bio niz američkih napada na iranska nuklearna postrojenja, koje je Teheran označio kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava i čin direktne vojne agresije.
Dok se zvanični Vašington još uvek nije detaljno izjasnio o motivima i opsegu napada, iransko Ministarstvo vanjskih poslova izdalo je oštru i emocionalno intoniranu izjavu u kojoj optužuje Sjedinjene Države za podrivanje međunarodnih normi i izazivanje ozbiljnih posledica po regionalnu i globalnu bezbednost. Štaviše, istaknuto je da se Iran više ne oseća obaveznim da poštuje prethodne diplomatske dogovore ukoliko mu se uskraćuje pravo na samoodbranu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje — da li svet ulazi u još jedan dugotrajni sukob na Bliskom istoku?
Zvanična iranska reakcija: SAD kao agresor
Prema saopštenju koje je prenela poluslužbena novinska agencija Tasnim, Ministarstvo vanjskih poslova Irana izrazilo je nepokolebljivo nezadovoljstvo i oštru osudu američkih napada na ciljeve koji su deo iranskog nuklearnog programa. U saopštenju se navodi:
“Radi se o grubom i neviđenom kršenju međunarodnog prava.”
Iran je jasno poručio da ima puno pravo da odgovori silom na ono što smatra neizazvanom i neopravdanom agresijom.
U tekstu izjave Ministarstva, SAD se optužuju da su:
-
izdali diplomatiju, uprkos tome što je trajao aktivni diplomatski proces;
-
podržali Izrael, koji Iran okrivljuje za regionalnu destabilizaciju i zločine protiv čovečnosti;
-
pokrenuli ratne operacije, koje se tumače kao deo šire strategije pritiska na Teheran.
Posebno oštar deo izjave odnosi se na američko ponašanje na međunarodnoj sceni, za koje se kaže da pokazuje da SAD više “ne poštuju nikakva pravila, ni etička ni pravna”, i da su spremne na sve — čak i na zločine — kako bi zaštitile interese, kako je rečeno, “genocidnog i okupacionog režima”.
Pravo na odbranu – crvena linija za Iran
Nakon direktnog iznošenja optužbi, Teheran se pozvao na suvereno pravo svake države da brani svoju teritoriju i narod. U nastavku izjave, stoji:
“Islamska Republika Iran smatra svojim pravom da se svom snagom suprotstavi američkoj vojnoj agresiji i zločinima koje je počinio ovaj odmetnički režim.”
Ovaj deo je, bez sumnje, jasna poruka da Iran ne namerava da ostane pasivan. S obzirom na to da je nuklearni program za Teheran višedecenijski strateški prioritet, svaki pokušaj njegovog ometanja, pogotovo vojnim sredstvima, doživljava se kao egzistencijalna pretnja.
Analiza eksperta: Put bez povratka?
Situaciju dodatno komplikuje izjava Adama Weinsteina, zamenika direktora programa za Bliski istok u uglednom američkom Institutu Quincy za odgovorno državništvo. On upozorava da bi ovakav razvoj događaja lako mogao prerasti u dugotrajni regionalni sukob, s ozbiljnim posledicama za čitav svet.
Weinstein ističe sledeće:
“Ovo je klasičan primer kako počinje ciklus eskalacije.”
On navodi da se Iran, usled pritiska i napada, može odlučiti na:
-
tajno nastavljanje nuklearnog programa – kako bi izbegao dalju sabotažu;
-
istupanje iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) – što bi značilo kraj bilo kakvog međunarodnog nadzora nad njegovim aktivnostima;
-
odmazdu, kako bi sačuvao unutrašnju i spoljašnju političku legitimnost.
Posebno zabrinjava što bi, prema njegovom mišljenju, Izrael u tom slučaju mogao tražiti dodatne vojne udare, pravdajući ih iranskom “neposlušnošću”. Tako bi se stvorio začarani krug, u kojem nijedna strana ne želi da pokaže slabost, a svaka sledeća reakcija vodi korak bliže otvorenom ratu.
Posledice mogućeg sukoba
Ukoliko se ovaj konflikt nastavi putem koji se sada nazire, moguće posledice bile bi:
-
Zatvaranje diplomatskih kanala između Irana, SAD i Evrope;
-
Regionalna destabilizacija — uključujući Siriju, Liban i Jemen;
-
Porast cene energenata i ugrožavanje svetskih lanaca snabdevanja;
-
Pojačano prisustvo stranih vojnih snaga u regionu;
-
Porast unutrašnjih tenzija u Iranu, što bi moglo dodatno destabilizovati režim.
U tom kontekstu, ovaj trenutak predstavlja ključni prelomni trenutak za svet.
Svet je ponovo na raskrsnici, suočen sa poznatim obrascem: eskalacijom tenzija između SAD i Irana. Dok zvanični Teheran govori o odbrani svojih suverenih prava, Vašington tvrdi da deluje u cilju regionalne i globalne bezbednosti. Ipak, jedno je sigurno — svaki naredni korak nosi sve veći rizik.
Iran, koji sebe vidi kao branitelja svojih interesa i bezbednosti, poručuje da neće dozvoliti nastavak vojnih provokacija bez odgovora. Istovremeno, SAD, suočene sa unutrašnjim političkim pritiscima i međunarodnim saveznicima, ne mogu sebi priuštiti da ostanu neaktivne ako Iran radikalizuje svoje nuklearne ambicije.
Stručnjaci kao što je Weinstein upozoravaju da je ovo možda početak novog ciklusa nasilja koji bi mogao trajati godinama. Svet, koji već ima otvorene krize u Ukrajini, Gazi i Tajvanskom moreuzu, teško bi podneo još jedan otvoreni front.
Ukoliko ne dođe do hitne diplomatske intervencije, ovaj sukob može prerasti u katastrofu čije razmere još uvek ne možemo da sagledamo.
