Iranski državni mediji objavili da su napadi završeni

Nakon 12 dana intenzivnih sukoba, iranski državni mediji objavili su da je rat sa Izraelom završen, a primirje – kako navode – agresoru nametnuto.

Kraj oružanih sukoba i nesigurno primirje

Posle gotovo dve nedelje krvavih i intenzivnih borbi između Irana i Izraela, koje su izazvale regionalnu i globalnu uzbunu, iranski državni mediji objavili su da je došlo do zvaničnog prestanka neprijateljstava. Iako vest o prekidu vatre deluje kao olakšanje za ceo Bliski istok, priroda i kontekst tog primirja ostaju nejasni i politički osetljivi.

Iranska strana proglasila je završetak rata kao pobedu svojih oružanih snaga i naroda, dok zvanične izraelske institucije nisu odmah komentarisale situaciju. U međuvremenu, ulogu treće strane odigrale su Sjedinjene Američke Države, koje su – prema izjavama iz Teherana – direktno uključene u dešavanja, pa čak i pretrpele vojne udare.

 Tok događaja i propagandni rat

1. Intenzitet borbi i napadni talasi

Prema iranskim izveštajima, prekid vatre stupio je na snagu nakon četiri uzastopna talasa raketiranja, koje je Iran izveo na ono što su opisali kao “izraelske okupirane teritorije“. Ova terminologija jasno pokazuje politički stav Teherana, dok upotreba sile prikazuje odlučnost da se vojno odgovori na ono što smatraju agresijom.

2. Operacija ‘Blagovijest o pobedi’

Jedan od centralnih narativa koji se ponavlja u iranskim izvorima jeste uspešna vojna kampanja pod nazivom “Blagovijest o pobjedi”. Ova operacija, kako navode, kulminirala je primoravanjem Izraela da zaustavi napade. Revolucionarna garda Irana (IRGC), zajedno s narodom, istaknuta je kao ključna snaga koja je omogućila ovu navodnu pobedu.

“Narod Irana i herojski borci IRGC-a odgovorili su na američku agresiju i pokazali jedinstvo i odlučnost,” navodi se u saopštenju agencije SNN.

3. Napad na američku bazu Al-Udeid u Kataru

Jedan od najzvučnijih događaja tokom ove konfrontacije bio je rakitni napad Irana na američku vojnu bazu Al-Udeid u Kataru. Prema iranskim navodima, napad je razorio “oklopni štit” američkih trupa. Ovo je predstavljeno kao ključni trenutak u kampanji, koji je navodno naterao tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče i potraži primirje.

Međutim, važno je istaći da ne postoje nezavisni izvori koji potvrđuju razmere ovog napada ili da je on zaista imao takve posledice po američku vojsku.

4. Zbunjujući diplomatski signali i Araghchijeva izjava

Iako su neke agencije prenele izjavu Donalda Trampa da je postignut dogovor o primirju između Irana i Izraela, iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi je to eksplicitno demantovao. On je izjavio:

“Ne postoji nikakav dogovor o prekidu vatre, ali ako izraelski režim do 4 sata ujutro po lokalnom vremenu prekine nezakonitu agresiju na Iran, mi nećemo nastaviti s napadima.”

Ova izjava ukazuje na to da je Iran zadržao potpunu taktičku i moralnu inicijativu, i da prekid sukoba nije rezultat pregovora, već strategijske dominacije.

5. Medijska kampanja i simbolika pobede

Državni iranski mediji prikazali su prekid borbi kao “veličanstvenu pobedu naroda”, naglašavajući junaštvo boraca Revolucionarne garde i protivvazduhoplovne odbrane. Čitava medijska naracija osmišljena je da uzdigne moral nacije i potvrdi ideološku snagu režima.

U toj simbolici, Iran ističe samostalnost svojih odluka, potkrepljujući tvrdnju da je primirje rezultat iranske snage, a ne plod pregovora ili međunarodnog pritiska.

Gubitci i razaranja: Posledice sukoba

Iako su političke poruke pune euforije i trijumfalizma, stvarni bilans sukoba je tragičan:

• Prema iranskim izvorima, više od 400 osoba je poginulo, uključujući 13 dece, a više od 3.000 ljudi ranjeno.

• Na izraelskoj strani, mediji javljaju o najmanje 24 poginula državljana, a tokom poslednjih udara posebno je pogođen grad Beersheba, gde su život izgubile tri osobe.

• Iran je, kao osvetu za američko bombardovanje svojih nuklearnih postrojenja, izveo napad na bazu u Kataru, čime je sukob dodatno internacionalizovan.

Ovi brojevi pokazuju da su civili, kao i obično, platili najveću cenu u političko-vojnoj konfrontaciji velikih sila.

Nejasan mir i opasnosti pred vratima

Na prvi pogled, najava prekida borbi između Irana i Izraela deluje kao pozitivan korak ka stabilizaciji regiona. Međutim, kada se analizira šira slika, jasno je da mir – ako ga uopšte ima – nije rezultat kompromisa, već privremeno zaustavljanje sukoba zbog taktičkih interesa.

Iran jasno poručuje da:

• primirje nije dogovoreno, već nametnuto

• vojna inicijativa je i dalje u njihovim rukama

• napadi će se nastaviti ukoliko se “agresija” ponovo pojavi

Sa druge strane, izraelska strana za sada ćuti, što ostavlja otvoren prostor za nagađanja – da li se priprema kontraofanziva, diplomatski odgovor, ili je ovo zaista kraj aktuelnog konflikta?

U svakom slučaju, prekid vatre nije praćen zvaničnim međunarodnim sporazumom niti uz posredovanje međunarodnih institucija. Zbog toga ostaje sumnja da je ovo samo zatišje pred novu oluju, a ne istinski mir.

Ključni elementi koje treba zapamtiti:

• Iran proglasio kraj rata i pobedu.

• Izrael nije komentarisao prekid vatre.

• IRGC i narod Irana istaknuti kao junaci.

• Napad na američku bazu u Kataru deo odgovora na “agresiju”.

• Preko 400 mrtvih i hiljade ranjenih.

• Primirje – nije rezultat dogovora, već vojne dominacije.