Smrt književnice Isidore Bjelice je potresla sve one koji su je poznavali. Ona se sedam godina borila sa zloćudnom bolstiu koja se vraćala četiri puta i na kraju, nije više mogla izdržati.

Preminula je 5. avgusta a njeni posmrtni ostaci su kremirani tri dana kasnije u Aleji zaslužnih građana Srbije. Njne sin Lav Pajkić je rekao kako je ona izvela čudo što je izdržala toliko jer se od početka znalo koliko je njena bolest opasna i da su male šanse da ozdravi ali se njegova majka borila do posljednjeg daha.

Oni su se kao porodica spremali psihički za ovaj trenutak ali niko ne može biti spreman da izgubi majku. Pokojna Isidora je pokušavala da ih prisili da prihvate ovakav kraj ali oni nisu željeli ni da razmišljaju o tome. Lav je rekao da je njegovoj sestri Vili najteže jer su njih dvije bile jako bliske i bile su nerazdvojne. U životu njegove sestre Isidora je imala najveći uticaj zato joj sada ona najviše i nedostaje.

I Isidorina prijateljica Jovana Hismajer je rekla da je Isidoru posljednji put vidjela prije mjesec dana i da je tada bila u jako lošem stanju. Ona je bila fizički veoma slaba ali njen um i njegova oštrina su bili isti kao i kad je bila zdrava. Ona je sa Isidorom provela nekoliko dana i kaže da su Isidorin muž i ona bili uz Isidoru dok se ne uspava a onda bi se izvukli tiho iz nejne sobe i otišli u neki restoran preko puta i plakali bez obzira na ljude koji su se nalazili oko njih.

Ads