Prema izvještajima koji dolaze iz brojnih svjetskih medija i samog Izraela, izraelska vojska i obavještajna služba izveli su napade u Dohi u Kataru čija je meta bilo rukovodstvo Hamasa.

Najnoviji događaji na Bliskom istoku ponovo su privukli pažnju svetske javnosti, jer je prema izveštajima više međunarodnih i lokalnih medija došlo do oružanih akcija izraelskih snaga na teritoriji Katara, tačnije u glavnom gradu Dohi. Meta ovih udara, prema tvrdnjama izraelskih zvaničnika, bila je političko i vojno rukovodstvo Hamasa, organizacije koja je već dugo u sukobu sa Izraelom.

Ovaj incident označava potencijalno novu etapu u regionalnim tenzijama, jer se izraelske vojne operacije tradicionalno vezuju za teritoriju Gaze, Zapadne obale ili u pojedinim slučajevima za Liban i Siriju, ali se retko kada proširuju na prostor zemalja poput Katara. Upravo zato, eksplozije koje su se čule u Dohi odjeknule su i u diplomatskim krugovima, budući da se radi o državi koja važi za jednog od ključnih aktera u regionalnim pregovorima.

Prvi izveštaji i reakcije

Prema informacijama do kojih su došli međunarodni novinari, serija eksplozija potresla je prestonicu Katara. Očevici su tvrdili da se iznad određenih kvartova dizao gust dim, a scene haosa odmah su prenele agencije poput Reutersa.

Dodatnu potvrdu da se radi o organizovanoj vojnoj akciji dao je izraelski novinar Barak Ravid (Axios), koji je naveo da su se pozivali na neimenovane zvaničnike iz Izraela. Ti izvori su tvrdili da je meta operacije bio vrh Hamasa, a konkretno da se radilo o pokušaju atentata na ključne političke i vojne lidere pokreta.

Uloga izraelske vojske i obaveštajnih službi

Zvanično saopštenje izraelske vojske, poznate kao IDF (Israel Defense Forces), zajedno sa Shin Bet-om — nacionalnom bezbednosnom agencijom — potvrđuje da je napad izveden. Kako se navodi, izraelsko vazduhoplovstvo je sprovodilo precizne udare na lica koja se smatraju odgovornim za vođenje Hamasa.

U saopštenju se ističe nekoliko ključnih tačaka:

• Vođe Hamasa koje su bile na meti dugo godina imaju vodeću ulogu u planiranju i sprovođenju aktivnosti organizacije.

• Posebno se naglašava njihova odgovornost za događaje od 7. oktobra, kada je došlo do masovnih napada na izraelske civile.

• Izraelska strana tvrdi da je napad opravdan jer je reč o osobama koje direktno upravljaju ratnim operacijama protiv Izraela.

Ovakva formulacija je deo šire strategije kojom Izrael svoje akcije prikazuje kao ciljane i preventivne, naglašavajući da nisu usmerene protiv država u kojima se operacije odvijaju, već protiv određenih grupa ili pojedinaca.

Specifičnost lokacije – zašto Doha?

Ono što ovaj događaj čini posebno značajnim jeste činjenica da se napad desio u Dohi, glavnom gradu Katara. Katar se decenijama pozicionira kao posrednik u pregovorima između zaraćenih strana, često nudeći prostor za pregovore i razgovore između Hamasa i drugih aktera, uključujući međunarodne diplomate.

Al Jazeera, medijska kuća sa sedištem upravo u Kataru, prenela je da je u trenutku napada vodstvo Hamasa raspravljalo o predlogu Donalda Trumpa koji je povezan sa mirovnim procesima. Prema njihovim navodima, Khalil al-Haya, istaknuti politički lider Hamasa, bio je glavna meta operacije.

Sam izbor lokacije šalje nekoliko poruka:

1. Izrael pokazuje da je spreman da deluje i van tradicionalnih zona sukoba, čak i u državama koje važe za stabilne i bogate.

2. Katarska uloga posrednika dolazi u pitanje, jer se napad desio dok su trajali pregovori.

3. Regionalna bezbednost dodatno se komplikuje, jer druge države sada moraju da razmotre da li je i njihov teren siguran za vođenje sličnih pregovora.

Odjek u međunarodnoj zajednici

Iako se reakcije još uvek oblikuju, jasno je da ovakav čin ima potencijal da izazove diplomatske posledice. Napad na teritoriji Katara mogao bi se protumačiti kao povreda suvereniteta jedne države koja do sada nije bila direktno uključena u izraelsko-palestinski sukob na vojnom nivou.

Pored toga, treba naglasiti da je Katar domaćin brojnih međunarodnih institucija i događaja, a time i simbol stabilnosti i diplomatskog angažmana u regionu. Upravo zato, vojna eskalacija u njegovoj prestonici mogla bi da promeni način na koji svetska zajednica posmatra bezbednost na Bliskom istoku.

Kontekst događaja od 7. oktobra

Da bismo razumeli izraelsko obrazloženje za napad, neophodno je vratiti se na 7. oktobar, datum koji Izrael često navodi kao opravdanje za svoje kasnije vojne akcije. Tog dana su, prema izraelskim izvorima, borci Hamasa izvršili masovne napade na izraelske civile, što je rezultiralo velikim brojem žrtava.

Izrael od tada vodi politiku koja uključuje:

• intenzivne vojne operacije u Gazi,

• ciljane likvidacije lidera Hamasa,

• međunarodne kampanje kojima pokušava da opravda svoje postupke i obezbedi podršku saveznika.

Napad u Dohi uklapa se u ovaj širi obrazac, ali ga istovremeno čini i mnogo kontroverznijim, jer se desio van uobičajenog geografskog okvira.

Posledice za Hamas

Za sam Hamas, ovaj napad može imati višestruke posledice:

• Gubitak ključnog rukovodstva mogao bi oslabiti političku koordinaciju.

• Pomeranje terena sukoba izvan Palestine znači da su njihovi članovi sada ugroženi i u državama koje su smatrali bezbednim.

• U simboličkom smislu, pokazuje se ranjivost čak i u sredinama gde su očekivali zaštitu i mogućnost mirnih pregovora.

Eksplozije u Dohi i tvrdnje o izraelskoj umešanosti predstavljaju prekretnicu u načinu na koji se sukob između Izraela i Hamasa odvija. Do sada su oružani sukobi uglavnom bili ograničeni na Gazu, Zapadnu obalu i pojedine pogranične zone, ali se sada šire i na teritorije koje su važile za neutralne ili posredničke.

Ovaj događaj otvara niz pitanja:

• Da li će Katar promeniti svoju politiku prema Hamasu i Izraelu?

• Kako će međunarodna zajednica reagovati na napad na teritoriji nezavisne države?

• Hoće li se Hamas povući u tajnije strukture i izbegavati javne pregovore u strahu od novih udara?

Ono što je sigurno jeste da se regionalni odnosi komplikuju, a mogućnost mirovnih pregovora postaje sve neizvesnija. Izrael poručuje da će goniti Hamas gde god da se nalazi, dok Hamas nastoji da zadrži pregovaračku poziciju i politički uticaj.

Sukob tako ulazi u novu fazu, u kojoj granice država više ne predstavljaju sigurnu prepreku za vojne operacije. To može značiti dalju eskalaciju, ali i pritisak na međunarodne sile da hitnije traže diplomatska rešenja.