Jelena Karleuša izjavom izazvala kontroverze uoči godišnjice genocida u Srebrenici.Pjevačica Jelena Karleuša izazvala je snažne reakcije javnosti objavom na društvenim mrežama u kojoj je, posredno negirajući međunarodno priznati genocid u Srebrenici, iznijela tvrdnju da je genocid na prostoru Balkana doživio isključivo srpski narod.
Kontroverzna izjava Jelene Karleuše uoči godišnjice genocida u Srebrenici: Odzvanjaju reakcije i osude
U društvima pogođenim ratnim traumama i istorijskim nepravdama, govor javnih ličnosti nosi posebnu težinu. Svaka izgovorena reč, posebno uoči važnih datuma kolektivnog sećanja, ima potencijal da ili doprinese procesu pomirenja, ili da ga značajno naruši. Upravo to se dogodilo kada je Jelena Karleuša, poznata srpska pop pevačica i javna ličnost, iznela izjavu koja je izazvala burne i višeslojne reakcije širom regiona.
Povodom skore 30. godišnjice genocida u Srebrenici, Karleuša je na društvenoj mreži X (bivšem Twitteru) iznela tvrdnje koje su mnogi ocenili kao negiranje međunarodno priznatog genocida, izazivajući osudu javnosti, organizacija za ljudska prava i pojedinaca koji aktivno učestvuju u očuvanju kulture sećanja.
Šta je Karleuša izjavila?
U spornoj objavi, pevačica je navela:
„Genocid je sistematsko ubijanje dece, starih, mladih, muškaraca, žena… REDOM SVIH DA SE SATRE SEME. To je na prostorima Balkana doživeo samo jedan narod. SRPSKI. I ni jedan drugi.“
Ova izjava izneta je u periodu kada se javnost pripremala za obeležavanje jednog od najtragičnijih događaja u savremenoj istoriji Balkana – genocida u Srebrenici, koji je Međunarodni sud pravde (ICJ) 2007. godine, kao i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), pravosnažno definisao kao čin genocida.
Kontekst zločina u Srebrenici
Da bismo razumeli težinu i reakcije koje su usledile, neophodno je podsetiti se istorijskog okvira. Tokom jula 1995. godine, u tadašnjoj zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija, pripadnici Vojske Republike Srpske su sistematski ubili više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Ovaj čin je, prema svim relevantnim međunarodnim institucijama, najočigledniji primer genocida u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Zbog toga je svaka tvrdnja koja dovodi u pitanje ili relativizuje obim i prirodu tog zločina, posebno u javnom prostoru i neposredno uoči njegovog obeležavanja, dočekana s opravdanim negodovanjem.
Reakcije javnosti i osuda
Kao što se moglo očekivati, izjava Jelene Karleuše naišla je na val osuda, kako od strane korisnika društvenih mreža, tako i brojnih nevladinih organizacija, aktivista, pa i pravnih eksperata.
Najznačajnije reakcije obuhvataju:
-
Građani i korisnici mreže X oštro su kritikovali izjavu, nazivajući je uvredljivom i opasnom, upozorivši na posledice negiranja utvrđenih istorijskih činjenica.
-
Organizacije za ljudska prava, uključujući one koje deluju u BiH, saopštile su da ovakvi komentari potkopavaju napore ka pomirenju, i da služe kao oblik revizionizma.
-
Eksperti za međunarodno pravo naglasili su da je negiranje genocida u nekim pravnim okvirima i krivično delo.
-
Mnogi su istakli da javne ličnosti imaju dužnost i odgovornost da svojim govorom doprinesu izgradnji poverenja, posebno u regionima pogođenim konfliktima.
“Reči imaju težinu, naročito kada dolaze od onih koji imaju milione pratilaca. Rečima se može lečiti, ali i ranjavati,” izjavio je jedan od komentatora na društvenim mrežama.
Zakonski okvir i odgovornost javnih izjava
U Bosni i Hercegovini, negiranje genocida, naročito kada se radi o Srebrenici, nije samo moralno sporno, već i zakonom kažnjivo.
Prema Krivičnom zakonu BiH, zabranjeno je:
-
Javno negiranje,
-
Odobravanje,
-
Opravdavanje, ili
-
Umanjivanje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti,
ako su takve izjave iznete s namerom širenja mržnje, nasilja ili diskriminacije.
U tom smislu, postavlja se pitanje: Da li Karleušina izjava spada pod ovu zakonsku definiciju? Iako je pravna kvalifikacija stvar sudskih organa, javna rasprava je već uveliko pokrenuta.
Uloga međunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija
Dodatnu težinu svemu daje činjenica da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija u maju 2024. godine donela odluku kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Ova rezolucija predstavlja jasan međunarodni konsenzus u vezi sa karakterom zločina i važnosti njegovog pamćenja.
Time je poslat nedvosmislen signal da svako negiranje ili umanjivanje zločina ne samo da nije prihvatljivo, već i direktno protivreči osnovnim principima međunarodnog prava i ljudskih prava.
Značaj odgovornosti javnih ličnosti
U savremenom digitalnom dobu, javne ličnosti imaju neprocenjiv uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Njihove reči često dopiru do više ljudi nego objave medija ili saopštenja institucija. Zbog toga:
Zašto je važno šta govore poznati?
-
Imaju milione pratilaca – njihove poruke se šire brzo i daleko.
-
Oblikuju stavove mladih, često onih koji nemaju dublji istorijski uvid.
-
Mogu doprinijeti društvenom dijalogu, ali ga isto tako mogu i razoriti.
-
Njihova reč može postati normalizacija revizionizma, što je posebno opasno u regionima gde su rane još sveže.
U tom kontekstu, izjava poput one koju je Karleuša objavila nije samo lični stav – to je javna poruka sa širim posledicama.
U vremenu kada region Balkana još uvek traga za istinom, pravdom i pomirenjem, izuzetno je važno negovati kulturu sećanja. Genocid u Srebrenici nije samo mračna tačka u istoriji BiH, već i test zrelosti svih društava bivše Jugoslavije.
Izjave koje dovode u pitanje međunarodno utvrđene istine i koje ne poštuju žrtve, nisu samo politički problem – one su i etički poraz.
Jelena Karleuša, kao javna figura, ima pravo na svoje mišljenje. Međutim, kada se to mišljenje izražava na način koji negira bol i patnju hiljada žrtava, onda to prerasta u moralni i društveni problem.
