Trideset godina nakon najmračnijeg događaja u novijoj istoriji Balkana – genocida u Srebrenici – region još uvek trpi posledice ne samo tih strašnih događaja, već i narativa koji pokušavaju da ih negiraju, relativizuju ili čak izvrnu. Ove godine, obeležavanje godišnjice bilo je posebno emotivno, ali i obeleženo kontroverzom, koju je izazvala izjava Jelene Karleuše, popularne srpske pevačice, poznate po svojim javnim istupima i kontraverznim stavovima. Njena poruka na društvenim mrežama pokrenula je lavinu osuda, naročito iz Bosne i Hercegovine, gde je njena izjava doživljena kao duboko uvredljiva i besramna.
U centru pažnje našle su se i reakcije dve najpoznatije influenserke iz Bosne i Hercegovine, Ilde Humić i Hane Hadžiavdagić, koje su bez ustručavanja osudile Karleušin istup. Njihove reči odjeknule su širom društvenih mreža, a Karleušin nadolazeći koncert, koji je prethodno bio najavljen, iznenada je uklonjen iz javnosti, što je mnogi protumačili kao reakciju organizatora na neprimereno ponašanje.
Karleušina izjava i njen kontekst
Na dan kada je ceo region komemorisao žrtve genocida u Srebrenici, Karleuša je na platformi X (nekadašnjem Twitteru) objavila poruku koja je momentalno izazvala ogorčenje i revolt:
“Genocid je sistematsko ubijanje djece, starih, mladih, muškaraca, žena… Redom svih da se satre sjeme. To je na prostorima Balkana doživio samo jedan narod. Srpski. I ni jedan drugi.”
Ova rečenica, objavljena u vreme kada se u Srebrenici odaje počast više od osam hiljada ubijenih Bošnjaka, doživljena je kao direktna negacija genocida i preokret stvarnosti, što je izazvalo momentalnu reakciju javnosti, naročito u Bosni i Hercegovini. Karleuša, koja je u prošlosti često bila povezana sa režimom Aleksandra Vučića, ovim je dodatno pojačala sumnje u svoje političke i ideološke motive.
Reakcija influenserki – javni otpor bez rukavica
U jeku polemike, oglasile su se dve istaknute ličnosti sa bosanskohercegovačke javne scene – Ilda Humić i Hana Hadžiavdagić, koje su otvoreno iskazale svoje mišljenje, ne štedeći reči.
Poruka Ilde Humić
Ilda Humić, poznata po svom otvorenom stavu i oštrom jeziku, nije se ustručavala da izrazi svoje ogorčenje. Njena poruka bila je snažna, direktna i emocionalno obojena. U svom komentaru, ona je ukazala na niz kontradiktornosti u ponašanju Karleuše, apostrofirajući moralnu prazninu i nepostojanje doslednosti.
Najvažniji elementi iz Humićkinog komentara:
-
Ukazivanje na Karleušinu površnost u pristupu temama od ogromnog značaja.
-
Okrivljavanje za manipulaciju narativima u skladu sa sopstvenim interesima.
-
Podsećanje na njenu medijsku karijeru, baziranu na provokacijama i vizuelnim efektima, a ne suštinskim umetničkim doprinosima.
-
Pozivanje na minimum ljudskog dostojanstva u kontekstu sećanja na žrtve.
“Žena koja jedno priča, drugo misli, treće radi… Žena kojoj ništa nije sveto… Znamo da je keš bitan… ali ženo, imaj malo dostojanstva.”
Humićkina izjava jasno je odražavala duboko nezadovoljstvo, ne samo izjavom već i širim kontekstom ličnosti Jelene Karleuše u savremenom javnom prostoru.
Reakcija Hane Hadžiavdagić
Za razliku od Ilde, Hana je bila kratka ali brutalno precizna. Njena poruka sastojala se od jedne rečenice, ali je njen efekat bio višeslojan i oštar:
“Jedino što mogu reći je da je ova ustanova spas za ovakve i ovoj slične.”
Uz komentar, Hana je označila Kliniku za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu, implicirajući da Karleušino ponašanje zahteva stručnu pomoć.
Ova vrsta odgovora je izazvala podeljene reakcije na mrežama – dok su jedni isticali hrabrost i oštrinu, drugi su je kritikovali zbog potencijalne stigmatizacije osoba koje se leče od psihičkih problema. Ipak, Hana je ostala dosledna u svom stavu, potvrdivši da neće ćutati kada su u pitanju istine o genocidu i poštovanje prema žrtvama.
Reakcija organizatora koncerta
Važan događaj usledio je ubrzo nakon eskalacije reakcija na društvenim mrežama. Diskoteka Camel u Sanskom Mostu, gde je Karleuša trebalo da nastupi, obrisala je objavu najave njenog koncerta sa svoje Instagram stranice. To je protumačeno kao znak da je nastup otkazan.
Iako nije bilo zvanične izjave, brzina reakcije sugeriše da su organizatori želeli da se distanciraju od pevačice i njenih stavova. Ovo se može posmatrati kao društvena odgovornost u praksi, kada javne institucije biraju da se solidarišu sa kolektivnom empatijom i žrtvama, a ne sa kontroverznim figurama.
Ovaj slučaj predstavlja simptom duboko podeljenog društva, u kojem se istina o ratnim zločinima i dalje dovodi u pitanje, čak i tri decenije kasnije. Reakcija javnosti, posebno istaknutih pojedinaca, na Karleušinu izjavu pokazuje da negiranje genocida ne može proći bez posledica – makar one bile simbolične ili medijske.
U širem smislu, ovaj incident otvara nekoliko ključnih pitanja:
-
Gde je granica između slobode govora i govora mržnje?
-
Kakvu odgovornost nose javne ličnosti kada komentarišu teme poput genocida?
-
Da li društvene mreže postaju prostor za revizionizam, ili za borbu protiv istog?
Na kraju, važno je istaći sledeće:
Pouke i refleksije:
-
Istina o genocidu u Srebrenici nije stvar mišljenja, već presuda međunarodnih sudova.
-
Javne ličnosti imaju dodatnu odgovornost, jer njihova reč dopire do miliona.
-
Poštovanje prema žrtvama mora biti univerzalna vrednost, bez obzira na nacionalnost, veroispovest ili političku pripadnost.
-
Reakcije javnosti imaju moć da oblikuju javni diskurs i kazne neprimereno ponašanje.
-
Obeležavanje genocida nije samo komemoracija, već podsetnik na opasnosti od nacionalizma, šovinizma i mržnje.
U vremenu kada se borba za istine i sećanja vodi i na društvenim mrežama, jasno je da odgovornost više nije samo na institucijama – već i na svakom pojedincu koji ne želi da istorija bude zaboravljena ili iskrivljena.
