Ko je poznata Srpkinja koju je voleo Halid? Zbog nje se tukao sa Miroslavom Ilićem, zajedno doživeli saobraćajku

Iako se javnost danas najčešće seća legendarnog pevača Halida Bešlića kroz prizmu njegovog skladnog braka sa suprugom Sejdom i izuzetne muzičke karijere, malo je poznato da je u mladosti imao i jedno posebno, romantično poglavlje koje se retko spominje. U osamdesetim godinama, dok je njegova slava tek rasla, Halid je proživeo kratku, ali intenzivnu ljubavnu priču sa tada jednom od najpoželjnijih žena na jugoslovenskoj sceni — Suzanom Mančić, poznatom kao „loto devojka“.

Ova priča, puna emocija, strasti i anegdota, osvetljava Halida ne samo kao umetnika, već i kao mladog čoveka koji je voleo iskreno i bez kalkulacija. Iako je ta romansa bila kratkog daha, ostavila je dubok trag u njegovom sećanju, kao i u pričama onih koji su bili svedoci tog vremena. Upravo kroz ove epizode iz privatnog života vidi se ljudska strana umetnika, često skrivana iza reflektora i velikih koncerata.

Početak jedne neočekivane ljubavi

Prema svedočenju poznatog tekstopisca i muzičkog saradnika Nazifa Gljive, upravo on je bio taj koji je spojio Halida i Suzanu. U to vreme, Halid je već bio zapažen pevač na sceni, dok je Suzana bila prava medijska zvezda — žena o kojoj su pisali magazini i za kojom su uzdisali muškarci širom bivše Jugoslavije.

Gljiva se seća kako mu je Halid jednom, u poverenju, rekao: „Sviđa mi se Suzana.“ Kao pravi prijatelj, odlučio je da mu ispuni želju i organizuje susret. Taj trenutak dogodio se u Rijeci, gradu koji je tih godina bio poznat po živom muzičkom i kulturnom životu.

Njihov prvi susret, prema rečima svedoka, bio je pun topline, mladalačkog uzbuđenja i iskrenih emocija. Halid i Suzana šetali su rivom, zagrljeni, dok su se oko njih rađali stihovi i melodije koje će kasnije inspirisati pesme. Iako njihova veza nije bila duga, bila je dovoljno snažna da ostavi trag – kako u srcima, tako i u umetnosti.

Nazif Gljiva je pod utiskom njihove povezanosti napisao pesmu „Gitara i čaša vina“, koja nikada nije zvanično objavljena, ali je među bliskim krugovima ostala upamćena po emotivnim stihovima: „Tužna je pesma moja, tužni su moji snovi.“ Ti stihovi predstavljali su poetski odraz veze dvoje mladih umetnika koji su se našli u svetu muzike i slave, ali su pre svega bili — ljudi koji su osećali.

Romansa koja je plenila pažnju

U trenutku kada je njihova bliskost postala poznata, mediji su s interesovanjem pratili svaki njihov korak. Suzana Mančić, tada simbol glamura i televizijske elegancije, i Halid Bešlić, pevač koji je osvajao publiku svojim glasom i jednostavnošću, činili su par koji je pleni pažnju gde god bi se pojavio.

Njihov odnos bio je obeležen spontanošću i iskrenim emocijama, što je retkost u svetu zabave. Bez obzira na slavu, njihova povezanost delovala je prirodno i nenametljivo. Ljudi su ih viđali na koncertima, u šetnjama, i govorili kako među njima vlada posebna energija.

Međutim, idila nije dugo potrajala. Sudbina je htela da njihovu romansu obeleži i jedan dramatičan događaj koji će promeniti tok njihovog odnosa.

Saobraćajna nesreća koja je sve promenila

Krajem 1986. godine, tokom zajedničkog putovanja na relaciji Zaječar–Beograd, dogodila se saobraćajna nesreća koja je mogla imati tragičan ishod. Automobilom je upravljala Suzana Mančić, dok su u vozilu bili Halid i još nekoliko saputnika.

Prema kasnijim izjavama, Suzana je izgubila kontrolu nad vozilom, što je dovelo do izletanja s puta. Iako su prošli bez težih povreda, događaj je ostavio snažan psihološki trag. Suzana je kasnije priznala da joj je „ceo život prošao pred očima“ i da je taj trenutak zauvek pamtila kao prekretnicu.

Ova nesreća nije odmah prekinula njihovu vezu, ali je bila signal da se njihovi putevi uskoro razilaze. Život i karijera odveli su ih u različitim pravcima: Halid je ubrzo uplovio u brak sa Sejdom, ženom koja je postala njegova životna saputnica i oslonac, dok je Suzana nastavila da gradi karijeru u svetu medija i estrade.

Njihova ljubavna epizoda polako je ostajala iza njih, ali su sećanja, anegdote i priče iz tog perioda povremeno isplivavale u javnosti, podsećajući ljude na jedno iskreno, mladalačko doba jugoslovenske estrade.

Suzana kao inspiracija i simbol tog vremena

U mnogim estradnim krugovima kasnije se prepričavalo kako je Suzana, svojim šarmom i harizmom, bila inspiracija mnogim umetnicima. Prema pričama koje su se godinama prenosile, upravo ona je bila povod i za navodno rivalstvo između Halida Bešlića i Miroslava Ilića.

Prema rečima Vlada Perovića, vlasnika popularnog kluba i bivšeg supruga pevačice Lepe Lukić, početkom devedesetih godina došlo je do manjeg sukoba između Halida i Miroslava. Navodno, nije se radilo o ozbiljnoj tuči, već o pokušaju dokazivanja pred lepom ženom.

Iako ova priča nikada nije zvanično potvrđena, samo njeno postojanje pokazuje koliko je Suzana Mančić ostavljala snažan utisak na muškarce tog vremena. Bila je simbol privlačnosti, elegancije i duhovitosti — žena koja je istovremeno bila javna ličnost i neuhvatljiva inspiracija.

Halidova ljudska strana

Ove epizode iz Halidovog života pružaju retku priliku da se vidi intimna strana čoveka koji je inače bio poznat po smirenosti i diskretnosti. Dok je većina priča o njemu vezana za pesme, koncerte i humanost, ovaj deo njegove prošlosti pokazuje da je i on, kao svaki drugi čovek, voleo, patio i sanjao.

Njegova mladalačka zaljubljenost u Suzanu bila je samo jedno od poglavlja u životu ispunjenom emocijama. To nije bila priča o skandalu, već o životu – o dvoje mladih umetnika koji su se u jednom trenutku pronašli i ostavili trag jedno u drugome.

Halid je kasnije, kroz godine, retko govorio o toj vezi, ali njegovi bliski prijatelji tvrde da je uvek govorio o Suzani s poštovanjem. Njegova sposobnost da čuva dostojanstvo, čak i kada se radi o najintimnijim temama, pokazuje zašto je bio voljen i cenjen ne samo kao umetnik, već i kao čovek.

Ljubavna priča Halida Bešlića i Suzane Mančić ostaje jedno od onih sećanja koje žive na ivici legende i stvarnosti. Iako kratka, bila je iskrena, emotivna i prepuna trenutaka koji su obeležili jedno romantično razdoblje u životu dvoje poznatih ljudi.

Ona nas podseća da iza svakog velikog umetnika stoji čitav svet emocija, nevidljivih priča i osećanja koja oblikuju njegovu umetnost. Halid nije bio samo pevač moćnog glasa i muzičke harizme, već i čovek pun topline, koji je umeo da voli duboko i bez zadrške.

Njegov odnos sa Suzanom, iako davno završen, ostao je simbol jednog vremena kada su ljubavne priče bile jednostavnije, ali iskrenije. To su bile godine kada se volelo srcem, a ne naslovima u novinama.

Danas, kada se govori o Halidu Bešliću, najčešće se ističe njegova karijera, humanost i porodica. Ali upravo ovakve priče daju mu dimenziju više – pokazuju da je iza muzičke legende stajao čovek od krvi i mesa, koji je znao da voli, da se raduje, ali i da preboli.

Zato ova epizoda iz njegove mladosti nije samo ljubavna anegdota, već deo mozaika koji čini lik i delo jednog od najvećih muzičara sa ovih prostora. I dok njegove pesme nastavljaju da žive, u njima negde, između stihova i tonova, još uvek odzvanja sećanje na mladalačku ljubav, na Suzanu, na vreme kada je sve bilo moguće.