Porodica Halilović iz Tuzle predstavlja primer suživota i ljubavi uprkos verskim i nacionalnim razlikama.

Ljubav i zajedništvo porodice Halilović: Primer suživota iz Tuzle

Na Balkanu, prostoru često obeleženom sukobima i podelema, priče koje pokazuju snagu ljubavi, poštovanja i suživota posebno odjekuju. Porodica Halilović iz Tuzle jedan je od tih primera. Njihova svakodnevica i međusobni odnosi jasno pokazuju da nacionalne i verske razlike ne moraju biti prepreka, već mogu postati mostovi koji povezuju ljude.

Kroz životne priče Milene i Bahrudina Halilovića, a kasnije i njihove ćerke Elmedine, oslikava se jedna snažna poruka – da je ljubav jedina univerzalna vrednost koja nadilazi sve granice.

U nastavku ćemo se detaljno osvrnuti na njihovo iskustvo, počevši od braka Milene i Bahrudina, preko Elmedinine ljubavi sa Dejanom Šikmanom, pa sve do današnjih zajedničkih praznika i života u Sloveniji. Njihova priča je, u suštini, poruka da dobrota i iskrenost uvek nadvladaju predrasude.

Poreklo priče – porodica koja prkosi podelama

Porodicu Halilović javnost je već upoznala kao simbol suživota i tolerancije. Milena, Srpkinja pravoslavne vere, i Bahrudin, Bošnjak muslimanske veroispovesti, upoznali su se u Tuzli u periodu kada je čitav region bio na ivici rata. Njihova ljubav počela je u najtežem vremenu – pred početak rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine.

Iako su oko njih buktale podele, mržnja i strah, Milena i Bahrudin su izabrali da grade zajednički život. Venčali su se 1998. godine i izrodili dve ćerke – Emelu i Elmedinu. U njihovom domu nije postojala podela na “moje” i “tvoje”. Naprotiv, sve se gradilo na ideji da su ljubav i čovekove vrednosti merilo svega.

Njihov brak je od samog početka bio poruka:

• Vera i nacija ne određuju ljudsku vrednost.

• Poštovanje različitosti osnova je zdravog odnosa.

• Ljubav može nadživeti i najteže istorijske okolnosti.

Elmedina i Dejan – nastavak porodične priče

Kćerka Elmedina, odrasla u domu u kojem su se slavili i Božić i Bajram, nastavila je putem svojih roditelja. Ona se zaljubila u Dejana Šikmana, mladog Srbina iz Prijedora. Njihovo upoznavanje bilo je gotovo filmsko – radili su u istoj firmi, a onda su otkrili da čak žive i u istoj zgradi, iako se nikada ranije nisu sreli.

Već posle mesec dana shvatili su da žele da provedu život zajedno. Verili su se 27. aprila 2024. godine, a njihova zajednička priča počela je da se ispisuje punom snagom.

Ono što je posebno važno jeste reakcija okoline. I sa Elmedinine i sa Dejanove strane dočekani su sa iskrenom podrškom. Nije bilo predrasuda, niti otpora. Ljudi koji su im najbliži verovali su u njihovu ljubav i bili su deo njihovih najsrećnijih trenutaka.

Novi početak u Sloveniji

Par se odlučio za zajednički život u Velenju, gradu u Sloveniji. Tu su pronašli svoj mali kutak mira i sreće.

• Elmedina radi u kompaniji za proizvodnju bele tehnike.

• Dejan je posvećen poslu izvođenja fasada.

• Nakon napornog radnog dana, najviše uživaju u trenucima provedenim zajedno u miru svog doma.

Za njih, Slovenija nije samo nova adresa, već i simbol nove zajedničke budućnosti.

Praznici bez granica

Jedan od najlepših aspekata njihove priče jeste način na koji doživljavaju praznike.

U njihovom domu, praznici nisu podeljeni, već udruženi. Slave se i pravoslavni i muslimanski običaji:

• Za Bajram, u goste dolazi Dejanova porodica, ruča se zajedno i uživa u tradicionalnim poslasticama poput baklave.

• Za Božić, odlaze u Bosnu i slave ga u porodičnom krugu, uz običaje koji bude sećanja iz detinjstva.

• Posebno mesto zauzima i slava 9. januara, kada im se pridružuje i Elmedinina porodica, pa praznik postaje simbol zajedništva i povezanosti.

Takvo življenje praznika jasno pokazuje da se različite tradicije mogu nadopunjavati i obogaćivati, umesto da budu povod za razdvajanje.

Porodični odnosi i bliskost

Poseban deo priče jeste odnos Elmedine i njene svekrve Veselke. Umesto tenzije koja se često vezuje za odnos snaje i svekrve, kod njih vlada poštovanje, razumevanje i toplina. To dodatno osnažuje bračnu zajednicu i stvara atmosferu gde se svi osećaju dobrodošlo.

Njena sestra Emela takođe je podelila dirljive misli o njihovom braku. Ona je naglasila da su se tog dana, kada su se Elmedina i Dejan venčali, spojile dve porodice – Halilovići i Šikmani. Taj trenutak bio je dokaz da ljubav ne zna za granice, prezime ili veru.

Šire značenje njihove priče

Ono što porodicu Halilović izdvaja jeste poruka koju prenose širem društvu. U vremenu kada se mnogi još uvek bore sa predrasudama i nasleđem sukoba, njihov život je primer da:

1. Mešoviti brakovi nisu slabost, već snaga koja spaja različite kulture.

2. Ljubav je univerzalna i nadilazi sve podele.

3. Praznici i običaji ne gube smisao kada se slave zajedno, već postaju bogatiji.

4. Podrška porodice i okoline ključna je za stvaranje zdrave i srećne zajednice.

Ljubav kroz generacije

Priča o Elmedini i Dejanu ne bi bila potpuna bez podsećanja na ljubav njenih roditelja. Milena i Bahrudin ostaju stubovi porodice i dokaz da je ljubav u vreme rata moguća. Njihov brak je preživeo najteža iskušenja i postao temelj na kojem su odrasle njihove ćerke.

Danas, oni zajedno sa decom i unucima slave sve praznike i nastavljaju da žive poruku da je najvažnije biti čovek. Njihova životna filozofija ostaje ista: dobrota i poštovanje važniji su od bilo kakvih podela.

Porodica Halilović i priča Elmedine i Dejana nisu samo porodična sreća – to je univerzalna lekcija. Njihov život nas uči:

• da ljubav ne pita za naciju ni za veru,

• da su različitosti bogatstvo, a ne prepreka,

• i da budućnost Balkana može izgledati drugačije ako se gradi na poštovanju i zajedništvu.

Na kraju, njihova priča šalje snažnu poruku – ljubav uvek pobedi.