Ljubavnika naterala da traži od njenog muža oproštaj, a on je ostavio zbog domaćice: Zamrzela unuka i na šok način odvojila od oca , pa postala monahinja

Život Jekaterine Vasiljeve, jedne od najpoznatijih ruskih glumica, pravi je roman ispunjen usponima i padovima.Od devojke nesvakidašnjeg izgleda koja je osvojila pozornice pa sve do povlačenja u manastir i pronalaska utehe u veri.

Ime Jekaterine Vasiljeve godinama se izgovara sa poštovanjem u umetničkim krugovima, ali i sa dozom tajanstvenosti u širem javnom prostoru. Ova poznata ruska glumica, koja je svojim ulogama obeležila jednu čitavu epohu, poslednjih decenija povukla se u tišinu, ostavljajući za sobom bogatu karijeru, ali i brojne kontroverze. Njeno ime često je bilo vezivano za pitanja poput: da li još uvek boravi u manastiru, da li živi daleko od domovine ili se bori sa demonima prošlosti.

Upravo njen 80. rođendan vratio je pažnju javnosti na njen fascinantan, ali i težak životni put. Biografija Vasiljeve neretko je izgledala dramatičnije i složenije od likova koje je tumačila. Bila je žena jakog karaktera, posebnog izgleda, i još upečatljivije unutrašnje snage. No, uz sve uspehe, priznala je da je donosila i odluke zbog kojih se kaje – posebno one koje su je udaljile od najbližih.

Prvi koraci i detinjstvo

Još kao dete, Jekaterina je maštala o glumi. Iako nije bila odlična učenica i poticala je iz skromnih prilika, imala je jaku želju da se iskaže na sceni. U ranim godinama radila je u pošti, raznoseći pisma, a zatim je trčala u pozorišni studio – balansirajući između obaveza i ljubavi prema umetnosti.

Po završetku škole upisala je prestižni VGIK – Institut za kinematografiju, gde je učila u klasi poznatog pedagoga Vladimira Belokurova. Njena pojava bila je upečatljiva: visoka, crvenokosa, izražajnih crta – nije se uklapala u tadašnje ideale lepote, ali je upravo ta nesvakidašnjost činila da ostane upamćena.

Profesori su bili podeljeni: jedni su u njoj videli ogroman potencijal, dok su drugi sumnjali da će se probiti u svetu filma. Sama Vasiljeva svoje studentske godine opisivala je kao „tihi užas“, jer su ih pratile psovke, alkohol, pa i povremeni dodiri s narkoticima. Kasnije je zahvaljivala Bogu što droga tada nije bila lako dostupna, jer je priznala da je imala sklonost ka preterivanju.

Uspon karijere

Uprkos turbulencijama, Jekaterina je već kao studentkinja debitovala na filmu, brzo privlačeći pažnju publike. Nakon diplome postala je deo Pozorišta Jermolova, zatim Sovremenika, a kasnije je ušla u ansambl Moskovskog umetničkog pozorišta.

Njen opus je impresivan – više od 150 filmskih ostvarenja. Dokazala je da u glumi fizički izgled nije presudan; ono što publiku osvaja jeste unutrašnja sloboda i harizma. Ta ista harizma privlačila je i muškarce, jer je bila žena snažne energije i neustrašive prirode.

Ljubavni život i brakovi

Na fakultetu je imala mnogo obožavalaca, ali posebno se izdvajaju Eduard Voldarski i Sergej Solovjov. Solovjov, tada nesiguran i povučen mladić, kasnije će postati poznati reditelj. Njih dvoje su se neočekivano venčali, a brak je trajao sedam godina. Iako su se rastali, oboje su govorili sa toplinom o tom periodu.

Ipak, brak je pratile i glasine:

• navodne burne svađe,

• priče o neverstvu,

• čuvena afera sa pesnikom Genadijem Špalikovim, koju su mnogi pominjali, ali nikada do kraja potvrdili.

Kasnije je Jekaterina ušla u brak sa dramaturgom Mihailom Roščinom, s kojim je dobila sina Dmitrija. Ni taj brak nije opstao. Roščin je tvrdio da je život sa glumicom previše težak, dok su drugi šuškali da su njegove prevare bile pravi razlog raskida.

Treći suprug bio je glumac Andreј Larionov. Iako su se i oni razveli, Vasiljeva je pokazala lojalnost kada se teško razboleo – ostala je uz njega, dokazujući da osećanja, i pored formalnog kraja braka, nisu nestala.

Povlačenje iz umetničkog sveta

Krajem osamdesetih, posle više od četrnaest godina u Moskovskom pozorištu, Jekaterina je donela odluku koja je iznenadila kolege i publiku – povukla se sa scene.

Slavni Oleg Jefremov bio je toliko povređen da tri godine nije razgovarao sa njom. Međutim, za Vasiljevu je to bio trenutak unutrašnje prekretnice. Želela je da pronađe mir i smisao, i 1993. godine povukla se u manastir.

Tu je pronašla veru i, kako je sama govorila, spas od alkohola i unutrašnjih nemira. Krstila se tek u 33. godini i često je ponavljala da bi joj život izgledao drugačije da je taj korak učinila ranije.

Povratak na film uz blagoslov

Iako je verovala da se oprostila od glume, 1997. godine se vratila na filmsko platno – ali pod posebnim uslovima. Prihvatala je uloge samo uz blagoslov svog duhovnog oca.

Tako se pojavila u projektima poput:

• „Grofica de Monsoro“,

• „Ana Karenjina“.

Svoje najpoznatije filmske uloge iz prošlosti, kao što je „Bumbaraš“, smatrala je više komercijalnim nego umetničkim. Ipak, u pozorištu je pronalazila istinsko zadovoljstvo i osećaj dubine.

Odnos sa porodicom

Posebno mesto u njenom srcu zauzima sin Dmitrij, koji je izabrao crkveni put i postao protojerej, otac sedmoro dece. Njegov život je, međutim, obeležen i bolnim poglavljem – odnosom sa prvim sinom Arsenijem, kojeg nikada nije priznao.

Prema glasinama, upravo je Jekaterina imala uticaj na tu odluku, ubeđujući ga da se distancira. Taj raskol ostao je rana u porodičnim odnosima. Sama Vasiljeva je u kasnijim intervjuima otvoreno govorila o svojim grehovima iz prošlosti: neuspele brakove, abortuse, alkohol, pa i nepromišljene odluke koje su je skupo koštale.

Život Jekaterine Vasiljeve je priča o usponima i padovima, o slavi i povlačenju, o ljubavi i usamljenosti, o umetnosti i duhovnosti. Malo je glumica koje su toliko iskreno govorile o svojim greškama i slabostima, a istovremeno ostavile tako snažan umetnički trag.

Njena biografija pokazuje da iza sjaja reflektora često stoji čovek sa sopstvenim bitkama, slabostima i bolnim izborima. Ona je uspela da preživi turbulencije, da pronađe veru i mir, i da pokaže kako ni slava ni talenat ne garantuju spokoj.

Danas, kada slavi osam decenija života, Jekaterina Vasiljeva ostaje simbol hrabrosti, umetnosti i traganja za smislom. Njena priča nas uči:

• da se slabosti mogu prevazići,

• da se mir može pronaći i nakon burnog života,

• i da iskrena ispovest ima veću snagu od legende.

Na kraju, ona ostaje upamćena ne samo kao glumica sa više od 150 uloga, već i kao žena koja je bila dovoljno hrabra da se suoči i sa svojom prošlošću i sa sobom.