“MAMA SE NE BUDI” Aleksandra preminula dok je spavala pored sina na putovanju! Mališan ostao sam u STRANOJ ZEMLJI! Neviđen užas i tuga kakva se ne pamti!

Tragičan kraj odmora: Priča o Aleksandri iz Jaroslavlja

U svetu gde svakodnevne obaveze neumorno troše ljudsku snagu, odmor često postaje jedina prilika za predah. Ali ponekad i trenuci predaha mogu skrivati sudbonosne obrte. Priča o Aleksandri Tepljakovoj, ženi iz ruskog grada Jaroslavlja, osvetljava upravo takvu tragičnu sudbinu – priču o majci, radnici i osobi koja je tražila trenutak mira, a završila život u tuđoj zemlji.

U jeku svakodnevice i neprekidnog rada, Aleksandra je jedva dočekala svoj odmor u Turskoj. Međutim, put koji je planirala kao proslavu svog rođendana i poklon sinu, pretvorio se u noćnu moru bez povratka.

Portret Aleksandre – život posvećen porodici i radu

Aleksandra Tepljakova nije bila poznata javnosti, ali je vodila život koji bi mnogi mogli prepoznati – život obične žene koja se svakodnevno bori za svoju porodicu.

• Radila je u banci, sa napornim rasporedom od ranog jutra do kasne večeri.

• Bila je majka dvoje dece: petogodišnjeg sina i šesnaestogodišnje ćerke.

• Iako nije bila zvanično udata, živela je sa ocem svoje dece, s kojim je nedavno kupila stan na kredit i započela renoviranje.

Njena bliska prijateljica Ana Aleksejeva opisuje je kao ženu koja je uvek bila zauzeta, ali je uvek nalazila snagu da nosi porodične i profesionalne obaveze. Vikende je provodila radeći na uređenju novog stana, a svakodnevno je žrtvovala svoje slobodno vreme za dobrobit svoje porodice.

„Bila je natovarena svakog dana…“ – priseća se Ana.

Odlazak na odmor – radost s primesama slutnje

Nakon intenzivnih meseci rada, Aleksandra je dobila odmor u maju, tačno oko svog rođendana, i odlučila je da provede neko vreme u Alanji, turističkom mestu na turskoj obali. Planirala je da putuje sa porodicom, ali su njen partner i ćerka morali da ostanu zbog drugih obaveza, pa se odlučila da povede samo sina.

Iako je naizgled sve bilo u redu, od samog početka putovanja nad Aleksandrom su se nadvijali znaci upozorenja.

Znakovi upozorenja pre puta:

1. Kolaps na aerodromu u Moskvi zbog naglog pada šećera – završila je kratko u bolnici.

2. Propustila je prvi let, ali nije želela da otkaže odmor.

3. I pored zabrinutosti prijateljice Ane, kupila je nove karte, prespavala u hotelu i sledećeg dana poletela za Tursku.

Ana se seća tog trenutka kada je Aleksandra, u suzama, pozvala da kaže da je loše. Bila je pod stresom, ali odlučna da održi obećanje dato svom sinu.

U Turskoj – poslednji dani života

U Alanji, Aleksandra se trudila da uživa. Iako nervozna i pod stresom, pokušavala je da ostavi sve brige po strani. Fotografisala se, snimala video zapise, i trudila da svom sinu obezbedi bezbrižno vreme.

Njen rođendan, 24. maja, prošao je u tišini – prijatelji je nisu uspeli dobiti, a problem sa internetom u hotelu dodatno je pojačao zabrinutost kod Ane.

Kobni dan – 25. maj

Dan pre planiranog povratka u Rusiju, Aleksandra i njen sin su, nakon kupanja u bazenu, otišli da odremaju u sobi. Taj trenutak odmora pretvorio se u večni san.

Dečak se probudio posle izvesnog vremena i pokušao da probudi majku, ali bez uspeha. Izašao je iz sobe, a vrata su se automatski zatvorila. Uplašen, potražio je pomoć odraslih i objasnio da mama ne reaguje.

Osoblje hotela je reagovalo odmah:

• Kucali su na vrata, ali nije bilo odgovora.

• Doneli su odluku da provale vrata.

Unutra ih je sačekao užasan prizor – Aleksandra je preminula. Prema navodima, telo je pronađeno oko 21 čas.

Povratak deteta i neizreciva tuga porodice

Nakon šoka, hotel je kontaktirao turističku agenciju, koja je ekspresno organizovala let za dečakovog oca. Mališan je privremeno bio pod brigom učiteljice koja se tada nalazila u istom hotelu.

Dečaku nije odmah objašnjeno šta se dogodilo, već su mu rekli da je mama otišla da donese poklon. Bio je previše mali da bi shvatio težinu gubitka.

Za to vreme, njegova sestra u Rusiji nije mogla da poveruje u vest koja je stigla. Gubitak majke bio je prevelik da bi ga razumeli u tom trenutku.

Sahrana i poslednji pozdrav

Aleksandra je sahranjena 7. juna 2024. godine u regionu Arhangelsk. Porodica, nažalost, nije imala finansijske mogućnosti da organizuje ispraćaj, te je brigu o tome preuzela prijateljica Ana. Troškovi transporta tela bili su pokriveni osiguranjem koje je bilo uključeno u turistički paket.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je Aleksandra preminula prirodnom smrću.

Refleksija: Opomena savremenom čoveku

Ova priča nije samo hronika jednog gubitka – ona je i podsetnik na krhkost života, na opasnosti koje mogu doći i kada ih najmanje očekujemo. Aleksandrina smrt baca svetlo na:

• Zanemarene signale tela.

• Opsesivni rad bez predaha.

• Potrebu za brigom o sebi, čak i kada imamo osećaj da nemamo vremena.

Aleksandra je želela samo nekoliko dana da odmori, da se posveti detetu i da obeleži rođendan. Nažalost, taj odmor je bio poslednje poglavlje njenog života.

Zaključna misao

U svetu brzine, stresa i obaveza, Aleksandrina priča poziva na promišljanje – o prioritetima, zdravlju i vremenu koje posvećujemo sebi i porodici.

Neka sećanje na nju bude više od puke tragedije – neka bude poziv na usporavanje, na slušanje signala koje nam telo šalje, i na ljubav prema sebi koju prečesto zaboravljamo.