Stjepan Mesić, nedašnji predsjednik Republike Hrvatske, na večeras održanoj svečanoj akademiji povodom stote godišnjice rođenja prvog predsjednika nezavisne Republike Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića, kazao je kako mu je velika čast i zadovoljstvo što je večeras u Zenici i što prisustvuje akademiji povodom obilježavanja “jednog stoljeća od rođenja Alije Izetbegovića.
Na svečanoj akademiji održanoj u Zenici, povodom stote godišnjice rođenja Alije Izetbegovića, prvog predsednika nezavisne Republike Bosne i Hercegovine, prisustvovala su brojna istaknuta imena političkog i javnog života. Među govornicima našao se i Stjepan Mesić, nekadašnji predsednik Republike Hrvatske, koji je ovom prilikom održao emotivan govor posvećen sećanju na čoveka čije je ime, kako je naglasio, zauvek upisano u istoriju Bosne i Hercegovine, regiona, Evrope, pa i sveta.
Mesićev govor bio je prožet poštovanjem i zahvalnošću prema Izetbegoviću, ali i ličnim sećanjima koja su oslikala složenost odnosa dvojice državnika. U svojim rečima, istakao je moralne, političke i ljudske kvalitete koje su, prema njegovom mišljenju, činile Aliju Izetbegovića jedinstvenom ličnošću.
Razrada
1. Alija Izetbegović – simbol jednog stoljeća
Mesić je uvodno naglasio kako mu je velika čast i zadovoljstvo što je prisutan na manifestaciji koja obeležava “jedno stoljeće od rođenja Alije Izetbegovića”. Opisao ga je kao:
-
Mislioca – čoveka čija je politička i filozofska misao nadilazila granice dnevne politike.
-
Lidera – vođu koji je u ključnim trenucima stajao na čelu svog naroda.
-
Borca za dostojanstvo – ličnost koja je istrajno branila prava naroda kojem je pripadao.
-
Državnika – osobu koja je u najgorim istorijskim iskušenjima ostala verna principima, pravdi, slobodi, dijalogu i suživotu.
Ovim rečima, Mesić je Izetbegovića pozicionirao ne samo u okvirima bosanskohercegovačke istorije, već i kao značajnu figuru šireg međunarodnog konteksta.
2. Lider u vremenu bez milosti
Govoreći o vremenu u kojem je Izetbegović delovao, Mesić je istakao da je to bilo “vreme koje nije poznavalo milost”. Uprkos tome, Izetbegović je zagovarao radost, verovao u čovekoljublje i odbacivao mržnju kao političko oruđe.
U atmosferi ratnih sukoba i dubokih podela, njegov izbor da se okrene veri u ljudskost bio je, prema Mesiću, hrabar i vizionarski. Time je pokazao da političko vođstvo ne mora nužno počivati na strahu ili prisili, već na uverenju da se trajni mir može postići samo uz međusobno razumevanje.
3. Duboko razumevanje složenosti BiH društva
Mesić je posebno naglasio Izetbegovićevu svest o dubinama i složenosti bosanskohercegovačkog društva. Znao je da se budućnost može graditi jedino na:
-
Temeljima zajedničkog poštovanja
-
Međusobnom uvažavanju
-
Otvorenom dijalogu između različitih etničkih, verskih i kulturnih zajednica.
Ova vizija suživota bila je centralni stub njegove politike, iako je često bila iskušavana izazovima rata i političkih nesuglasica.
4. Lično poznanstvo i saradnja
Mesić je svoj govor obogatio ličnim sećanjima. Istakao je da je tokom godina imao priliku da u različitim okolnostima razgovara sa Izetbegovićem. Ti razgovori nisu uvek završavali saglasnošću – “nekad smo se slagali, nekad malo razilazili” – ali su uvek bili vođeni u duhu poštovanja i poverenja u moć reči.
Prema njegovim rečima, Izetbegović nikada nije gubio iz vida da politika, ako nije humana i ne vodi ka miru, prestaje biti dostojna svog imena. Upravo u toj misli Mesić vidi njegovu najveću snagu i veličinu.
5. Poruka savremenoj politici
Iako se Mesić nije direktno obraćao današnjim političarima, ton njegovog govora nosio je implicitnu poruku savremenim liderima – da vrednosti koje je zastupao Izetbegović nisu izgubile značaj. Naprotiv, u današnjem vremenu, kada su politički i društveni konflikti i dalje prisutni, potreba za liderima koji veruju u dijalog, poštovanje i humanost možda je veća nego ikada.
Govori poput onog koji je održao Stjepan Mesić u Zenici podsećaju da političko nasleđe ne čine samo zakoni i institucije, već i vrednosti koje lideri ostavljaju iza sebe.
Alija Izetbegović, prema Mesićevim rečima, bio je čovek koji je u vremenu mržnje birao čovekoljublje, koji je razumeo da budućnost jedne složene zemlje može opstati samo na temeljima međusobnog poštovanja i dijaloga, i koji je ostao veran principima čak i kada je to bilo najteže.
Ovaj govor ne služi samo kao omaž jednom državniku, već i kao podsjetnik da su humanost, poštovanje i mir univerzalne vrednosti koje nadilaze vreme i prostor. Mesićeva svedočenja o ličnim susretima s Izetbegovićem daju priči posebnu toplinu i autentičnost, čineći je ne samo političkom, već i duboko ljudskom.
