Nakon rođenja, Milica Mršulja (28) iz Leskovca suočila se sa izazovnim trenutkom koji se obično vezuje za filmske scene – njena biološka majka je bebu ostavila u snegu, u kutiji pored nosiljke unutra. Međutim, ovaj hrabri muškarac nije dozvolio da njen težak život počne da oblikuje njenu budućnost. Sada, kao zadovoljna mama, ona govori o koracima koje preduzima kako bi se izdigla iznad svoje situacije i postala najbolja verzija sebe. Njeno putovanje je inspirativno, pokazuje snagu ljudske odlučnosti i volje za savladavanjem nedaća. “Rođen sam u Gnilandu na Kosovu 1994. godine, jedino čega se sećam je da su me zimi ostavili u kutiji pored kontejnera. Majka me je ostavila tamo i otišla, ali me je jedan prolaznik primetio i odmah” obavestili su nadležni. „Sjećam se dana koji mi je promijenio život i Milika, sada već zadovoljna supruga i još zadovoljnija majka, započela je svoju priču.
Bila je veoma hladna subota u Ulici Car-Lazara, i našao sam se zaključan u kutiji, pomiren sa sudbinom. Ali do tog značajnog događaja, živjela sam sretno i bezbrižno kao i svako dijete, zahvaljujući ljubaznosti moje usvojiteljske porodice koja mi je pružila sve što mi je bilo potrebno da živim sretno do kraja života. Ali sve se promijenilo kada sam otkrila ovu bolnu istinu – usvojena sam i nemam biološke roditelje. “Imao sam tipično djetinjstvo, puno sreće i slobode, a moji usvojitelji su mi dali sve blagoslove. Međutim, jednog dana moj svijet se potpuno srušio. Tokom rata, kada sam se igrao na otvorenom sa svojim vršnjacima, oni su Istina bila otkrio mi je – usvojen sam, izgubio sam oca i majku.
Tada su krenuli u “rat” protiv mene jer nisam bila nikoga – priseća se Milika momenta. Ovo ugrožava samo njegovo postojanje. Kada je Milika postala punoletna, odlučila je da nastavi potragu za identitetom svojih bioloških roditelja, nadajući se da će steći uvid u one koji su je tako očajnički napustili. Međutim, put do istine je težak. Ubrzo je otkrila da nedostaju opipljivi dokazi ili zvanična dokumentacija, posebno s obzirom na okolnosti na Kosovu. “Trudio sam se da ih pronađem, ali nažalost nije bilo konkretnih dokaza. Dobio sam informaciju da su zbog situacije na Kosovu netragom nestali svi potrebni dokumenti. Jednom sam na jednoj zabavi neočekivano sreo grupu ljudi iz Gnjilana, a ja sam iskoristio priliku da ih pitam da li se sećaju ovoga.
Na moje iznenađenje, dobila sam više odgovora, svaki sa živim sjećanjima na djevojčicu koja je bila napuštena zimi, i pronašla sam ime svoje rođene majke i kontaktirala je. Nakon naše veze primijetio sam da je imala osjećaj kajanja, jer je od tada zasnovala novu porodicu i predstavljala se kao žena koja se nikada neće ovako ponašati. Mogu joj oprostiti sve njene greške. Čak bih razumio da je odlučila da me da na usvajanje ili da me zadrži u bolnici. Ali ne mogu podnijeti trenutnu situaciju. Na jednom video snimku je skrenula pažnju na svoju majku. Milika je napisao: „Mama te 1994. godine bacila pored kante za smeće na ulici, a sada, 20 godina kasnije, gleda te na svakom ekranu.
