Milorad Dodik predsjednik RS-a u novom obraćanju za medije, kritikovao je Zukana Heleza zbog ‘sporazuma sa Iranom’.

Milorad Dodik optužuje Zukana Heleza zbog saradnje s Iranom: Političke tenzije i bezbednosne implikacije

 Oštra retorika u senci međunarodnih optužbi

U jeku kompleksnih političkih i bezbednosnih dešavanja u Bosni i Hercegovini, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, ponovo je izazvao pažnju javnosti i medija svojim izjavama, usmerenim protiv ministra odbrane BiH, Zukana Heleza. Povod za Dodikovu reakciju bila je navodna saradnja između BiH i Irana, o kojoj – prema njegovim tvrdnjama – Predsedništvo BiH nije bilo obavešteno.

Njegovo izlaganje, emitovano putem javnog servisa RTRS, ne samo da je osvetlilo još jedan aspekt unutarpolitičkih sukoba, već je dodatno pojačalo tenzije između institucija različitih nivoa vlasti. U osnovi, čitava situacija otvara brojna pitanja o:

• Transparentnosti u vođenju spoljne politike

• Bezbednosnim rizicima saradnje sa državama koje se često nalaze pod međunarodnim sankcijama

• Unutrašnjem političkom nepoverenju i međuentitetskim tenzijama

 Glavne poruke, skriveni motivi i politički kontekst

1. Dodikove optužbe: Helez kao “čovek Irana”?

U svom intervjuu, Milorad Dodik je direktno optužio Zukana Heleza za tajnu saradnju sa Islamskom Republikom Iran, nazivajući ga “njihovim čovekom u BiH”. Dodik se pozvao na to da je ministar odbrane navodno samoinicijativno zaključivao dogovore s Teheranom, bez znanja najviših državnih institucija, pre svega Predsedništva BiH.

– Helez se hvali sporazumima s Iranom, a Predsedništvo o tome nema nikakvu informaciju. To je ozbiljan bezbednosni problem, rekao je Dodik, uz tvrdnju da to ukazuje na spremnost Irana da sarađuje direktno sa strukturama BiH mimo propisanih procedura.

Prema njegovom mišljenju, ćutanje Zukana Heleza nakon reakcija koje su stigle iz Sjedinjenih Američkih Država otvara prostor za sumnje u legitimnost i bezbednosnu održivost takvih sporazuma.

– Očigledno je da se Helez uplašio. U ćutanju se vidi da je bilo nešto sumnjivo u tom dogovoru, dodao je Dodik.

2. Geopolitički okvir: Iran, SAD i BiH u trouglu sumnje

Dodik je pokušao da sveukupnu situaciju predstavi kao deo šireg geopolitičkog sukoba, ukazujući da vlasti iz Sarajeva navodno imaju “emotivnu bliskost s Iranom”, ali da to ne žele otvoreno da priznaju, zbog straha od reakcije zapadnih saveznika.

– Vidimo da Sarajevo ne sme da bude na strani Irana jer se boji Amerike. Ali iz te šutnje se vidi da bi najradije da poravnaju sa Izraelom, ustvrdio je Dodik.

Ova izjava ima višeslojan efekat – s jedne strane, ona dovodi u pitanje lojalnost pojedinih bošnjačkih političara prema zapadnim partnerima, dok s druge strane stavlja Bosnu i Hercegovinu u kontekst regionalnih i globalnih sukoba koji se odvijaju van njenog neposrednog okruženja.

3. Lična diskreditacija Zukana Heleza: retorika “nelegitimnosti”

Dodik nije stao samo na kritikama Heleza u vezi sa Iranom. On je doveo u pitanje i njegovu poziciju ministra odbrane, implicirajući da u jednoj „pravoj državi“ on ne bi imao pravo da obavlja takvu funkciju.

– Da imamo uređenu državu, Helez ne bi bio ministar, rekao je Dodik, jasno dajući do znanja da smatra Heleza nekompetentnim, a možda i opasnim po interese RS-a i šire zajednice.

U tom svetlu, njegova retorika predstavlja pokušaj dvojakog udara: i diskreditaciju ličnosti i delegitimizaciju institucije.

4. Dodikovo pravno-političko okruženje: osuda i poternica

Važno je kontekstualizovati da sve ove izjave dolaze u trenutku kada je sam Milorad Dodik pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora, uz šestogodišnju zabranu obavljanja političkih funkcija. Presuda je doneta 26. februara 2025. godine pred Sudom BiH, a protiv njega je čak raspisana i centralna poternica.

Ova činjenica dodaje dodatnu dozu dramatike i kontroverze njegovom političkom delovanju – osuđeni političar koji javno napada državnog ministra, dok se sam suočava s ozbiljnim pravosudnim posledicama.

Time se postavlja pitanje:

• Da li su njegove izjave pokušaj skretanja pažnje sa sopstvene pravne situacije?

• Ili su one deo šire strategije destabilizacije državnih institucija?

 Višeslojni sukobi u političkom teatru BiH

Govori Milorada Dodika, ma koliko kontroverzni bili, nastavljaju da oblikuju dinamiku unutrašnje politike Bosne i Hercegovine. Njegove optužbe na račun Zukana Heleza i navodne saradnje sa Iranom osvetljavaju nekoliko ključnih problema:

Glavne pouke i izazovi koje ova situacija osvetljava:

1. Institucionalna netransparentnost – Ako je tačno da Predsedništvo BiH nije obavešteno o međunarodnim sporazumima, onda je to ozbiljan institucionalni propust.

2. Politizacija bezbednosnih pitanja – Pitanja nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa sve češće se koriste kao alat za političke obračune.

3. Erozija poverenja između političkih aktera – Retorika koja otvoreno sumnjiči članove državnih institucija za nelojalnost i saradnju sa stranim silama produbljuje već ionako fragilno poverenje unutar političkog sistema.

4. Zloupotreba medijskog prostora – U situaciji kada jedan političar sa osuđujućom presudom koristi javni servis da optužuje druge za izdaju, postavlja se pitanje zloupotrebe resursa u političke svrhe.

U svakom slučaju, izjava Milorada Dodika dolazi u trenutku političke, pravne i institucionalne turbulencije. Njegov napad na Heleza, kao i šira insinuacija o proiranskom sentimentu među bošnjačkim liderima, nosi potencijal da izazove dodatne podele u društvu koje je već godinama na ivici političke stabilnosti.

U zemlji gde se institucije bore za legitimitet, a političari sve češće preuzimaju ulogu tužilaca, sudija i medijskih lica, postavlja se ključno pitanje: Ko zapravo upravlja državom – institucije ili lične ambicije?