Velika tuga pogodila je porodicu Selimović i širu zajednicu nakon vijesti da je 20. augusta 2025. godine u 22. godini života preselila na ahiret Šejla (Samir) Selimović.

Velika tuga i bol pogodili su porodicu Selimović, ali i čitavu zajednicu Bošnjaka u Des Moinesu, nakon vijesti da je 20. augusta 2025. godine, u svojoj dvadeset i drugoj godini života, preselila na ahiret Šejla (Samir) Selimović. Vijest o njenom iznenadnom odlasku proširila se brzo, ostavljajući iza sebe tihu nevericu, suze i neizmernu prazninu.

Smrt mlade osobe u punom cvatu života uvek deluje kao udarac koji ruši sve nade i očekivanja. Kada ode neko ko je tek započinjao svoje životno putovanje, bol je posebno snažan. Upravo zato je Šejlin odlazak pogodio ne samo njenu najbližu porodicu, već i rodbinu, prijatelje, komšije i sve one koji su je poznavali.

Život i prerani odlazak

Prema dostupnim informacijama, Šejlin život je ugašen na tragičan način, nakon što je, navodno, uzela veću količinu tableta. Taj tragični čin podseća koliko je ljudska psiha krhka i koliko je važno otvoreno govoriti o mentalnom zdravlju, posebno kod mladih.

Vest o njenom odlasku prošla je poput šoka kroz zajednicu. Ljudi su se pitali kako je moguće da devojka koja je izgledala vedro, puna života i topline, doživi ovakav kraj. Odgovori često ostaju sakriveni u tišini koju samo ona nosi sa sobom.

Njena prerana smrt podsetila je sve da život zna biti nepredvidiv i bolan, ali i da se svaki osmeh može kriti iza neizgovorene tuge.

Dženaza i ispraćaj

Dženaza namaz obavljen je 27. augusta 2025. godine na mezarju Ezan u Des Moinesu, tačnije na adresi 4814 Gur St. Prole, IA 50329. Okupljeni su se sabrali u 17:00 sati poslijepodne kako bi ispratili Šejlu na njen večni počinak.

Atmosfera na dženazi bila je prožeta tugom, ali i osećajem zajedništva. Ljudi su dolazili iz različitih delova grada i okoline, ne samo da bi odali poslednju počast, već i da pruže utehu porodici. Suze, tišina i molitve ispunile su prostor, podsećajući koliko je zajednica jaka kada se ujedini u trenucima bola.

Porodica u suzama

Iza Šejle ostala je porodica skrhana bolom:

• Majka Emsada – stub porodice, čije je srce zauvek ranjeno gubitkom deteta.

• Očuh Sanel – podrška i oslonac, sada suočen s tugom koja se teško opisuje rečima.

• Braća Faris i Adem – mladići koji su izgubili sestru, prijateljicu i saputnicu života.

• Sestra Dženana – ostala je bez svoje najbliže poverenice.

• Djedovi Beqo i Ibrahim – koji doživljavaju ono što nijedan roditelj ili djed ne bi trebalo da doživi.

• Nene Aila i Sajma – bake koje su davale ljubav i nežnost, sada obavijene tugom.

Šira porodica i brojni prijatelji takođe osećaju prazninu. Gubitak mladog života nije samo privatna tragedija; on odjekuje u srcima svih koji su imali priliku da je poznaju.

Uloga zajednice

Ono što posebno osvetljava ovaj tragični događaj jeste reakcija zajednice. Bošnjaci u Des Moinesu su pokazali da su u trenucima bola spremni da se okupe i pruže podršku jedni drugima. Kolektivna tuga postala je i kolektivna snaga.

Zajednica se okupila ne samo fizički, već i moralno i duhovno. Organizovane su posete porodici, upućene su reči utehe, pružena pomoć u praktičnim stvarima i – ono što je najvažnije – pokazana je ljudska toplina. To govori koliko je Šejla bila cenjena i voljena.

Šejlin život u sećanju

Iako je otišla prerano, sećanje na Šejlu ostaje živo. Njeni prijatelji prisećaju se njenog vedrog osmeha, njene spremnosti da pomogne i topline kojom je zračila. Porodica pamti svaki zajednički trenutak, od detinjstva pa do poslednjih dana.

Ono što čini gubitak težim jeste činjenica da su planovi, snovi i želje ostali nedovršeni. Ipak, u srcima njenih bližnjih ona će zauvek ostati kao mlada, nasmejana devojka čije je prisustvo donosilo radost.

Pouka o mentalnom zdravlju

Tragična smrt mlade osobe često je i upozorenje društvu. U ovom slučaju, ona podseća na važnost brige o mentalnom zdravlju, naročito kod omladine.

Često se u društvu zanemaruju signali unutrašnje borbe, a mladi se suočavaju sa pritiscima modernog života, usamljenošću ili osećajem nepripadanja. Zato je neophodno:

• Otvoreno razgovarati o osećanjima i problemima.

• Ponuditi podršku onima koji prolaze kroz teške trenutke.

• Ukloniti stigmu vezanu za traženje stručne pomoći.

• Osluškivati svoje bližnje, jer ponekad mali znak može ukazati na veliku tugu.

Šejlina prerana smrt bolno podseća da su mladi ljudi posebno ranjivi i da svaka zajednica mora posvetiti više pažnje njihovoj dobrobiti.

Odlazak Šejle Selimović zauvek će ostati rana u srcima njene porodice, rodbine i prijatelja. Njen život, iako kratak, bio je ispunjen ljubavlju i toplinom, a to je ono što će se pamtiti. Praznina koja je ostala ne može se popuniti, ali se može pretvoriti u sećanje i molitvu.

Tragedija poput ove ne tiče se samo jedne porodice. Ona podseća na krhkost života i potrebu da se više brinemo jedni o drugima. Dok zajednica oplakuje mladu Šejlu, iz ove tuge rađa se i poruka: da je važno pružati podršku, razgovarati i biti oslonac, jer ponekad upravo to može spasiti nečiji život.

Šejlina priča ostaje večni podsetnik da ljubav, zajedništvo i briga o drugima nikada ne gube svoju vrednost.