Muhamed ef. Velić o Halidu Bešliću: Armija ljudi je kucala na njegova vrata, svima je vrata otvorio

Na Barama je klanjana dženaza Halidu Bešliću koju je predvodio Muhamed ef. Velić koji se nakon ukopa obratio prisutnima.

Na Gradskom groblju Bare u Sarajevu, pod sivim nebom i u tišini ispunjenoj tugom, danas je održan ukop Halida Bešlića, muzičke legende koja je generacijama bila simbol narodne muzike i ljudske dobrote. Njegove pesme bile su više od melodija – bile su deo života, sećanja i svakodnevnih emocija miliona ljudi.
Oproštaj je bio dostojanstven i emotivan, a trenutak kada je tabut spušten u mezar bio je obeležen dubokom tišinom, u kojoj su suze i dove pratili poslednji put čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag.

Dženaza i govor ef. Muhameda Velića

Na Barama je, pre samog ukopa, klanjana dženaza Halidu Bešliću, koju je predvodio Muhamed ef. Velić. Njegov govor prisutnima bio je ispunjen toplinom, poštovanjem i dubokom refleksijom o životu i delu Halida Bešlića. Ef. Velić je istakao:

„Danas smo ovdje klanjali dženazu i na bolji svijet ispratili našeg brata Halida Bešlića, čiji je glas dopirao do ljudskih srca i čija je dobrota rušila barijere i prelazila razne granice.“

Ove reči jasno oslikavaju kako Halid nije bio samo pevač, već čovek čije je srce bilo otvoreno svima. Ef. Velić je dodao da će sve što je Halid ostavio – i u eteru i u srcima ljudi – ostati trajno zapisano.

On je dalje istakao:

„Odakle ti tako dobro srce Halide, mogli bi se pitati svi, to samo Allah daje. Armija ljudi kucala je na njegova vrata, tražili su pomoć, podršku – svakome je vrata otvorio. Zato danas molimo za njega da Allah, dž.š., otvori svoja vrata oprosta, milosti i dženneta za našeg Halida. Nemojmo zaboraviti, Halid je tokom čitavog svog života poručivao da ga put zove i da mora poći. Evo, put ga je pozvao. On je putnik, kao što smo i svi mi putnici, jer je istina neumoljiva – da smo svi Allahovi i da se Njemu vraćamo.“

Ovaj govor dodatno je istakao duhovnu dimenziju Halidovog života – njegovu dobroću, skromnost i spremnost da bude podrška svima oko sebe, čak i u trenucima kada je bio lično opterećen obavezama i životnim izazovima.

Emotivni trenutak spuštanja tabuta

Posebno dirljiv trenutak bio je kada je Halidov sin, Dino, zajedno sa porodicom, pomogao da se tabut spušti u mezar. U tom trenutku, atmosfera groblja bila je ispunjena tišinom i tugom, dok su okupljeni posmatrali kraj jednog životnog puta, ali i početak večnosti za Halida. Suze su bile prisutne na licima mnogih, dok su dove i tiho šaptanje molitvi pratili svaki trenutak ukopa.

Ovaj čin simbolizuje kako ljubav i poštovanje prema Halidu prelaze granice običnog oproštaja. Njegova porodica, prijatelji i hiljade građana delili su kolektivni trenutak tuge i zahvalnosti, a sam čin ukopa bio je ispunjen poštovanjem i dubokim emocijama.

Prisutni i sećanje na Halida

Na sahranu su došli:

• Dugogodišnji saradnici i kolege iz muzičkog sveta,

• Prijatelji iz privatnog života,

• Hiljade građana iz Sarajeva i šire regije, koji su želeli da se poslednji put poklone svom omiljenom pevaču.

Svi su delili uspomene, anegdote i sećanja na trenutke kada ih je Halid svojom muzikom i dobrotom dotakao. Njegove pesme bile su prisutne i u srcima, i u mislima prisutnih, podsećajući ih na posebne trenutke života – od radosti do tuge, od mladalačkog veselja do zrelih godina.

Halidovo nasleđe i poruka ef. Velića

Halid Bešlić je ostavio neizbrisiv trag u muzičkoj i kulturnoj istoriji regiona. Njegov život nije bio samo o nastupima i pesmama – bio je simbol humanosti, skromnosti i dobrote. Ef. Velić je u svom govoru naglasio:

• Halidovo srce bilo je otvoreno svima i svaka osoba koja je tražila pomoć kod njega, uvek je bila dobrodošla.

• Njegov glas je dopirao do ljudskih srca, prelazio granice i spajao ljude različitih generacija i sredina.

• Njegov životni put bio je putnik – neprestano je služio ljudima i svojoj umetnosti, a na kraju ga je i njegov poslednji poziv života odveo na nebeska vrata oprosta.

Halidova dobrota, dostupnost i spremnost da pomogne drugima ostaju primer za buduće generacije. Njegov život nije bio samo muzika, već i stalni podsetnik na važnost ljudskosti, empatije i otvorenog srca.

Simbolika i kolektivni oproštaj

Ukop Halida Bešlića nije bio samo fizički čin, već i kolektivni ritual sećanja i zahvalnosti. Ljudi su delili svoja iskustva, sećanja na koncerte i susrete, i prisećali se njegovog osmeha i karaktera koji nikada nije bio sujetan ili hladan.

Sahrana je simbolizovala:

1. Kraj jednog izuzetnog života, ispunjenog muzikom i dobrotom.

2. Početak trajnog nasleđa koje živi kroz pesme i uspomene.

3. Podsetnik da su život i smrt prirodan tok, a dobrota i umetnost ono što ostaje večito.

Kada je poslednja zemlja prekrila tabut, mezar je postao mesto večnog počivališta, ali i simbol trajne veze između Halida Bešlića i svih onih koje je dotakao svojom muzikom i dobrotom. Njegov glas i dalje živi kroz pesme, sećanja i srca ljudi koji ga vole, a poruka ef. Velića podseća nas na suštinu – svi smo putnici, a Halid je samo prvi stigao na svoj večni put.

Njegova karijera i životna filozofija ostavljaju nasleđe: dobrota, poštovanje, skromnost i ljubav prema ljudima. Odlazak Halida Bešlića je kraj jednog poglavlja, ali i početak legendarnog sećanja koje će generacije prenositi dalje.

„Halide, hvala ti za sve note koje si nam ostavio, za sve suze i osmehe koje si nam darovao. Tvoja pesma nikada neće utihnuti.“