Incident u Vićenci – sukob na granici između potrebe za pomoći i opasnosti

Pitanje bezbednosti zdravstvenih radnika i izazova sa kojima se suočava moderno društvo često dospeva u žižu javnosti tek nakon šokantnih događaja. Upravo jedan takav incident, koji se nedavno odigrao u italijanskom gradu Vićenci, ponovo je otvorio brojne polemike. U centru pažnje našla se žena poreklom iz Srbije, čije se ponašanje, pod snažnim uticajem narkotika, pretvorilo u niz dramatičnih scena – od pokušaja krađe u lokalu, preko fizičkog napada u bolnici, pa sve do policijske intervencije.

Ovaj slučaj nije samo izolovana epizoda, već simptom šireg problema: rastuće nesigurnosti u zdravstvenim ustanovama, kao i neophodnosti da se društvo ozbiljno suoči sa posledicama zavisnosti i marginalizacije. Da bismo razumeli sve dimenzije događaja, potrebno je detaljno sagledati hronologiju, reakcije, ali i širi društveni kontekst koji stoji iza njega.

Početak incidenta – ulica Korso Paladio

Sve je počelo u ulici Korso Paladio, gde je osumnjičena žena, očigledno pod dejstvom narkotika, pokušala da izvrši krađu predmeta iz jednog lokala. Vlasnici bara brzo su reagovali i obavestili policiju. Dolazak patrole na lice mesta otkrio je da se radi o osobi u dezorganizovanom i uznemirenom stanju, što je već ukazivalo da je reč o mnogo ozbiljnijem problemu od same krađe.

Policajci su, umesto da je odmah privedu u stanicu, odlučili da je odvedu u bolnicu San Bartolo. Ova odluka bila je vođena humanim motivom – idejom da joj se pruži neophodna medicinska pomoć i obezbedi nadzor stručnjaka. Međutim, ono što je trebalo da bude početak procesa oporavka, pretvorilo se u novu eskalaciju nasilja.

Haos u bolnici

Tokom prijema u hitnoj službi bolnice, situacija je izmakla kontroli. Umesto smirivanja, došlo je do još većeg uznemirenja. Žena je naglo promenila ponašanje i postala agresivna. Prema svedočenjima, udarila je lekara po ruci, snažno ga gurnula i uputila pretnje medicinskoj sestri u trijaži.

Nervna tenzija kulminirala je kada je pacijentkinja podigla flašu sa čajem i bacila je ka jednom od lekara. Iako je promašila, jasno je da bi posledice mogle biti ozbiljne, s obzirom na brzinu i snagu kojom je flaša bačena.

Svedoci su ceo prizor opisali kao „scenu iz filma“. Umesto pacijentkinje kojoj je bila potrebna pomoć, zdravstveno osoblje suočilo se sa nepredvidivim napadačem.

Reakcija osoblja i policije

Iako iznenađeni i šokirani, članovi medicinskog tima uspeli su da zadrže prisebnost. U najkritičnijem trenutku ponovo je pozvana policija, koja je brzo intervenisala i obuzdala osumnjičenu. Njen haotičan i agresivan nastup potvrdio je prvobitne sumnje – radilo se o osobi pod uticajem narkotika, a navodno nije isključeno da je ranije bila umešana u slične incidente.

Na osnovu prikupljenih podataka, istraga se vodi u dva pravca:

• pokušaj krađe u lokalu na Korso Paladiu,

• napad i ugrožavanje bezbednosti medicinskog osoblja u bolnici San Bartolo.

Posledice po zdravstvene radnike

Napad na lekare i medicinske sestre u Italiji smatra se naročito ozbiljnim prekršajem. Oni su, već i bez ovakvih incidenata, svakodnevno izloženi velikom pritisku i stresu. Dodavanje fizičkih i verbalnih napada u njihovu svakodnevicu dodatno ugrožava i njihovu sigurnost i kvalitet pružene nege.

Prema istraživanju Sindikalne organizacije Nursind, svaka treća medicinska sestra u Italiji prijavila je da je tokom karijere doživela neki oblik nasilja na poslu – bilo verbalnog, bilo fizičkog. Ovakve brojke jasno pokazuju da problem nije izolovan, već sistemski.

Širi društveni kontekst

Ono što ovaj slučaj čini posebno značajnim jeste činjenica da prevazilazi granice same Italije. Naime, i u Srbiji se beleži porast nasilja nad zdravstvenim radnicima. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ističe da su i domaće bolnice sve češće poprišta sličnih incidenata, posebno u odeljenjima urgentne medicine.

Psiholozi upozoravaju da ovakvi događaji nisu samo kriminalni akti, već i ogledalo šireg društvenog problema. Kombinacija faktora kao što su:

1. upotreba narkotika,

2. hronični stres,

3. marginalizacija i socijalna isključenost,

može stvoriti plodno tle za nasilno ponašanje. Kada se ovakva ponašanja odvijaju u bolnicama, posledice nisu samo ugrožavanje osoblja, već i svih drugih pacijenata koji se tu nalaze.

Stručna mišljenja i predlozi

Stručnjaci sa Filozofskog fakulteta u Beogradu naglašavaju da rešenje ne može biti jednostrano. Potrebno je delovati na više frontova:

• prevencija zavisnosti kroz obrazovanje i socijalne programe,

• sigurnosni mehanizmi u bolnicama, poput obuke osoblja za postupanje u kriznim situacijama,

• timski rad sa policijom, gde bi se povećala brza dostupnost organa reda u slučaju incidenta,

• psihološka podrška zaposlenima, jer su oni često traumatizovani nakon nasilnih događaja.

Perspektiva lokalne zajednice

Za stanovnike Vićence, ceo događaj predstavlja gorak podsetnik da se svakodnevica može promeniti u trenu. Umesto rutinskog jutra, bolnica San Bartolo postala je scena opasnog incidenta. Srećom, niko od zdravstvenih radnika nije ozbiljno povređen, ali sama činjenica da su bili na meti agresije ostavila je snažan psihološki trag.

Mnogi građani ističu da su zdravstveni radnici heroji koji svakodnevno pomažu ljudima u najtežim trenucima. Upravo zato je neprihvatljivo da budu izloženi nasilju, pogotovo kada dolazi od onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Slučaj srpske državljanke u Vićenci pokazuje koliko je tanka linija između pacijenta u nevolji i potencijalne opasnosti po društvo. Narkotici, marginalizacija i psihološki pritisak mogu pretvoriti osobu koja traži pomoć u izvor ozbiljne pretnje.

Jedna stvar ipak ostaje jasna: zdravstveni radnici moraju imati snažnu institucionalnu i društvenu podršku. Oni su na prvoj liniji borbe ne samo protiv bolesti, već i protiv posledica socijalnih i psiholoških poremećaja modernog društva.

Ako želimo da sprečimo da se slični incidenti ponavljaju, neophodno je:

• jačati preventivne programe protiv narkomanije,

• osnaživati sigurnosne protokole u bolnicama,

• pružiti kontinuiranu psihološku podršku zaposlenima u zdravstvu.

Na kraju, ovaj događaj iz Vićence treba da posluži kao upozorenje i Italiji i Srbiji, ali i širem evropskom društvu: bezbednost onih koji spašavaju živote mora biti apsolutni prioritet.