„Bilo bi mnogo glupo da mi podcenimo stvaranje vojnog saveza između Prištine-Zagreba i Tirane, i pri tome, svakog meseca pozivaju Sofiju da im se pridruži. Priština-Tirana-Zagreb, to je vojna osovina“, kazao je večeras predsednik Srbije.
Savremeni izazovi i vojna politika Srbije
U vremenu globalnih neizvesnosti i regionalnih tenzija, bezbednost i vojna spremnost postaju centralna tema mnogih političkih govora. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratio se javnosti sa nizom snažnih poruka koje oslikavaju aktuelnu poziciju Srbije u kontekstu međunarodnih odnosa, ali i unutrašnjih reformi koje se tiču sektora odbrane. Njegove izjave odražavaju kombinaciju strateškog opreza, odlučnosti u jačanju vojne moći i naglašene privrženosti državnom suverenitetu.
Predsednik se osvrnuo na potencijalne vojne saveze u regionu, posebno ukazujući na osovinu Priština–Tirana–Zagreb, kao i na pokušaje da se u tu formaciju uključi i Sofija, što je okarakterisao kao ozbiljnu bezbednosnu dinamiku koju Srbija ne sme da ignoriše.
Vojne promene, regionalna osovina i nacionalni interes
1. Nova regionalna vojna osovina – strateška zabrinutost
Predsednik Vučić otvoreno je govorio o stvaranju, kako je naveo, regionalnog vojnog saveza između Prištine, Tirane i Zagreba, uz konstantne pozive Bugarskoj da se priključi. U njegovim rečima:
-
„Priština–Tirana–Zagreb, to je vojna osovina.“
-
„Bilo bi mnogo glupo da podcenimo to što se događa.“
Prema njegovoj oceni, ova geopolitička konfiguracija ukazuje na to da pojedine zemlje u regionu percipiraju Srbiju kao potencijalnu pretnju, iako je ona, kako navodi, okružena NATO članicama i realno ne ugrožava nikoga. Uprkos tome, predsednik insistira na neophodnosti spremnosti:
„Mi moramo da budemo spremni da sačuvamo svoju zemlju.“
2. Modernizacija i digitalizacija Vojske Srbije
U drugom segmentu obraćanja, predsednik je govorio o obimnoj modernizaciji Vojske Srbije, navodeći da je prethodnih meseci uložen veliki napor kako bi se:
-
Oprema obnovila,
-
Vojnici dodatno obučili,
-
Vojska organizovala po savremenim standardima.
Jedan od najvažnijih aspekata jeste prelazak na digitalni model odbrane, koji Vučić poredi sa izraelskom vojnom doktrinom. Kako je istakao:
„Ići ćemo na stvaranje onoga što je Izrael uspeo da napravi – to je digitalna armija, program ili platforma.“
Ova izjava ukazuje na ambiciju Srbije da koristi najnovije tehnologije za unapređenje svojih odbrambenih sposobnosti, u cilju zaštite suvereniteta i nezavisnosti.
3. Najava vojne parade – pokazivanje snage narodu
Poseban akcenat stavljen je na planiranu vojnu paradu u septembru, čiji je cilj da građanima predstavi realnu vojnu snagu Srbije. Vučić je najavio da će 12. i 13. ili 19. i 20. septembra javnosti biti prikazano:
-
Oružje i tehnika koju Srbija poseduje,
-
Sistemi koji su do sada bili tajni,
-
„Ono što smo krili i svakovrsnim kanalima dopremali.“
Parada će biti, prema njegovim rečima, manifestacija patriotizma i državne čvrstine, ali i način da se građanima pruži uvid u ono što je do sada bilo deo vojnih tajni.
4. Povećanje vojne snage – lekcija iz istorije
Vučić je podsetio da se Srbija ne sme naći u istoj poziciji kao tokom 1995. i 1999. godine, aludirajući na tragične momente u novijoj istoriji. Zato je, kako kaže:
-
„Naša snaga mora da bude mnogo veća.“
-
„Niko nas neće pitati zašto nismo bili spremni kad dođe drugo poluvreme.“
Time se implicira da Srbija ne može sebi da dopusti slabost, jer bi to u slučaju krize moglo imati ozbiljne posledice po državni integritet i slobodu.
5. Politika nezavisnosti i lična zakletva
Vučić je posebno naglasio da vodi politiku koju narod želi:
„Samostalna, nezavisna i pravična politika za Srbiju.“
U kontekstu stranih pritisaka, podvukao je svoju ličnu posvećenost zemlji:
-
„Nikada neću Srbiju da izdam. Zakleo sam se na Ustav i na Jevanđelje.“
-
„Srbija je moj život.“
Ova poruka ukazuje na lični ton predsednikovih izjava, koje se često obraćaju ne samo racionalnom, već i emocionalnom osećaju građana o identitetu i državnom interesu.
Srbija između izazova i odlučnosti
Predsednik Vučić kroz svoje izjave jasno prenosi poruku da se Srbija nalazi u trenutku kada mora strateški promišljati o sopstvenoj ulozi u regionu i svetu. U vremenu kada se, kako kaže, „igra drugo poluvreme na svetskoj pozornici“, njegova poruka glasi:
-
Srbija mora biti spremna.
-
Mora biti jaka, moderna i digitalizovana.
-
Iznad svega – mora biti neosvojiva.
U tom duhu je i njegova poznata rečenica:
„Srbija će da bude neosvojiva i uvek nepokorena tvrđava za svakog osvajača.“
Ali uz to dodaje i sledeće:
„Nikada nećemo odapeti ni strelu prvi. Mi smo miroljubiva zemlja.“
Time se jasno pozicionira politika balansa – odbrambena snaga bez ofanzivne pretnje, spremnost bez agresije, i patriotizam bez izolacije. Ovo jeste poruka snage, ali i poruka odgovornog liderstva koje želi da očuva mir, ali ne po cenu ranjivosti.
