Poziv na zabranu prenosa borbi preko medija i pojačan inspekcijski nadzor.
Borba protiv borbi – Zaštita životinja kao pitanje savjesti i zakona
U savremenom društvu, gde se sve češće naglašavaju vrednosti poput empatije, pravde i poštovanja prema životinjama, Federacija Bosne i Hercegovine suočava se s ozbiljnim izazovom: da li će tradicija u kojoj se vrši nasilje nad životinjama biti nadjačana zakonima i savremenom svešću?
Na tu dilemu direktno je ukazao Sanel Kajan, zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, koji je pokrenuo inicijativu za zabranu korida i svih drugih borbi životinja. Njegova inicijativa ima višeslojnu važnost – ona nije samo pravna, već i moralna, kulturna i civilizacijska.
U vremenu kada mnoge države pojačavaju napore u borbi protiv zlostavljanja životinja, ova inicijativa predstavlja pokušaj da se Bosna i Hercegovina jasno pozicionira na strani humanosti i zaštite slabijih bića, čije patnje često prolaze nevidljivo, opravdane običajem, tradicijom ili zabavom.
Šta predlaže Sanel Kajan i zašto je to važno
Ključne tačke inicijative
Inicijativa koju je pokrenuo Sanel Kajan upućena je Vlada Federacije BiH, a njene glavne tačke su:
-
Potpuna zabrana organizacije borbi životinja, uključujući koride i druge oblike nasilnog nadmetanja.
-
Zabrana prenosa takvih događaja putem televizije, internetskih portala i društvenih mreža, bilo da je reč o direktnom prenosu ili snimcima.
-
Pojačani inspekcijski nadzor svih događaja na kojima se mogu pojaviti elementi zlostavljanja životinja.
-
Strogo sankcionisanje organizatora, promotera i svih aktera uključenih u ove priredbe.
Kajan navodi da ovakve borbe, iako su na papiru već zabranjene zakonima, u praksi se održavaju redovno, uz često otvoreno medijsko izveštavanje i prisustvo velikog broja gledalaca.
Zakon postoji – ali se ne primenjuje
Zakon o zaštiti i dobrobiti životinja BiH i Zakon o veterinarstvu FBiH već sadrže odredbe koje zabranjuju zlostavljanje, mučenje i eksploataciju životinja, posebno kada se to vrši radi zabave, profita ili javnih nastupa.
Međutim, prema Kajanovim rečima, ove odredbe ostaju mrtvo slovo na papiru, jer se:
-
Borbe bikova i dalje masovno organizuju, naročito u ruralnim i rubnim delovima Federacije,
-
Vlasti često ne reaguju, ili to čine selektivno,
-
Mediji prenose ove događaje kao da su kulturni fenomen, zanemarujući njihovu etičku i pravnu neprihvatljivost.
“Ono što je protivzakonito ne sme postajati deo ‘narodne tradicije’ zato što zabavlja publiku,” kaže Kajan, dodajući da se pravo na zabavu ne može graditi na patnji živih bića.
Zašto su borbe životinja problematične – širi kontekst
1. Etika i moral: nasilje kao spektakl
Borbe životinja – bilo da se radi o bikovima, psima ili drugim vrstama – pretvaraju nasilje u zabavu. Publika dolazi da gleda kako se životinje međusobno povređuju, često podstaknute dresurom, glađu ili drugim oblicima prinude.
Takvo ponašanje:
-
Negira osnovna prava životinja na bezbedan i dostojanstven život,
-
Normalizuje nasilje kao deo društvene zabave,
-
Šalje poruku mladima da je patnja „u redu“ ako se uklapa u tradicionalni okvir.
2. Zakonski aspekt: kršenje propisa
Kajan ističe da su ovakve manifestacije direktno suprotstavljene važećem zakonodavstvu, koje zabranjuje svaki oblik:
-
Nepotrebne patnje životinja,
-
Zloupotrebe životinja radi profita ili zabave,
-
Učestvovanja u organizaciji nasilnih priredbi u kojima životinje rizikuju život ili zdravlje.
Zakon takođe predviđa sankcije, ali kako kaže Kajan – “nema sistemske volje da se zakon sprovodi.”
3. Uloga medija: promocija nasilja
Jedan od najvažnijih zahteva u Kajanovoj inicijativi jeste zabrana prenosa borbi životinja putem medija. On upozorava da:
-
Emitovanje snimaka normalizuje nasilje,
-
Promoviše borbe kao društveno prihvatljiv spektakl,
-
Otežava bilo kakvu edukaciju javnosti o pravima životinja.
“Nije dovoljno da borbe budu nelegalne – one moraju nestati iz javnog prostora. U suprotnom, šaljemo poruku da je zakon samo forma bez suštine,” poručuje Kajan.
Kako sprovesti promene – predlozi iz inicijative
Kajan traži konkretne institucionalne korake:
-
Izrada preciznih i obavezujućih podzakonskih akata kojima bi se zabranila ne samo borba, već i sve pripremne radnje – kao što su treninzi i oglašavanja.
-
Pojačan rad veterinarskih i inspekcijskih službi koje bi delovale preventivno i kažnjavale sve organizatore.
-
Uključivanje obrazovnih ustanova i medija u kampanje za zaštitu životinja, kroz edukaciju i promociju nenasilnih vrednosti.
Uloga društva – građani kao saveznik promene
Promene ovog tipa ne mogu se osloniti isključivo na političku volju – potrebna je i društvena podrška, posebno u zajednicama koje tradicionalno praktikuju ovakve događaje.
Građani imaju ključnu ulogu:
-
Da prijavljuju organizaciju borbi,
-
Da odbijaju da prisustvuju ili učestvuju u sličnim manifestacijama,
-
Da podrže zakone koji štite prava životinja, čak i ako se time remeti „tradicija“.
Kao što Kajan ističe:
“Zabrana borbi nije napad na kulturu – to je korak ka civilizaciji.”
Empatija kao novi temelj zakonodavstva
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada Bosna i Hercegovina sve češće raspravlja o pitanjima ljudskih prava, društvenog razvoja i evropskih vrednosti. U tom kontekstu, prava životinja ne mogu ostati po strani.
Kajanova inicijativa nije samo pravni dokument – ona je poziv na etiku, savest i kolektivnu odgovornost.
Ako se usvoji:
-
Pokazaće da BiH može uskladiti zakonodavstvo sa savremenim vrednostima,
-
Poslaće snažnu poruku protiv institucionalnog zlostavljanja,
-
Postaće prekretnica u pristupu društvu koje ne toleriše nasilje nad slabijima – ni radi profita, ni radi zabave.
Borba za prava životinja u ovom slučaju nije simbolična – to je stvarni test društvene zrelosti. A odgovor na taj test, više nego ikada, zavisi od toga da li će zakon i moralna svest ići ruku pod ruku.
