Kako je 160.000 KM nestalo u pet minuta na TikTok “bitki”?
U vremenu kada građani Bosne i Hercegovine sve teže sastavljaju kraj s krajem zbog stalnog rasta cena osnovnih potrepština, goriva i hrane, u digitalnom svetu desio se događaj koji je izazvao brojne reakcije. Naime, tokom samo pet minuta, neverovatnih 160.000 KM (približno 80.000 evra) potrošeno je na besmislenu “bitku” između dvojice popularnih TikTok kreatora – Sanela Patka i Zehrudina Nadarevića, poznatog kao Huda Company.
TikTok duel koji je šokirao javnost
Ovaj virtualni okršaj privukao je hiljade gledalaca koji su masovno slali virtuelne poklone, poput ruža, lavova i drugih animiranih darova, omogućavajući dvojici influensera da u rekordnom roku zarade ogroman iznos novca. Pobednik duela bio je Huda, čiji je tim sa oduševljenjem proslavio ovaj neočekivani trijumf.
Iako ovakvi “TikTok obračuni” nisu novost, ono što ovaj slučaj čini posebno kontroverznim jeste trenutni ekonomski kontekst. Dok se širom Bosne i Hercegovine organizuju bojkoti zbog previsokih cena proizvoda u marketima, roditelji se suočavaju s problemima u nabavci školskog pribora, a mnogi jedva uspevaju da plate račune, neko je u samo pet minuta potrošio više od 160.000 KM na digitalne animacije.
Ko su ljudi koji finansiraju ovakve sadržaje?
Postavlja se ključno pitanje – da li zaista živimo u društvu u kojem je važnije podržati influensere u besmislenom nadmetanju nego pomoći onima kojima je pomoć zaista potrebna? Umesto da taj novac bude usmeren ka siromašnim porodicama, bolesnoj deci ili stipendijama za talentovane studente, on je završio kao deo jedne digitalne igre bez realne vrednosti.
I dok će neki reći da su Patak i Huda samo iskoristili sistem koji im to omogućava, pravo pitanje je – ko su ljudi koji ovako olako troše velike sume novca? Umesto da se finansiraju humanitarni projekti, male firme koje se bore za opstanak ili edukativne inicijative, deo javnosti očigledno bira da investira u internet zabavu.
Promena vrednosti u digitalnom dobu
Ovaj slučaj još jednom pokazuje kako su društvene mreže promenile percepciju novca, truda i rada. Nekada su se cenili trud, znanje i kreativnost, dok danas više profita donosi kreiranje trivijalnih sadržaja i zabava za široku publiku.
Umesto ulaganja u nešto što može imati dugoročnu vrednost, današnji trendovi pokazuju da je isplativije ulagati u kratkotrajne senzacije. To dovodi do dubljeg problema – šta to govori o društvu i njegovim prioritetima?
Zaključak
Iako se može reći da je svaki pojedinac slobodan da troši svoj novac kako želi, ostaje pitanje moralne odgovornosti i vrednosti koje društvo promoviše. Da li će buduće generacije ceniti trud i rad, ili će inspiraciju tražiti u lakom i brzom zarađivanju kroz praznu digitalnu zabavu? Ovaj slučaj je samo još jedan pokazatelj koliko su društvene mreže redefinisale način na koji vrednujemo sadržaj, trud i uspeh.
