Nele Karajlić je jedno od najpoznatijih imena jugoslovenske i balkanske muzičke i kulturne scene. Iako je stekao veliku popularnost kao jedan od ključnih članova legendarne sarajevske emisije Top lista nadrealista i autor serije Složna braća, njegov interes i rad se ne završavaju na televiziji i muzici. Danas, kao pisac i muzičar, Karajlić se fokusira na nove projekte, posebno u oblasti književnosti, a njegova poslednja želja je da ekranizuje svoju knjigu “Solunska 28”. U razgovoru sa novinarima, on je podelio svoja razmišljanja o muzici, promenama u industriji, svom životnom putu, i planovima za budućnost.
Evolucija muzike i opadanje dominacije rokenrola
Karajlić je započeo razgovor sa novinarima govoreći o velikim promenama koje su se desile u svetu muzike. On ističe da je rokenrol, koji je nekada bio dominantni faktor u životima mnogih generacija, polako prestao da bude takav uticaj. Rokenrol je u prošlim vremenima od svojih fanova tražio da se iznova definišu i promene svoj način života, ali u današnjem svetu to više nije slučaj. Danas, muzičke forme koje preplavljuju koncertne sale uključuju elektropop i druge žanrove, a rokenrol se postepeno povlači u muzejsku sferu.
On dodaje da je vrlo brzo shvatio da je rokenrol u opadanju i da je, u tom kontekstu, prešao u književnost. Smatra da književnost nikada neće izumreti jer će trajati onoliko dugo koliko traje čovekovo postojanje. Ovaj pogled na književnost kao trajnu formu umetnosti daje mu uverenje da je njegov prelazak iz muzike u pisanje pravi korak.
Muzički ukus i njegov odnos prema novim žanrovima
Karajlić je tokom intervjua bio vrlo iskren o svojoj percepciji savremene muzike. Iako nije oduševljen novokomponovanim žanrovima, on poštuje trud svakog umetnika, pa čak i ako ne može da podnese da sluša njihove pesme. Na primer, muzičarka Prijovićka ili svetska zvezda Taylor Swift ne traže od svojih fanova da žive njihove živote, za razliku od rock zvezda prošlih decenija. Bijelo dugme i Rolling Stones, na primer, bili su mnogo više od muzike – oni su bili način života, “way of life”, za sve one koji su ih pratili i poistovećivali se sa njihovim životima i vrednostima.
Ovaj kontrast između tadašnje rock scene i današnje pop muzike, prema njegovim rečima, jasno pokazuje kako se publika menja i kako se način konzumiranja muzike transformiše. Ipak, to ne znači da danas ne postoje popularni umetnici koji pune dvorane, kao što je to bio slučaj sa Nele Karajlićem i njegovim kolegama pre 40 godina. On veruje da će popularnost novih umetnika, poput Prijovićke, trajati dokle god publika bude uživala u njihovim pesmama. Ipak, postavlja pitanje – šta će se dešavati sa njihovom popularnošću za četiri decenije.
Sarajevo i Beograd: Karajlićevi koreni i povezivanje sa prijateljima
U razgovoru o svom životu, Karajlić je sa osmehom otkrio šta mu najviše nedostaje iz Sarajeva. On šali da mu “više ništa iz Sarajeva ne treba” otkako je u Beogradu otvorena ćevabdžinica. Ipak, on naglašava da je često u kontaktu sa prijateljima iz Sarajeva, naročito sa kolegama iz emisije Top lista nadrealista. Tih kontakata, kaže, ima i u vezi sa poslovima i tužnim situacijama.
Sarajevo mu, kaže, mnogo znači, ali i Beograd je postao njegov drugi dom. Karajlić je već dugo stanovnik Beograda, a interesantno je da se najviše Sarajevo nalazi van BiH, u Toronto, Beču, Australiji i Švedskoj. Tamo, kako kaže, žive mnogi ljudi koje zna, i koji mu pomažu da se oseća povezanim sa gradom, iako u njemu već dugo ne živi.
Planovi za budućnost: Serija “Solunska 28”
Iako je već ostvario mnogo toga tokom svoje karijere, Karajlić priznaje da nije sve postigao. Jedan od njegovih velikih ciljeva u budućnosti je ekranizacija njegove knjige “Solunska 28”. Karajlić veruje da bi serija temeljena na ovom delu bila nešto novo na regionalnim televizijama, i da bi se mogla dopasti širokoj publici, baš kao što je to slučaj sa samom knjigom. On se nada da će imati priliku da tu seriju snimi u narednih 30 godina, koliko još planira da živi i stvara.
Njegov optimizam i ambicije pokazuju da Karajlić i dalje ima mnogo planova i želja za budućnost, kao i da nije zadovoljan samo s onim što je postigao u prošlosti.
Nele Karajlić je umetnik koji je kroz godine proveo u središtu muzičkog i kulturnog života Balkana. Njegovo razmišljanje o promenama u industriji muzike, prelasku sa rokenrola na književnost i želji da doprinese novim projektima, pokazuje duboku refleksiju o muzičkoj evoluciji i umetničkoj trajnosti. Iako se promenio način na koji publika konzumira umetnost, Karajlić veruje da kvalitet i umetnička vrednost uvek pronalaze svoj put. Njegovi planovi za budućnost, uključujući ekranizaciju Solunske 28, pokazuju da i dalje ima veliku strast prema novim projektima i da se neće zaustaviti na prošlim uspesima.
