Izraelski premijer Benjamin Netanyahu optužio je Iran rekavši da cilja bolnicu iz koje pacijenti ne mogu pobjeći u potrazi za sigurnošću, očigledno zaboravljajući patnju i stradanja desetina hiljada Palestinaca u Gazi koja je razorena upravo izraelskim raketama.
Geopolitička previranja i poruke izraelskog premijera
U svetlu nedavnih sukoba na Bliskom istoku, izraelski premijer Benjamin Netanyahu obratio se javnosti ispred bolnice Soroka u Beershebi, koja je prethodno bila pogođena iranskim projektilom. Njegovo obraćanje bilo je prožeto snažnim političkim porukama, emocionalnim momentima i otvorenom podrškom Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije njihovom tadašnjem predsedniku, Donaldu Trumpu.
Govoreći u veoma osetljivom trenutku, Netanyahu je istakao ključnu ulogu SAD-a u regionalnim pitanjima bezbednosti i izrazio duboko poverenje u Trampovo liderstvo. Istovremeno, pokušao je da opravda izraelske vojne akcije, prebacujući teret odgovornosti na protivničku stranu i crtajući oštru razliku između, kako je rekao, demokratskih vrednosti Izraela i navodne barbarske prakse njegovih neprijatelja.
Političke poruke, lična patnja i moralna distinkcija
1. Poverenje u Sjedinjene Američke Države
Jedan od centralnih elemenata Netanyahujevog obraćanja bilo je jasno i nedvosmisleno izražavanje podrške američkom predsedniku Donaldu Trumpu. U više navrata je naglasio:
“Predsednik Trump će učiniti ono što je najbolje za Ameriku.”
Ovim rečima, izraelski premijer pokušao je da potvrdi stabilnost savezništva dve države, ali i da izrazi poverenje u strateške odluke američke administracije, čak i kada su te odluke često bile predmet međunarodnih kontroverzi. Pritom je Trumpa opisao sledećim rečima:
-
izvanredan prijatelj
-
izvanredan svetski lider
-
izvanredan prijatelj Izraela i jevrejskog naroda
Ovakve izjave nisu slučajne. One su deo šire diplomatije podrške i političkog signaliziranja kako domaćoj, tako i međunarodnoj publici. Netanyahu ovim ne samo da želi da učvrsti saveznički odnos s Amerikom, već i da pošalje poruku da se njegova politika oslanja na globalne sile, naročito one koje dele izraelske interese.
2. Cena rata i lične žrtve
U pokušaju da ljudizuje situaciju i prikaže rat ne samo kao geopolitički već i lični problem, Netanyahu je u govoru uneo i elemente ličnog bola:
“I moja porodica je patila. Moj sin je dva puta morao otkazati venčanje.”
Ova izjava ima za cilj da pokaže da ni najviši državni funkcioneri nisu imuni na posledice sukoba. Time želi da podstakne empatiju, i da prenese poruku kako rat pogađa sve slojeve društva – od običnih građana do političke elite. Ipak, mnogi ovu vrstu narativa tumače i kao pokušaj da se skrene pažnja sa šire slike stradanja u regionu, naročito na teritorijama koje se nalaze pod izraelskom vojnom akcijom.
3. Napad na civile i moralna razlika među stranama
Jedan od najkontroverznijih delova obraćanja bio je komentar o iranskim raketnim napadima:
“Rakete ciljaju bolesnu decu i bebe.”
Ova izjava je dodatno dramatizovana kada je premijer rekao da “niko nije imun”, implicirajući da ni najranjiviji – kao što su pacijenti u bolnicama – nisu pošteđeni nasilja.
U tom kontekstu, Netanyahu je izneo oštru kritiku svojih neprijatelja:
“Oni pucaju na bolnice gde ljudi ne mogu pobeći od opasnosti. To je razlika između funkcionalne demokratije i ubica.”
Ovakav narativ ima jasnu funkciju: dehumanizovati neprijatelja i ojačati moralnu poziciju sopstvene strane. Ipak, ono što izaziva kontroverzu jeste način na koji je upotrebljen pojam funkcionalne demokratije.
U političkom kontekstu Bliskog istoka, ova fraza može biti višeslojna i potencijalno licemerna – naročito kada se uzme u obzir da se istovremeno spominju i vojne operacije koje, prema mnogim međunarodnim izveštajima, uključuju napade na civilne ciljeve u Gazi, uključujući:
-
bolnice
-
porodilišta
-
centre za raspodelu humanitarne pomoći
Takve aktivnosti su predmet međunarodne osude i potencijalno kršenje međunarodnog humanitarnog prava, bez obzira na retoriku o demokratiji i zakonitosti.
Lista ključnih poruka i strategija u govoru
Da bismo bolje razumeli strukturu i ciljeve Netanyahujevog obraćanja, možemo identifikovati nekoliko osnovnih strategija koje je koristio:
-
Personalizacija sukoba – kroz prikaz porodične patnje.
-
Delegitimizacija protivnika – označavanjem iranskih snaga kao “ubica”.
-
Podrška saveznicima – izražavanje poverenja u Trumpa i SAD.
-
Apel na emocije javnosti – korišćenjem priča o bolesnoj deci.
-
Moralna distinkcija – insistiranje na razlici između demokratije i agresora.
Ove retoričke tehnike imaju za cilj da osnaže domaću podršku, održe međunarodne saveze, ali i potkopaju legitimnost protivničkih aktera na svetskoj sceni.
Reči koje odražavaju složenost sukoba
Govori političkih lidera u trenucima krize često nisu puko iznošenje činjenica – oni su pažljivo konstruisani alati propagande, diplomatske strategije i psihološkog uticaja. Netanyahu je u svom obraćanju iskoristio sve ove komponente kako bi izgradio narativ o Izraelu kao žrtvi, SAD-u kao osloncu, i neprijateljima kao brutalnim akterima bez morala.
Međutim, važno je postaviti i pitanja o konzistentnosti tog narativa. Kada se koristi termin poput “funkcionalna demokratija” u kontekstu izraelskih vojnih akcija koje uključuju civilne mete, mnogi analitičari ukazuju na diskrepanciju između retorike i stvarnosti.
U konačnici, ovaj govor je još jedan primer kako se kroz pažljivo oblikovanu javnu poruku pokušava uticati na mišljenje kako domaće, tako i međunarodne javnosti. I dok Netanyahu uspešno mobilizuje podršku određenih krugova, mnogi drugi ostaju skeptični prema moralnoj ispravnosti i zakonitosti izraelskih poteza u složenom i krvavom bliskoistočnom kontekstu.
