Ništa od prekida napada: Zelenski odbio Putinov i Trampov plan

Putin je nudio zamrzavanje frontova u drugim regionima u zamenu za ukrajinsko povlačenje sa istoka.

Zamrznuti frontovi ili očuvanje teritorije: Ukrajina između pritisaka i sopstvene odluke

U aktuelnom geopolitičkom trenutku, situacija u istočnoj Evropi ostaje jedan od ključnih izazova međunarodne politike. Rat u Ukrajini ne samo da oblikuje odnose između Kijeva i Moskve, već direktno utiče i na dinamiku u okviru NATO-a, Evropske unije i šireg međunarodnog sistema. Nedavni događaji ponovo su pokazali koliko su stavovi vodećih svetskih lidera međusobno suprotstavljeni i koliko je kompleksno doći do bilo kakvog trajnog rešenja.

Prema navodima iz više izvora, Vladimir Putin je izneo predlog koji bi podrazumevao zamrzavanje borbi na pojedinim frontovima u zamenu za ukrajinsko povlačenje iz Donbasa. S druge strane, Volodimir Zelenski je odlučno odbio da prihvati bilo kakav plan koji podrazumeva odricanje od teritorija. Ovaj stav podržali su i brojni evropski zvaničnici, ukazujući da bi svako povlačenje predstavljalo ozbiljan presedan i otvorilo vrata za buduće ruske ofanzive.

Da bi se bolje razumela celina događaja, potrebno je detaljno sagledati ponudu Moskve, reakcije Kijeva i ulogu drugih globalnih aktera, pre svega Donalda Trampa, kao i implikacije koje ovakav razvoj situacije može imati na širu međunarodnu bezbednost.

Putinov predlog – zamrznuti frontovi kao „kompromis”

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je koncept koji bi formalno izgledao kao mirovni plan. Njegova ideja bila je sledeća: ukoliko bi se Ukrajina povukla iz Donjecke i Luganske oblasti, Rusija bi zauzvrat pristala da zamrzne sukobe na drugim linijama fronta, posebno u regionima Hersona i Zaporožja.

Ovaj predlog, u teoriji, mogao bi se predstaviti kao korak ka deeskalaciji. Međutim, on u suštini znači da bi Kijev morao da se odrekne ključnih teritorija na istoku zemlje, koje imaju ne samo vojni, već i politički, kulturni i ekonomski značaj.

• Donbas, odnosno područje Donjecka i Luganska, odavno je srce ukrajinske industrije i jedno od strateški najvažnijih područja zemlje.

• Povlačenje sa tih teritorija ne bi samo oslabilo Ukrajinu ekonomski, već bi i narušilo moral vojske i građana.

• Uz to, takav potez bi poslao poruku da se granice mogu menjati silom, što bi bilo u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Putinov predlog se, dakle, može posmatrati više kao pokušaj da se legitimizuje već postignuto osvajanje nego kao stvarni mirovni gest.

Reakcija Zelenskog – odbrana Donbasa po svaku cenu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je više puta da Ukrajina neće pristati na gubitak Donbasa. Njegova poruka bila je jasna: “Ako se danas povučemo iz Donbasa – iz naših utvrda, sa terena i uzvišenja koja držimo – sutra ćemo otvoriti vrata za novu rusku ofanzivu.”

Ova izjava naglašava nekoliko bitnih aspekata:

1. Vojni značaj Donbasa – ukrajinska vojska trenutno kontroliše važne tačke, uključujući utvrđenja i položaje sa kojih može braniti ostatak teritorije.

2. Psihološki i simbolički značaj – povlačenje bi se u javnosti doživelo kao izdaja i znak slabosti, što bi ozbiljno ugrozilo poverenje građana u vlast.

3. Politički okvir – svaki dogovor mora da prođe kroz ukrajinski parlament, gde bi predlog o povlačenju verovatno naišao na snažan otpor.

Drugim rečima, za Zelenskog povlačenje iz Donbasa ne predstavlja opciju, već crvenu liniju preko koje ne može ići.

Uloga Donalda Trampa

Dodatnu težinu čitavoj situaciji dala je činjenica da je u razgovore uključen i bivši američki predsednik Donald Tramp. Nakon susreta sa Putinom na Aljasci, Tramp je održao telefonski razgovor sa Zelenskim koji je trajao više od sat i po vremena.

Tokom tog razgovora, Tramp je navodno preneo da bi mir mogao biti postignut relativno brzo ako Ukrajina prihvati Putinove uslove. Čak je i list „Njujor Tajms“ preneo da Tramp vidi ovaj plan kao realnu šansu da se borbe obustave.

Ova situacija otvorila je nekoliko važnih pitanja:

• Koliko je Tramp spreman da ide u pravcu kompromisa sa Moskvom, čak i po cenu ukrajinskog teritorijalnog integriteta?

• Kako će NATO i evropski saveznici reagovati na ovakav stav jednog od ključnih američkih političara?

• Da li bi takav dogovor, umesto da donese mir, zapravo stvorio uslove za novi konflikt u budućnosti?

Za sada je poznato da se planira sastanak Trampa i Zelenskog u Beloj kući, uz moguće prisustvo evropskih lidera. Međutim, nije jasno da li će ovaj susret doneti bilo kakvu konkretnu promenu u stavovima.

Evropski stavovi – teritorijalni integritet kao osnova

Dok Moskva i Tramp govore o kompromisu, većina evropskih lidera zauzela je nepomirljiv stav. Njihova glavna poruka je da se u bilo kakvom mirovnom dogovoru mora poštovati teritorijalni integritet Ukrajine.

Evropske države u više navrata isticale su sledeće principe:

• Granice u Evropi ne mogu biti menjane silom.

• Svaki mirovni dogovor mora da uključuje Kijev kao ravnopravnog partnera.

• Ukrajina ne sme biti prinuđena da se odrekne svojih provincija u zamenu za privremeni mir.

Na taj način, evropske prestonice jasno su stavile do znanja da ne podržavaju ideju o povlačenju iz Donbasa i da bi takav potez bio opasan presedan.

Šira slika – implikacije predloga

Ako se posmatra iz šire perspektive, Putinov predlog i Trampova podrška tom planu mogu imati ozbiljne posledice:

• Za Ukrajinu – gubitak Donbasa značio bi trajnu štetu po teritorijalni integritet i verovatno urušavanje unutrašnje političke stabilnosti.

• Za Rusiju – ovakav dogovor bi značio faktičko priznanje osvojenih teritorija, čime bi se Moskva osnažila u daljim pregovorima.

• Za Evropu – usvajanje plana oslabilo bi međunarodno pravo i otvorilo vrata novim secesionističkim težnjama širom kontinenta.

• Za svet – stvorio bi se opasan presedan gde velike sile mogu silom menjati granice manjih država, što bi podrilo globalni poredak.

Aktuelna diplomatska dešavanja još jednom su pokazala koliko je rat u Ukrajini kompleksan i koliko su stavovi ključnih aktera udaljeni jedni od drugih.

S jedne strane, Putin nastoji da učvrsti dobitke koje je Rusija ostvarila, nudeći zamrzavanje sukoba u zamenu za ustupke Ukrajine. S druge strane, Zelenski jasno naglašava da nema govora o povlačenju iz Donbasa, jer bi to značilo otvaranje puta za nove ofanzive i dugoročno slabljenje države.

U ovaj proces umešao se i Donald Tramp, nudeći podršku planu koji mnogi u Evropi i Kijevu smatraju neprihvatljivim. Međutim, bez obzira na stavove pojedinih lidera, ono što ostaje nepromenljivo jeste činjenica da se međunarodne granice ne smeju menjati silom.

Na kraju, jedini održiv put ka miru jeste onaj koji poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, uz jasnu garanciju da nijedna zemlja ne može biti primorana da se odrekne svojih provincija zarad prividnog mira. Dok se to ne postigne, razgovori poput ovih ostaju samo još jedan dokaz koliko je dalek put do stvarne stabilnosti u regionu.