Požari u Crnoj Gori ne jenjavaju, a stanje se pogoršalo u nikšićkoj opštini, naročito na području Petrovića, zbog čega je angažovana i pomoć iz vazduha. Iz Direktorata za zaštitu i spasavanje kažu da je javljau i “podzemni požari” koji se sami aktiviraju kako temperature rastu.

Požari u Crnoj Gori – borba sa vatrenom stihijom i međunarodna pomoć

U poslednjim danima Crna Gora suočava se sa jednim od najvećih izazova u svojoj novijoj istoriji kada je u pitanju zaštita prirode i bezbednost građana – šumski požari koji ne jenjavaju. Vatra je zahvatila više opština, a najteža situacija zabeležena je u nikšićkoj opštini, posebno u okolini Petrovića, dok se i glavni grad, Podgorica, našao pod ozbiljnom pretnjom.

Kako navode nadležni iz Direktorata za zaštitu i spasavanje, ono što dodatno otežava stanje jesu takozvani „podzemni požari“, koji se aktiviraju usled visokih temperatura, pa vatrogasne službe moraju da se bore i sa vatrom koja izbija iz zemlje, a ne samo sa onom koja se širi na površini.

Ovaj problem nije lokalnog karaktera, već je toliko ozbiljan da je angažovana pomoć iz regiona i šire Evrope. Pored hrabrosti domaćih vatrogasaca i pripadnika vojske, značajnu ulogu u borbi sa vatrom imaju i međunarodni timovi iz Srbije, Švajcarske i Češke, kao i pomoć kroz Mehanizam civilne zaštite Evropske unije.

1. Najkritičnija područja

Prema izveštajima nadležnih, požari su registrovani na više lokacija širom Crne Gore. Najugroženija mesta su:

• Nikšić (sa akcentom na područje Petrovića)

• Podgorica (posebno delovi Piper i Kuča)

• Danilovgrad

• Bijelo Polje

U Podgorici, iako se stanje smatra najkritičnijim, vatrogasne službe naglašavaju da je situacija trenutno pod kontrolom.

2. Angažovanje domaćih snaga

Veliki broj domaćih snaga uključen je u borbu protiv vatrene stihije. Samo na području Podgorice angažovano je:

• 13 specijalizovanih vozila

• 56 vatrogasaca-spasilaca

• Dodatne jedinice Vojske Crne Gore

U Piperima i Kučima raspoređeno je 12 vozila i 42 vatrogasca, što pokazuje razmere mobilizacije.
Zvaničnici naglašavaju da, uprkos težini situacije, u prethodnim danima nije bilo novih slučajeva izgorelih objekata, što uliva nadu da je borba efikasna i da se uspešno štiti imovina građana.

3. Fenomen „podzemnih požara“

Jedna od najvećih opasnosti sa kojom se suočavaju vatrogasci jesu podzemni požari.
Oni nastaju kada vatra zahvati slojeve zemlje bogate organskim materijama, poput treseta ili korenja drveća. Usled povišenih temperatura, ovi požari mogu iznenada da se aktiviraju, čak i kada na površini deluje da je sve ugašeno. Ova pojava otežava gašenje, jer se vatra mora tražiti i pod zemljom, a ne samo na vidljivim mestima.

Stručnjaci upozoravaju da su podzemni požari posebno opasni jer mogu dugo tinjati i onda iznenada izbiti, šireći se na nove površine. U Crnoj Gori su ovi požari zabeleženi u više navrata, što dodatno komplikuje posao vatrogasnim ekipama.

4. Međunarodna pomoć

S obzirom na razmere požara i opasnost po stanovništvo, Crna Gora je zatražila i primila pomoć iz inostranstva.

• Srbija je poslala helikopter koji je uspešno pomogao u gašenju požara u Dajbabama, delu Podgorice, gde je vatra stavljena pod kontrolu.

• Švajcarska je uputila specijalizovani tim – čak 26 vatrogasaca sa četiri vozila opremljena za ovakve intervencije. Njihova podrška dodatno je osnažila lokalne snage u borbi protiv vatre.

• Češka je poslala helikopter koji je takođe učestvovao u gašenju, pokazujući solidarnost i spremnost međunarodne zajednice da pomogne.

Prema rečima Tmušića, Crna Gora je jedna od država koja je dobila najviše pomoći iz Mehanizma civilne zaštite Evropske unije, što potvrđuje da EU u kriznim trenucima aktivno podržava zemlje regiona.

5. Organizacija i koordinacija

Koordinacija akcija gašenja požara odvija se kroz stalnu komunikaciju između:

• Direktorata za zaštitu i spasavanje

• Vatrogasnih jedinica lokalnih samouprava

• Vojske Crne Gore

• Međunarodnih timova

Svaka od ovih institucija ima jasno definisanu ulogu. Lokalni vatrogasci najbrže reaguju, vojska obezbeđuje ljudstvo i tehniku, dok međunarodni partneri nude dodatnu logističku i materijalnu podršku. Ovakva saradnja pokazuje koliko je važno zajedništvo kada se suočavamo sa elementarnim nepogodama.

6. Psihološki i društveni aspekt

Osim materijalne štete i opasnosti po prirodu, šumski požari ostavljaju snažne psihološke posledice na stanovništvo. Ljudi koji žive u pogođenim područjima svakodnevno se suočavaju sa strahom da bi njihovi domovi mogli biti ugroženi.

Takođe, požari ugrožavaju i prirodna bogatstva – šume, biljni i životinjski svet, što dugoročno može imati negativan efekat na ekosistem i turizam, jednu od ključnih privrednih grana Crne Gore.

Šumski požari koji ovih dana pogađaju Crnu Goru jasno pokazuju koliko su klimatske promene i ekstremne temperature ozbiljan izazov za čitav region. Nikšić, Podgorica, Danilovgrad i Bijelo Polje trenutno se bore sa vatrenom stihijom, a u toj borbi učestvuju domaće snage, vojska i međunarodni partneri.

Fenomen podzemnih požara dodatno komplikuje situaciju, ali profesionalnost i posvećenost vatrogasaca omogućili su da, uprkos širenju vatre, nema novih izgorelih objekata, što je veliki uspeh.

Pomoć iz Srbije, Švajcarske, Češke, kao i angažovanje kroz Evropsku uniju, pokazuje koliko je važna solidarnost u kriznim trenucima. Kada se priroda okrene protiv čoveka, samo zajedništvo i međusobna pomoć mogu doneti rezultat.

Na kraju, ovi događaji podsećaju na važnost preventivnih mera – od edukacije stanovništva o opasnostima od požara, preko boljeg upravljanja šumama, pa sve do jačanja kapaciteta civilne zaštite. Jer, iako se požari mogu ugasiti, njihove posledice ostaju dugo prisutne u prirodi i društvu.