Vežbanje je izuzetno korisno za zdravlje, ali je važno pristupiti mu s oprezom, naročito ako ste u srednjim ili starijim godinama. Prema savetima prof. dr. Petra Otaševića, specijaliste interne medicine i kardiologa, evo ključnih tačaka koje treba razmotriti pre nego što se odlučite za intenzivne fizičke aktivnosti:
Preporuke za vežbanje
Opšti saveti:
Vježbanje je preporučeno svima, uz napomenu da se treba izbegavati brza hrana i namirnice bogate mastima, šećerom i ugljenim hidratima.
Preporučuje se 150 minuta umjerenog aerobnog vežbanja nedeljno. Ovo ne mora nužno biti u teretani; može uključivati šetnje, brzi hod, trčanje, vožnju bicikla itd.
Osobe srednjih i starijih godina, ili oni s postojećim zdravstvenim problemima, trebali bi obaviti kardiološki pregled pre nego što započnu s intenzivnijim vežbanjem. Ovaj pregled uključuje proveru krvnog pritiska, laboratorijske testove, EKG i ultrazvuk srca kako bi se utvrdilo je li vežbanje bezbedno i u kojem intenzitetu.
Izračunavanje maksimalne srčane frekvencije:Kada vežbate kardio sportove kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla ili preskakanje užeta, važno je pratiti svoju srčanu frekvenciju. Maksimalna srčana frekvencija može se izračunati tako što se od 220 oduzme vaš broj godina. Na primer, ako imate 50 godina, vaša maksimalna srčana frekvencija ne bi trebala prelaziti 170 otkucaja u minuti.
Intenzitet vežba
nja treba prilagoditi svojoj kondiciji i opštem fizičkom stanju.
Zaključak
Umjerenost je ključ: Iako vežbanje ima brojne koristi za kardiovaskularni sistem i opšte zdravlje, važno je vežbati umjereno i praviti česte pauze, posebno ako ste početnik ili ako ste u srednjim ili starijim godinama.
Redovne provere: Ako imate bilo kakve zdravstvene probleme ili ste stariji, posavetujte se s lekarom pre nego što započnete s novim režimom vežbanja.
Pristupajući vežbanju s pravim informacijama i pripremom, možete značajno poboljšati svoje zdravlje i izbegavati potencijalne rizike.
