Srbijanska pjevačica Jelena Karleuša oglasila se na društvenim mrežama nakon što je Diskoteka Camel u Sanskom Mostu otkazala njen koncert planiran za ljeto 2025. godine, zbog njenih spornih izjava o genocidu u Srebrenici.
U julu 2025. godine, region Balkana ponovo je uzdrman oštrim polemikama koje se tiču osetljivih istorijskih tema, političkih stavova i javnog izražavanja. Glavna akterka najnovije kontroverze je Jelena Karleuša, jedna od najpoznatijih i najeksponiranijih pop zvezda iz Srbije, koja je svojim javnim istupima na društvenim mrežama izazvala burne reakcije širom Bosne i Hercegovine.
Povod za novu buru u javnosti jeste otkazivanje planiranog nastupa ove pevačice u Sanskom Mostu, u popularnom klubu “Camel”, gde je trebalo da nastupi tokom letnje sezone 2025. godine. Odluka o otkazivanju koncerta nije doneta iz tehničkih ili organizacionih razloga, već isključivo zbog politički osetljivih izjava koje je Karleuša iznela na platformi X (nekadašnjem Twitteru).
Ovaj slučaj otvorio je niz pitanja vezanih za granice slobode govora, odgovornost javnih ličnosti, kao i dugogodišnje napetosti koje i dalje postoje među narodima bivše Jugoslavije. Takođe, postavlja se i pitanje dvostrukih standarda u tumačenju izjava javnih ličnosti u zavisnosti od nacionalnog i političkog konteksta.
Karleušina izjava kao okidač
Karleuša se na društvenoj mreži X osvrnula na događaje iz prošlosti, konkretno na tragediju u Srebrenici, koja je međunarodno priznata kao genocid. Međutim, u njenoj objavi navedeno je da je “jedini narod na Balkanu koji je doživeo genocid – srpski”, što je izazvalo snažne osude, naročito među bošnjačkom populacijom.
Njena izjava ocenjena je kao revizionistička i uvredljiva za žrtve srebreničke tragedije, što je pokrenulo lavinu negativnih reakcija u javnosti i medijima Bosne i Hercegovine. Klub “Camel” u Sanskom Mostu, u kojem je trebalo da održi nastup, odlučio je da otkaže koncert, pozivajući se na stavove o netoleranciji i govoru mržnje koje, kako su istakli, ne žele da promovišu.
Zvanično saopštenje kluba
Iz diskoteke Camel su istakli da ne mogu i neće tolerisati javne istupe koji podstiču netrpeljivost, vređaju žrtve i narušavaju suživot u BiH. U njihovom saopštenju stoji da su Karleušine izjave “neprihvatljive i duboko uvredljive”, i da takav oblik javnog delovanja nije u skladu sa vrednostima koje klub pokušava da promoviše.
Time su organizatori jasno stavili do znanja da se neće oglušiti o stavove i osećanja svoje publike, te da njihova odluka nije doneta iz finansijskih ili komercijalnih interesa, već iz moralnih i etičkih razloga.
Karleušin odgovor javnosti
Nakon objave o otkazivanju koncerta, Karleuša se nije povukla iz javnosti, već je odgovorila nizom objava u kojima je kritikovala selektivnost javnosti i branila svoje pravo da voli svoju zemlju. U jednoj od svojih poruka istakla je sledeće:
“Otkazuju koncerte srpskim pevačima po BiH ako neće da seru po Srbiji i kažu da smo genocidni. Znači, bez da ikoga uvrediš, ne smeš da voliš svoju zemlju Srbiju?”
U ovoj izjavi Karleuša pokušava da istakne svoju poziciju kao žrtve političke cenzure, tvrdeći da je njena ljubav prema domovini neosnovano interpretirana kao govor mržnje. Postavlja pitanje zašto bi ljubav prema Srbiji automatski značila negiranje tuđe boli, i pravi paralelu sa drugim regionalnim umetnicima.
Poređenje sa Dinom Merlinom
Poseban akcenat stavila je na uporedni primer Dine Merlina, poznatog pevača iz Bosne i Hercegovine, koji, kako tvrdi Karleuša, takođe izražava patriotske stavove, ali na račun Srbije. Ona ističe:
“Koja je razlika između mene, koja volim i branim svoju zemlju i smatram da Srbija nije genocidna, i Dine Merlina, koji voli svoju zemlju i smatra da je Srbija genocidna?”
Prema njenim rečima, problem nije u patriotizmu samom po sebi, već u tome ko izražava taj patriotizam i prema kojoj zemlji. Postavlja se pitanje:
-
Da li postoji dvostruki standard u procenjivanju izjava umetnika?
-
Zašto su neki stavovi tolerisani dok se drugi kažnjavaju?
Karleuša tvrdi da Merlin rado nastupa u Srbiji, iako ima vrlo kritičan stav prema toj državi, dok ona, iako nikoga ne vređa direktno, biva cenzurisana jer brani imidž svoje zemlje.
Reakcije drugih javnih ličnosti
Njene izjave nisu prošle nezapaženo ni kod drugih poznatih ličnosti. Među onima koje su reagovale bile su Ilda Humić i Hana Hadžiavdagić, koje su javno kritikovale Karleušin stav, smatrajući ga neprihvatljivim i povređujućim za mnoge ljude u BiH, naročito one koji imaju direktne ili porodične veze sa srebreničkom tragedijom.
Ove reakcije dodatno su podigle tenziju u javnosti, a društvene mreže preplavljene su sukobljenim mišljenjima – dok je jedan deo korisnika stao u Karleušinu odbranu, drugi je oštro osudio njene izjave, smatrajući da javne ličnosti moraju biti posebno pažljive kada govore o temama koje su duboko bolne i politički složene.
Ceo slučaj Karleuša – Sanski Most osvetljava brojne slojeve društvenih, političkih i kulturnih tenzija koje i dalje postoje na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je od ratova prošlo više od dve decenije, mnoge rane još nisu zalečene, a kolektivna sećanja ostaju bolno prisutna i politički instrumentalizovana.
Ovo su ključni zaključci koje možemo izvući iz cele situacije:
-
Javne ličnosti snose odgovornost za izrečeno, posebno kada se bave temama koje nose emotivnu težinu.
-
Patriotizam ne bi smeo da bude zabranjen, ali mora postojati granica između izražavanja ljubavi prema domovini i negiranja tuđe patnje.
-
Dvostruki standardi u medijskoj percepciji umetnika iz različitih sredina dodatno produbljuju jaz među narodima.
-
Sloboda govora jeste temeljno pravo, ali mora biti upražnjavana sa pažnjom i odgovornošću, posebno u multietničkim sredinama kao što je Bosna i Hercegovina.
Na kraju, slučaj Jelene Karleuše pokazuje koliko je region još uvek politički fragilan i koliko je važno da javni dijalog vodi ka pomirenju, a ne novim podelama. Neophodno je stvoriti prostor u kojem će se umetnici izražavati slobodno, ali i odgovorno – uz puno uvažavanje istorijskih činjenica i emocija svih naroda.
