Oglasila se porodica Rijada Šabića: Ogorčeni smo i osjećamo gnjev prema Heni i njenoj porodici, ona je uzrok tragedije

Tragedija koja je potresla cijelu zajednicu

Mala općina Breza u Bosni i Hercegovini utonula je u duboku tugu nakon što je potvrđena vest o smrti Rijada Šabića, mladića od svega 19 godina. Ovaj događaj pogodio je ne samo njegovu porodicu i prijatelje, već i širu javnost, jer se isprva verovalo da je reč o prirodnoj smrti. Međutim, kako su dani prolazili, istina koja je isplivala na površinu bila je mnogo mračnija i bolnija.

Dženaza-namaz ovom mladom čoveku klanjana je u njegovom rodnom selu Vijesolići, gde se okupila masa ljudi kako bi mu poslednji put odali počast. Mnogi nisu mogli suspregnuti suze dok su posmatrali kako se jedno mlado biće, puno planova i snova, ispraća u večnost. Bio je sin, brat, prijatelj – ali i zaručnik, što ovom slučaju daje dodatnu emocionalnu dimenziju.

Ljubav koja je obećavala večnost – i završila tragedijom

Zaručnička priča koja je počela bajkovito

Rijad Šabić i Hena Ćurkić, devojka iz Novog Pazara, upoznali su se tokom radne akcije ORA “Novi Pazar 2024”. Među brojnim učesnicima, njih dvoje su pronašli nešto posebno – povezanost koja je prerasla u ljubav i, nedugo zatim, zaruke. Planirali su zajednički život, svadbu, budućnost. Hena je javno govorila o svom odnosu s Rijadom rečima punim emocija, ističući koliko je bio važan deo njenog života:

“Oči moje najljepše, osmijehu moj, smislu moje sreće, moja srodna dušo, moj muž!”

Kroz ovakve izjave, bilo je jasno da je između njih postojala duboka emotivna veza. Njihova svadba bila je zakazana za 9. avgust, a Hena ga je već tada oslovljavala kao supruga i saputnika.

U svojim objavama, isticala je:

• koliko je bio pažljiv i nežan

• kako ju je učio da se smeje čak i kad joj nije bilo do toga

• koliko joj je značilo što ga ima u životu

Međutim, samo nekoliko dana nakon tih emotivnih ispovesti, usledila je vest koja je slomila sve iluzije.

Surova istina: Smrt kao posledica emocionalnog sloma

Iako su prvi medijski izveštaji navodili da je smrt prirodna, ubrzo je potvrđeno da se Rijad objesio u šumi, nedaleko od porodične kuće. Ova informacija šokirala je njegovu porodicu, prijatelje, pa i javnost, naročito jer ništa nije ukazivalo na to da se Rijad suočava s tako teškim unutrašnjim stanjima.

U danima koji su usledili, redakciji jednog portala obratio se član njegove porodice, potvrdivši da Rijad nije bio mentalno bolestan, niti je imao poznate probleme, ali je, kako kažu, doživeo emocionalni udarac koji nije uspeo da prebrodi.

Prema njihovim rečima:

• Rijad je duboko patio nakon što je Hena iznenada raskinula veridbu

• Raskid se dogodio neposredno pred svadbu

• Nakon raskida, Hena je otišla na more, ostavljajući Rijada u stanju tuge i izgubljenosti

• Njegova porodica smatra da je upravo taj prekid direktan uzrok tragičnog ishoda

Porodica je izrazila ogorčenost prema Heni, smatrajući njene objave na društvenim mrežama neiskrenim, pa su čak odlučili da je ne spominju na umrlici.

Zamršeni odnosi i pitanje odgovornosti

Ova tragedija otvorila je brojna pitanja, među kojima se izdvajaju:

• Gde leži odgovornost u emotivnim vezama?

• Da li se može neko smatrati krivim za nečiju smrt zbog raskida veze?

• Kolika je težina javnog žaljenja, ako porodica vidi tu osobu kao uzrok bola?

I dok su društvene mreže preplavljene porukama podrške, saosećanja, ali i osuda, porodica preminulog mladića zahteva istinu, koja, po njima, ne sme biti ulepšana:

“Nije on bio lud pa digao ruku na sebe, kako se to želi predstaviti – bio je dijete, nije imao nikakvih problema. Bio je slomljen i ostavljen.”

Lekcije iz tragedije – tišina koja viče

Priča o Rijadu Šabiću nije samo lokalna vest. Ona je ogledalo društva koje još uvek ne zna kako da razgovara o mentalnom zdravlju, emotivnim ranama i odgovornosti unutar odnosa. Ova tragedija nas podseća na više važnih činjenica:

5 ključnih pouka koje proističu iz ovog slučaja:

1. Mentalno zdravlje mladih mora postati prioritet, posebno u periodima emotivnih kriza.

2. Raskidi i prekidi veza mogu imati pogubne posledice ako se ne pruži pravovremena podrška.

3. Društvene mreže nisu merilo istine – iza svake objave može stajati drugačija stvarnost.

4. Porodice žrtava imaju pravo da izraze tugu, ali i bes, i to mora biti uvaženo bez osude.

5. Ništa nije vrednije od iskrenog razgovora i pravovremene pomoći – jer ponekad jedna reč može spasiti život.

Smrt devetnaestogodišnjeg mladića, punog života, planova i nade, ostavlja neizbrisivu prazninu u porodici, zajednici i među svima koji su ga poznavali. Njegova priča ostaje kao podsetnik da iza svakog osmeha može postojati bol koji ne vidimo, i da nikada ne treba olako shvatati osećanja drugih ljudi.

Na kraju, ostaje samo molitva da Rijad pronađe mir, a da svi koji su pogođeni ovom tragedijom pronađu snagu da nastave, uz nadu da će ovakve priče u budućnosti dobijati više pažnje – ne samo kada bude prekasno.