“Ostavljen je svinjac!” Vedrana Rudan žestoko oplela po Tompsonu: “Mora li roktanje biti naša himna?”

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan poznata je ne samo po svojim romanima i publicistici, već i po oštrom, direktnom i često provokativnom komentiranju društvenih i političkih tema. Njena sposobnost da u nekoliko rečenica izrazi ogorčenje, ironiju ili sarkazam, učinila ju je jednom od najprepoznatljivijih javnih glasova u regiji. Bez obzira na zdravstvene probleme s kojima se već dugo bori, Rudan nastavlja objavljivati svoja razmišljanja, ne štedeći nikoga na političkoj, kulturnoj ili javnoj sceni.

Ovaj put, njen fokus bio je usmeren na Marka Perkovića Thompsona, kontroverznog pevača koji već decenijama izaziva burne reakcije javnosti. Povod za njeno novo javno istupanje bio je koncert održan na zagrebačkom Hipodromu, događaj koji je izazvao brojne komentare zbog načina na koji je organizovan i podržan.

1. Povod za reakciju – koncert na Hipodromu

Vedrana Rudan počinje svoj komentar podsećanjem na činjenicu da je Thompson, kojeg ona ironično oslovljava kao “Šmajser”, zajedno sa svojim timom dobio zvaničnu dozvolu za održavanje koncerta na Hipodromu. Prema njenim rečima, od samog početka je bilo očigledno da se iza ovog događaja ne krije samo privatna inicijativa, već podrška države i gradskih vlasti Zagreba.

“Prastari recept koji koriste vekovima, ideje naše, benzin vaš” – ovim slikovitim izrazom Rudan objašnjava model u kojem građani zapravo finansiraju događaje koje možda i ne odobravaju, dok ideološki i finansijski teret nose upravo oni koji nemaju nikakvu kontrolu nad organizacijom.

2. Kritika načina finansiranja

Rudan naglašava da su građani Zagreba – hteli to ili ne – platili organizaciju koncerta. Njena poruka je jasna: javni novac ne bi trebalo koristiti za događaje koji ne predstavljaju interes svih građana, posebno ako iza njih stoji politički ili ideološki naboj.

Ona se zatim, u svom prepoznatljivom satiričnom tonu, pita:

• Da li Thompson zaista smatra da je njegova najomiljenija pesma “Jasenovac i Gradiška Stara” uspavanka?

• Ako neko laže, taj i krade; ako krade, taj organizuje koncerte; ako organizuje koncerte, taj laže da će prostor Hipodroma vratiti u prvobitno stanje.

Ovim nizom povezanih tvrdnji ona pravi lanac logike koji, prema njenom mišljenju, pokazuje obrasce ponašanja političkih i kulturnih elita u Hrvatskoj.

3. Metafora “svinjca”

Jedan od centralnih motiva njenog teksta jeste “svinjac” koji ostaje iza organizatora događaja. Rudan ističe da će ona i svi građani koji misle poput nje na kraju morati finansirati čišćenje prostora, bez obzira na to da li su događaj podržavali ili ne.

Ova metafora nije samo fizički opis nerednog prostora nakon koncerta, već i simbolički prikaz političkog i društvenog haosa koji, prema njenom mišljenju, nastaje kada vlast i javni novac služe za podršku kontroverznim projektima.

4. Orvelova “Životinjska farma” kao paralela

Rudan se poziva na Georgea Orwella i njegovu Životinjsku farmu, koristeći je kao ilustraciju onoga što se, prema njenom viđenju, događa u Hrvatskoj. Orwellova alegorija o životinjama koje preuzimaju farmu i na kraju postaju jednako korumpirane kao i ljudi koje su zamenile, u njenoj interpretaciji odražava stanje u državi:

• Svinje koje vladaju Hrvatskom – metafora za političare i javne ličnosti koji zloupotrebljavaju moć.

• Dve vrste svinja prema njenom opisu:

  1. One koje pevaju, kradu i lažu, ostavljajući nered iza sebe.

  2. One koje “rokću” u institucijama poput Vlade i Sabora, ali jednako tako kradu i lažu.

Pitanje koje postavlja – “Mora li roktanje biti naša himna?” – nije samo retoričko, već i duboko ironično, ukazujući na to da se javna scena sve više pretvara u grotesknu parodiju na demokratiju.

5. Širi društveni kontekst

Rudan ne govori samo o jednom koncertu. Njena poruka ima širu dimenziju, dotičući se problema:

• Politizacije kulture – kada kulturni događaji postaju platforme za ideološke poruke umesto neutralnog umetničkog izražavanja.

• Zloupotrebe javnog novca – finansiranje projekata koji ne donose korist svim građanima.

• Nedostatka odgovornosti – obećanja o saniranju štete ili vraćanju prostora u prvobitno stanje često ostaju neispunjena.

Njena kritika jasno sugeriše da ovakvi slučajevi nisu izolovani incidenti, već deo ustaljenog obrasca u kojem vlast i javni resursi služe interesima pojedinaca ili grupa bliskih političkim strukturama.

Vedrana Rudan, uprkos ozbiljnim zdravstvenim izazovima, nastavlja biti jedna od najglasnijih i najsarkastičnijih kritičarki društvene stvarnosti u Hrvatskoj. Njena reakcija na koncert Marka Perkovića Thompsona na zagrebačkom Hipodromu ne tiče se samo muzike ili pevača, već i dubokih problema u načinu na koji se donose odluke, troši javni novac i manipuliše kulturnim prostorom.

Kroz metaforu svinjca i Orvelove životinjske farme, Rudan slika sliku Hrvatske u kojoj su granice između političkih i kulturnih elita, kao i između onih koji vladaju i onih kojima se vlada, gotovo izbrisane. Njena poruka je jasna: dokle god roktanje ostaje u centru naše javne i kulturne scene, teško je očekivati stvarne promene.

Ovim istupom Rudan još jednom potvrđuje da je njena uloga u javnom prostoru ne samo da zabavi ili šokira, nego i da podseti na osnovne vrednosti – odgovornost, poštenje i ravnopravnost – koje bi trebalo da budu temelj svake demokratske zajednice.