Slučaj koji potresa javnost

Beograd je krajem prošlog meseca bio svedok jednog od najpotresnijih slučajeva u poslednje vreme – slučaja koji ne izaziva samo gnev i tugu, već i duboko promišljanje o tome koliko je naše društvo spremno da se suoči s najmračnijim devijacijama koje se, nažalost, dešavaju i u porodici. Beogradska policija uhapsila je muškarca Ž. M. (44) pod sumnjom da je počinio jedno od najtežih krivičnih dela – rodoskvrnuće sopstvene ćerke, koja je u trenutku prijavljivanja imala samo 17 godina.

Ova informacija, koja je procurila u javnost, ne samo da je šokirala građane Srbije, već je otvorila brojna pitanja u vezi sa efikasnošću zaštitnih mehanizama za decu, odgovornošću nadležnih institucija i načinima na koje se ovakvi slučajevi procesuiraju.

 Telo zakona, ispovest žrtve i tok istrage

Hapšenje i prvi koraci pravnog procesa

U skladu sa zakonom, po prijavi koja je dospela do nadležnih organa, osumnjičeni otac je lišen slobode. Policija je delovala po nalogu tužilaštva i odredila mu zadržavanje do 48 sati, što predstavlja uobičajenu proceduru u slučajevima kada postoji sumnja na ozbiljno krivično delo. Ovo zadržavanje omogućava tužilaštvu i istražnim organima da sprovedu dodatne provere, prikupe izjave i dokaze koji mogu potvrditi ili odbaciti osnovanu sumnju.

Ono što dodatno šokira jeste činjenica da je, prema tvrdnjama maloletne devojke, zlostavljanje trajalo više od dve godine. Tokom saslušanja i davanja iskaza, žrtva je detaljno opisala kako je bila prinuđena na intimne odnose, te da je ćutala iz straha, jer joj je otac preteći zabranio da bilo kome ispriča šta se dešava.

Njena ispovest ukazuje na:

  • Dugotrajan obrazac psihičkog i fizičkog zlostavljanja

  • Manipulaciju, kontrolu i zastrašivanje

  • Duboku traumu koja je posledica konstantne viktimizacije

Zdravstveni pregled i uključivanje medicinskih institucija

Na osnovu naloga tužilaštva, devojčica je pregledana u GAK “Višegradska”, kako bi se utvrdile moguće fizičke posledice zlostavljanja, ali i prikupili dokazi koji mogu imati ulogu u daljem pravnom procesu. Ovi pregledi ujedno su i deo standardne procedure u slučajevima seksualnog nasilja, ali su izuzetno važni i za očuvanje zdravlja i psihološke stabilnosti žrtve.

Kaznene mere predviđene zakonom

Prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije, za krivično delo rodoskvrnuća predviđena je kazna zatvora do pet godina. Ova kazna može izgledati blago u očima javnosti, naročito imajući u vidu težinu zločina i posledice koje ostavlja po žrtvu. Mnogi pravni eksperti i organizacije za zaštitu dece ukazuju da bi zakonodavstvo trebalo da bude strože u slučajevima incesta i seksualnog nasilja nad maloletnicima.

Porodična dinamika i uloga majke

Prema nezvaničnim informacijama koje su preneli pojedini mediji, slučaj je otkrila majka devojčice. Ovaj momenat je izuzetno značajan jer potvrđuje koliko je teško detetu da se samo izbori sa traumom, naročito kada je zlostavljanje prisutno u neposrednom porodičnom okruženju.

Uloga majke u ovom slučaju se može analizirati na više nivoa:

  • Kao posredni svedok koji je možda uočio promene u ponašanju deteta

  • Kao osoba koja je reagovala uprkos strahu ili sumnjama

  • Kao ključna karika u procesu otkrivanja istine

Ova činjenica podseća na važnost toga da roditelji, vaspitači i nastavnici budu senzibilisani za znake zlostavljanja kod dece, kao i na potrebu da reaguju bez odlaganja.

Društveni i psihološki aspekti: Zaštita dece mora biti prioritet

Slučajevi kao ovaj otvaraju niz društvenih pitanja i izazova, uključujući:

  1. Kako prepoznati znake seksualnog zlostavljanja u porodici?

  2. Na koji način podstaći decu da govore o traumama, uprkos pretnjama?

  3. Da li postoje adekvatne mere zaštite za žrtve tokom i nakon istrage?

  4. Kako sprečiti recidiv kod počinilaca ovakvih krivičnih dela?

Jedan od ključnih problema jeste što su žrtve često u ćorsokaku između straha i stida. Zlostavljanje koje traje duže vreme, posebno ako ga čini bliska osoba, stvara osećaj krivice, bespomoćnosti i izolacije kod deteta. Dete razvija mehanizme da preživi dan po dan, što može značiti ćutanje, potiskivanje i pokušaj normalizacije nenormalnog.

Zbog toga je neophodno da:

  • Škole imaju obučene pedagoge i psihologe koji mogu prepoznati rane znakove problema

  • Centri za socijalni rad reaguju promptno i profesionalno

  • Zakon bude bezuslovno strog prema onima koji počine ovakve zločine

  • Sistem obezbedi trajnu psihološku podršku žrtvama

 Od tragedije do odgovornosti društva

Slučaj hapšenja oca zbog sumnje na rodoskvrnuće ćerke starije od dve godine nije samo krivični slučaj – to je alarm za celo društvo. Ukazuje na slabosti u sistemu zaštite dece, ali i na to koliko je teško prepoznati zlo kad se ono dešava iza zatvorenih vrata porodičnih domova.

Ova tragedija mora postati povod za širu javnu diskusiju, za reformu zakona i veću podršku žrtvama nasilja. Devojčica koja je proživela ovakvu traumu sada mora da dobije ne samo pravdu kroz sudski sistem, već i trajnu pomoć kako bi povratila osećaj sigurnosti, dostojanstva i mogućnost za život bez straha.

Poruka koju svi moramo čuti i usvojiti je jasna:
Nema opravdanja za nasilje.
Nema ćutanja kad se štiti dete.

Nema prostora za tolerisanje najmračnijih oblika porodičnog zlostavljanja.

Ads

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR