Nastavak Sukoba uprkos Primirju: Eskalacija Napetosti između Rusije i Ukrajine

Uprkos jednostranoj objavi primirja od strane ruskog predsednika Vladimira Putina, realnost na terenu pokazuje suprotnu sliku. U više regiona Ukrajine, a naročito u oblasti Sumi, beleže se novi napadi i bombardovanja koje su izvršile ruske snage. U isto vreme, ruski gradovi i infrastruktura trpe posledice asimetričnog ratovanja i sabotaža, koje sprovode ukrajinski pokreti otpora. Poseban fokus izaziva delovanje organizacije “Ateš”, koja je preuzela odgovornost za napade na ključne energetske i komunikacione objekte u blizini Moskve.

Uz to, napadi dronovima doveli su do ozbiljnih poremećaja u vazdušnom saobraćaju u Rusiji, izazivajući haos i frustraciju među putnicima na glavnim moskovskim aerodromima. Ova složena slika ukazuje na činjenicu da, iako se na papiru govori o primirju, na terenu buktaju i dalje aktivna neprijateljstva, sabotaže i strateški napadi s obe strane.

1. Pitanje primirja – deklaracija ili maska?

Iako je Putin najavio jednostrano primirje počevši od 8. maja, situacija na severoistoku Ukrajine pokazuje da je to više bila politička izjava nego realno zatišje. Ukrajinske snage su prijavile nastavak napada iz vazduha na region Sumi, pri čemu su ruski avioni koristili navođene bombe. Ovi napadi su izvršeni uprkos najavi prekida sukoba, a ukrajinske vlasti upozoravaju na kontinuiranu vazdušnu aktivnost, posebno u istočnim oblastima.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ostaje pri predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre, naglašavajući kako bi to bio ključan korak ka otvaranju prostora za diplomatiju. “Mi ne povlačimo taj predlog, jer verujemo da bi mogao biti put ka deeskalaciji,” izjavio je Zelenski. Ipak, iz Moskve nije stigao nikakav pozitivan odgovor, osim nastavka vojnih operacija.

Prema rečima ukrajinskog predsednika, ovo jasno otkriva ko je agresor u ovom sukobu. On je dodatno istakao da međunarodne sankcije protiv Rusije moraju biti pojačane i da su one već osetno ugrozile rusku ekonomiju.

2. Delovanje ukrajinskog pokreta otpora “Ateš”

Jedan od najvažnijih događaja u kontekstu diverzantskih aktivnosti jeste napad koji je izveo pokret “Ateš”, poznat kao ukrajinski pokret otpora protiv režima Vladimira Putina. Prema njihovim navodima, izvedena je uspešna sabotaža u selu Mogilci, nedaleko od Moskve. Cilj je bila trafostanica koja je opsluživala ključnu vojnu i komunikacionu infrastrukturu.

Prema objavama na mreži Telegram, uništenjem ove trafostanice došlo je do prekida komunikacije u više značajnih vojnih jedinica:

• 629. puk protivraketne odbrane (vojna jedinica 51857)

• 21. posebna brigada operativne namene (vojna jedinica 3641)

• Vojni gradovi gde se nalaze jedinice 20007, 03523 i 51084

Ova akcija je posebno značajna jer se dogodila samo dan pre velikih državnih svečanosti u Moskvi, koje uključuju prisustvo stranih lidera na Crvenom trgu. Sabotaža neposredno uoči Dana pobede šalje snažnu poruku o ranjivosti ruske infrastrukture i o sposobnosti ukrajinskih agenata da deluju duboko unutar teritorije protivnika.

3. Haos na ruskim aerodromima zbog napada dronovima

Drugi veliki incident vezan za napade iz vazduha ticao se dronova, koji su pogodili ili bili primećeni u blizini moskovskih aerodroma, što je izazvalo pravi kolaps u avio-saobraćaju. Najteže su pogođeni:

• Šeremetjevo

• Vnukovo

• Domodedovo

Na ovim aerodromima došlo je do:

• Otkazivanja desetina letova

• Višesatnog zadržavanja putnika (neki su čekali i preko 33 sata)

• Nedostatka osnovnih uslova (hrane, smeštaja, informacija)

Na primer, sa aerodroma Šeremetjevo otkazani su letovi za sledeće destinacije:

1. Astrahan

2. Beograd

3. Kazanj

4. Samarkand

5. Orenburg

6. Ufu

7. Čeljabinsk

8. Murmansk

9. Perm

10. Minsk

Istovremeno, sa aerodroma Vnukovo odloženi su letovi za:

• Čeljabinsk

• Buharu

• Dubai

• Hurgadu

• Bodrum

Takođe je potvrđeno da je još 12 letova za Tursku potpuno otkazano. Na Domodedovu, roditelji su prijavili da deca spavaju na podu, dok im niko ne pruža potrebne informacije ili podršku.

Ova situacija ukazuje na neefikasnost kriznog menadžmenta u uslovima bezbednosne pretnje i dodatno unosi nesigurnost među stanovništvo.

4. Trenutna bezbednosna situacija u Rusiji

Bezbednosni rizici u Rusiji i dalje su prisutni, iako vlasti pokušavaju da umanje značaj incidenata. Prema poslednjim informacijama, opasnost od dronova i dalje postoji u Rjazanjskoj oblasti. Takođe, građani Lipecke oblasti izveštavaju da i dalje čuju eksplozije, iako ruske vlasti ne daju detalje o mogućim napadima.

Ovakve situacije ukazuju na sve veću ranjivost unutrašnje teritorije Rusije, što je ranije bilo gotovo nezamislivo. Granice rata se pomeraju, prelazeći iz rovova i bojišta na frontu, u duboko zaleđe, gde više nije siguran ni glavni grad.

Iako je proglašeno primirje, trenutna realnost ukazuje na njegovo simbolično i političko značenje, dok na terenu rat i dalje traje. Ukrajinske snage suočavaju se sa nastavkom ruskih napada, dok istovremeno sprovode sofisticirane sabotaže unutar ruske teritorije.

Organizacije poput “Ateša” pokazuju da se moderna borba ne vodi samo oružjem na frontu, već i udarima na infrastrukturu, komunikaciju i psihološkim pritiscima unutar protivničkog sistema. Sa druge strane, nesposobnost ruskih vlasti da zaštite svoje građane na aerodromima izaziva dodatne sumnje u njihovu spremnost da upravljaju krizom.

Pozivi Ukrajine na diplomatiju ostaju bez odgovora, dok se istovremeno otkrivaju i šire nove dimenzije rata, koje uključuju sabotaže, dronove i propagandu. U ovom trenutku, očigledno je da nijedna strana nije spremna da napravi ustupke — i da svet svedočimo sukobu koji sve više prerasta u hibridni rat, u kom nijedna zona više nije sigurna.