Tijekom noći joj je pozlilo, pa su liječnici i hitna pomoć dežurali u njezinoj blizini na Ciglanama, pružajući joj svu potrebnu njegu i podršku.
Današnji dan u Sarajevu obeležen je tugom, dostojanstvom i sećanjem na jednog od najvećih muzičara koje je Balkan ikada imao – Halida Bešlića. Njegova iznenadna smrt 7. oktobra, u 72. godini života, ostavila je neizbrisivu prazninu u srcima obožavalaca širom regiona. Čovek čije su pesme obeležile detinjstva, mladosti i porodične trenutke miliona ljudi, ispraćen je uz suze, molitve i muziku koja će nastaviti da živi mnogo duže od njega samog.
U Narodnom pozorištu Sarajevo održana je komemoracija, a potom i molitva u Gazi Husrev-begovoj džamiji, dok je sahrana obavljena na Gradskom groblju Bare. Međutim, pažnju javnosti privukla je i vest da Halidova supruga Sejda nije mogla da prisustvuje poslednjem ispraćaju. Razlog za to bio je njen ozbiljno narušen zdravstveni status – tokom noći joj je pozlilo, pa su lekari i hitna pomoć dežurali u njenoj blizini na Ciglanama, pružajući joj svu potrebnu negu i podršku. Taj tužni detalj dodatno je pojačao emocije dana i podsetio javnost da iza svakog velikana stoji i porodica koja nosi tihu bol.
Oproštaj i komemoracija
U ranim jutarnjim satima Sarajevo je bilo ispunjeno ljudima koji su želeli da se oproste od pevača čija je karijera trajala više od pola veka. U 11 sati počela je komemoracija u Narodnom pozorištu, na kojoj su se okupili članovi porodice, prijatelji, kolege i veliki broj poštovalaca. U sali se osećala težina trenutka, ali i ponos zbog bogatog života i karijere koju je Halid ostavio iza sebe.
Posle komemoracije, u dvorištu Gazi Husrev-begove džamije, obavljena je pogrebna molitva (dženaza-namaz), kojoj je prisustvovalo više hiljada ljudi. Ulice oko džamije i centra grada bile su zatvorene, a prisutni su, u tišini i poštovanju, ispratili pevača do njegovog večnog počivališta. Sahrana je obavljena na Gradskom groblju Bare u 15 časova, uz prisustvo brojnih poznatih ličnosti, muzičara, ali i običnih građana.
Atmosfera oproštaja bila je dirljiva – mnogi nisu mogli zadržati suze dok su se iz daljine čule njegove pesme. Za mnoge Sarajlije, Halid nije bio samo pevač, već simbol njihove kulture, duše i identiteta.
Halidov zdravstveni put i poslednji dani
Pre nego što je preminuo, Bešlić se već neko vreme borio s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Njegovi obožavaoci počeli su da strahuju kada je otkazao nekoliko koncerata, što nije bilo svojstveno čoveku poznatom po izdržljivosti i profesionalizmu. Na koncertu u Banjoj Luci, publika je primetila da se teško kreće i da većinu nastupa provodi sedeći. Tada je iskreno rekao publici: „Jedva sam došao. Loše mi je, boli ovdje, boli ondje, ali posao se mora odraditi.“
Ta rečenica ostala je urezana u sećanju fanova kao dokaz njegove predanosti muzici. Ubrzo nakon tog nastupa, Halid je hitno hospitalizovan u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, gde je bio na odeljenju nefrologije. Zbog zdravstvenog stanja morao je da otkaže koncerte u Gradačcu i Ludbregu, što je bilo jasan znak da se nalazi u teškoj fazi bolesti. Nažalost, i pored napora lekara, njegovo stanje se pogoršalo i nije izdržao.
Njegova smrt izazvala je talas emocija u čitavom regionu. Od Zagreba do Skoplja, od Ljubljane do Beograda, mediji su objavljivali posebne emisije, a fanovi su spontano organizovali okupljanja kako bi zapalili sveće i odali počast pevaču koji je svojim glasom i pesmama ujedinjavao ljude.
Životni put i karijera muzičke legende
Halid Bešlić rođen je 20. novembra 1953. godine u selu Vrapci kod Knežine, na obroncima planine Romanije. Poticao je iz skromne porodice, ali je još kao dete pokazivao izuzetnu ljubav prema muzici. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno pesmom, druženjem i jednostavnim životom u prirodi, a upravo ti rani dani oblikovali su njegovu autentičnost i toplinu koju je kasnije unosio u svaku izvedbu.
Još u osnovnoj školi počeo je da peva na lokalnim priredbama i u kulturno-umetničkim društvima. Tokom služenja vojnog roka, bio je član vojnog orkestra, gde je dodatno usavršio svoj glas i scenski nastup. Po povratku iz JNA, odlučio je da muzika postane njegov životni poziv.
Svoju karijeru gradio je strpljivo, nastupajući po sarajevskim restoranima i kafanama. Ti skromni počeci postali su njegova škola života i umetnosti. Godine 1979. snimio je svoju prvu singl ploču „Grešnica“, a samo pet godina kasnije, 1984., doživeo je veliki proboj s albumom „Dijamanti…“. Pesme kao što su:
-
„Neću, neću dijamante“,
-
„Budi, budi uvijek sretna“,
-
„Sjećam se“,
brzo su postale evergrini i lansirale ga u sam vrh muzičke scene tadašnje Jugoslavije.
U to vreme ostvario je izuzetno uspešnu saradnju s tekstopiscem i kompozitorom Nazifom Gljivom, autorom mnogih njegovih hitova. Potražnja za Halidovim albumima bila je toliko velika da se, prema pričama iz muzičkih krugova, u izdavačkoj kući Diskoton radilo u tri smene kako bi se zadovoljile narudžbine.
Tokom karijere objavio je više od 20 albuma, prodao milione ploča i održao hiljade koncerata širom sveta.
Humanost i upornost kroz teška vremena
Kada je početkom devedesetih izbio rat u Bosni i Hercegovini, Halid nije ostao po strani. Njegova pesma „Ljiljani“ s albuma iz 1991. postala je neslužbena himna branilaca Bosne i Hercegovine. Tokom ratnih godina održao je više od 500 humanitarnih koncerata širom zapadne Evrope, pomažući prikupljanje sredstava za izbeglice i ranjenike. Time je pokazao da njegov talenat nije samo umetnički, već i duboko human.
Kasnije, 1998. godine, objavio je album „Robinja“, kojim je započeo novo poglavlje karijere. Obradom pesme „Jesen u meni“ grupe Parni Valjak, Halid je spojio narodni i pop izraz, pokazavši da je sposoban da se prilagođava muzičkim trendovima, a da ne izgubi svoju prepoznatljivost. Njegov album „Prvi poljubac“ (2003.) potvrdio je status muzičke ikone, a naslovna numera i danas se peva na gotovo svakom slavlju.
Teška saobraćajna nesreća i povratak jači nego ikad
Jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu dogodio se 10. marta 2009. godine, kada je u sarajevskom naselju Kobilja Glava doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Pošto nije bio vezan sigurnosnim pojasom, zadobio je ozbiljne povrede lica i izgubio vid na desnom oku. Usledila je duga i bolna borba za oporavak, uz lečenja u Bosni i Hercegovini, Turskoj i Belgiji. Iako mu lekari nisu uspeli vratiti vid, Halid je iz te tragedije izašao snažniji.
Samo nekoliko meseci kasnije, vratio se na scenu i održao dva velika koncerta u Zagrebu, dokazujući da ga ništa ne može slomiti. „Svaki dan prolazim pored mesta gde sam doživeo nesreću. Pomislim, da li se tada nešto moglo promeniti…“, rekao je u jednom intervjuu, potvrđujući da je ostao isti – emotivan, iskren i svestan prolaznosti života.
Halid Bešlić bio je mnogo više od muzičara – bio je glas naroda, simbol Sarajeva i živa legenda Balkana. Njegov životni put, ispunjen usponima i padovima, dokaz je da iskrena umetnost nadživljava sve prepreke. Danas, dok se region oprašta od njega, ostaje uteha da će njegove pesme nastaviti da žive.
Njegova supruga Sejda, koja se bori s bolešću, simbol je snage i tihe patnje koju nose najbliži velikih ljudi. Porodica, prijatelji i fanovi mogu biti ponosni što su delili život i vreme s čovekom koji je muzikom lečio duše i spajao ljude.
Jer Halid Bešlić možda više nije fizički prisutan, ali će zauvek ostati deo balkanske kulture, kao pesma koju nikada ne zaboravljaš — jer nosiš je u srcu.
